U mini seriji tekstova koja se bavi medijskom pismenošću došao je red da se obratimo i novinarima. U njihovom svakodnevnom radu često se postavlja pitanje kako doći do pouzdane informacije. Ako želimo da proverimo neke činjenice, kako to treba da se radi? Odakle krenuti?
Tokom vremena i kroz iskustvo mnogih ozbiljnih medijskih poslenika razvile su se mnoge metode. Jedna od njih je nazvana engleskim terminom “fact-checking” – provera činjenica.
Fact-checking metoda se ne razlikuje mnogo od tradicionalnog novinarstva, ali ima različite načine posmatranja. Posebno u tome što je nemilosrdna u svom fokusu na dokaze. Jer, kada proveravate bilo koju činjenicu, cilj treba da bude otkrivanje svih dokaza koji je potkrepljuju i li opovrgavaju.
Kako se ovaj tekst najvećim delom obraća autorima medijskih sadržaja, ići ćemo direktno na stvar. Dok traje “lov na dokaze”, predlažemo da koristite sledeći spisak aktivnosti kako biste bili sigurni da nećete izostaviti ni jedan od koraka. I pored toga što je svako proveravanja činjenica različito, mogu se koristiti iste tehnike kako bi se pronašla prava istina.
Evo jedne od mnogih mogućih verzija spiska koji će biti od koriti za bilo koju vratu novinarskog fact-checking-a.
- Pitajte osobu koja je izrekla neku tvrdnju za dokaze.
Ovo je osnovno, ali iskustvo pokazuje da je vrlo često to najbolja polazna osnova. Pokazalo se da kad ljudi u javnost iznesu neke činjenične izjave, čak i kada improvizuju svoj govor, najčešće će moći da vam kažu odakle potiču njihove informacije. Ozbiljni ljudi nemaju običaj da izvlače informacije koje iznose “iz rukava”, koliko god one bile neprecizne.
Posmatrajte dokaz koji dobijete od govornika kao početak za svoju pretragu. Kada imate tu izjavu, možete tragati za drugim dokazima koji potvrđuju ili opovrgavaju podatke. Takođe, osnovno poštenje je reći onima čije izjave proveravate da su “pod lupom”, pa vam onda mogu dati svoju stranu priče.
- Potražite šta su drugi “istraživači” pronašli pre vas.
Svi volimo i želimo da budemo originalni u svom radu, ali je vrlo retka situacija kada ćemo biti prva osoba koja proverava neke činjenice. Mnogo je češća situacija da je neko to već istražio i pisao o tome, ako ne o identičnim stvarima, a onda sigurno bar o sličnim.
Dobro je da redakcija u kojoj radite vremenom formira svoju arhivu pretraga koje su rađene, i to se kasnije može koristiti na zadatoj temi. Takođe, konsultutjte se sa kolegama u drugim redakcijama (to ćete, svakako, navesti u konačnom tekstu). Pogledajte šta su oni pronašli, ali svakako i sami proverite podatