Aktivno učešće suda u resocijalizaciji maloletnika

Institucije koje imaju represivne mogućnosti delovanja su poslednja instanca za nasilne maloletnike, a eksploatacija tih mehanizama u Kruševcu nije tako česta.

U Policijskoj upravi istraživačima CINK-a predočeno je da u školama i neposrednoj blizini školskih objekata nije evidentirano povećanje krivičnih dela sa elementima nasilja, kao i da je od 2011. do 2015. godine zabeleženo 11 takvih dela.

Od 2011. godine je broj sukoba (čarki, gurkanja među učenicima) u konstantnom padu, pa je tako te godine evidentirano 16, 2012. godine – 15, 2013. – 16, 2014. – osam i 2015. – sedam krivičnih dela o kojima je reč – navode sagovornici CINK-a u PU Kruševac. – U ovom periodu nije registrovano teže narušavanje javnog reda i mira u školama i ispred njih. Na smanjenje broja incidenata u školama uticale su pojačane aktivnosti policije, najpre nadzor školskih policajaca i pojačane patrolne delatnosti u okolini škola, ali i preventivan rad policije sa učenicima koji podrazumeva i redovna predavanja o vršnjačkom nasilju.

Milivoje Dimitrijević, portparol Višeg suda u Kruševcu FOTO: S. Milenković

Milivoje Dimitrijević, portparol Višeg suda u Kruševcu FOTO: S. Babović

Na području grada Kruševca 13 osnovnih i srednjih škola pokriveno je radom 12 školskih policajaca, a samo u jednom slučaju jedan pripadnik PU Kruševac ima zaduženja da brine o bezbednosti đaka u jednoj školi. Treba, međutim, podsetiti da u gradu 12 škola nije pokriveno ovom sigurnosnom merom.

Vršnjačko nasilje tretira se u policiji u skladu sa pravnim propisima i uz poštovanje Uputstva o postupanju policijskih službenika prema maloletnim i mlađim punoletnim licima i Posebnog protokola o postupanju policijskih službenika u zaštiti maloletnih lica od zlostavljanja i zanemarivanja.

Percepcija krivičnih dela kod maloletnika, osim u domenu policijskog delovanja, jednako je specifična i u pravosudnim institucijama. Prema aktuelnom Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično – pravnoj zaštiti maloletnih lica iz 2005. godine počinioci krivičnih dela od 14. do 18. godine predmet su interesovanja Višeg suda. Regulativa u ovim instancama ne poznaje vršnjačko nasilje kao posebno delo. Maloletnička delikvencija širi je okvir zlostavljanja.

Izvesno je da smo tokom 2012. i 2013. godine imali kao preovladavajući imovinski kriminalitet, krađe, teške krađe, oštećenje tuđih stvari, ali u strukturi krivičnih dela koja se odnose na maloletnike, relativno je mali „udeo“ nasilja vršnjaka nad vršnjacima – iznosi za CINK Milivoje Dimitrijević, portparol Višeg suda u Kruševcu, koji je godinama radio kao stručni saradnik za poslove maloletničke delikvencije..

Paušalne ocene o blagim kaznama za nasilnike u javnosti nisu retke, ali većini nije ni poznat čitav set mera koji je na raspolaganju drugim ustanovama pre nego da slučaj vršnjačkog završi na sudu. Ukoliko se u Višem javnom tužilaštvu proceni neophodnost pokretanja tzv. pripremnog postupka inicira se pokretanje specifičnog pravosudnog delovanja koje u fokusu ima okrivljeno maloletno lice kroz prizmu starosnih kategorija (mlađi maloletnik od 14 do 16. godine, odnosno stariji, od 16 godina do punoletstva).

Maloletnicima se retko izriču zavodske mere FOTO: S. Babović

Maloletnicima se retko izriču zavodske mere FOTO: S. Babović

Posebnost suđenja maloletnicima je isključenost javnosti, a svi učesnici (sudija, sudsko veće, tužilac, branilac) moraju imati znanja i iskustva iz oblasti maloletničke delikvencije – iznosi Dimitrijević. – U prvoj fazi postupanja u Viši sud stiže Zahtev za pokretanje pripremnog postupka, koji podrazumeva ispitivanje maloletnika, roditelja, uključivanje stručnjaka Centra za socijalni rad, a potom dolazi faza kada se postupa po predlogu za izricanje krivičnih sankcija.

Različite su vaspitne mere koje sud može propisati. Sudski ukor i posebne obaveze neke su od najblažih sankcija, a najbrojnije su mere pojačanog nadzora propisanog organa (roditelji, usvojilac, staralac, druga porodica, organ starateljstva), a mogu biti praćene i dnevnim boravkom u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje.

Zavodske mere se izriču samo kada je neophodno izmeštanje maloletnika iz sredine. Upućivanje u vaspitne ustanove (Zavod za vaspitanje dece i omladine u Knjaževcu, Zavod za vaspitanje omladine – Niš, Vaspitno popravni dom u Kruševcu i Maloletnički zatvor Valjevo) nije često.

Za razliku od klasičnog krivičnog postupka, gde je akcent stavljen na krivično delo, nama je u fokusu maloletnik i njegov položaj u porodici i u društvu – pojašnjava Dimitrijević. – Cilj je iskorenjivanje devijantnog ponašanja, ali sa budnom pažnjom i u korelaciji više činilaca to je i moguće, jer su oni i uključeni kako bi doneli odluke u najboljem interesu maloletnika. I nakon izricanja sankcija, uloga suda se ne završava, budući da se i kasnije aktivno učestvuje u resocijalizaciji maloletnika. Sud ima prava da zakazuje i kontrolna ročišta kako bi pratio delotvornost izrečenih mera.

Specifičnost postupka u slučajevima maloletničke delikvencije je što se počinilac ne oglašava krivim, već mu se samo izriče sankcija, a samo delo opisuje se u obrazloženju rešenja. Opšta dobit u postupanju trebalo bi da bude isključen povrat maloletničkih izvršilaca krivičnih dela, iako se ovaj statistički pokazatelj važan za preventivan rad sa decom i omladinom kod nas još uvek ne radi. Sam sudski ambijent, napominju u Višem sudu, već utiče na maloletnika.

Roditelji u postupku mogu odigrati ključnu ulogu, a pored njih u sudnici mogu prisustvovati i aktivno učestvovati i stručnjaci, koji sudu pomažu u dobijanju validnijih iskaza i staraju se da saslušanje protekne bez posledica po maloletno lice – iznosi Milivoje Dimitrijević. – Dešava se da se kao koren problema kristalizuje roditelj, ali se njihov kapacitet intenzivno procenjuje. Korekcija vršenja roditeljske dužnosti nije nepoznata praksi, ali do sada nismo imali drastične slučajeve poput oduzimanja dece. Taj scenario nije isključen u situacijama izuzetnog zanemarivanja dece, no već odvajanjem maloletnika iz sredine praktično dolazi do izdvajanja iz porodice i slanja u ustanovu predviđene sudskim rešenjem.

Sva maloletna lica kojima su izrečene vaspitne mere smatraju se neosuđivanima i ne ulaze u kaznenu evidenciju koja se vodi pri PU Kruševac. Prilikom rehabilitacije primenjuje se odredbe Krivičnog zakonika.

O bezbednosti učenika u kruševačkim školama brine 12 školskih policajaca FOTO: S. Milenković

O bezbednosti učenika u kruševačkim školama brine 12 školskih policajaca FOTO: S. Milenković

U Nacionalnom udruženju medijatora Srbije, koji trenutno okuplja 197 medijatora u 25 gradova podvlače da miran način rešavanja sukova može dovesti do međusobno prihvatljivog rešenja i u slučajevima vršnjačkog nasilja. Kruševac trenutno ima dva licencirana medijatora, iako je ovo alternativno rešavanje sukoba, koje medijatori definišu kao efikasno i humano, prisutno u našoj zemlji još od 2005. godine.

U institucijama čiji je predmet delovanja uslovno naložena neželjenim posledicama vršnjačkog nasilja podvlače da njihova uloga nije striktno ograničena na represiju.

Školski policajci su u svakodnevnom kontaktu sa stručnjacima pedagoško – psiholoških službi obrazovnih ustanova, a redovno obilaze i ugostiteljske objekte u blizini škola, odnosno na područjima pozorničkih rejona kako bi se sprečilo narušavanje javnog reda i mira, ali i kako bi otkrili prekršaje služenja alkoholnih pića maloletnicima – naglašavaju u PU. – Na predavanjima koja imaju za cilj sprečavanje različitim oblicima nasilja i drugih negativnih pojava učenici se upoznavaju sa pojmom vršnjačkog nasilja, ali i sa svim opasnostima i posledicama koje nose.

Statistički pokazatelji

2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
zahtevi za pripremni postupak
90
80
86
59
66
zahtevi za izricanje krivičnih sankcija
37
41
54
34
27
krivični predmeti po žalbi u drugom stepenu
4
nema
nema
nema
nema

 

Broj obustava zbog necelishodnosti
PNOR
pojačani nadzor roditelja, usvojitelja, staratelja
PNOS
pojačan nadzor organa starteljstva
2013.
16
19
35
2014.
12
18
15
2015.
13
8
8

 

upućen u vaspitnu ustanovu upućen u VPD sudski ukor
5 1 8
nema 2 4
1 nema 7

Ministarstvo-projekat-2015

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone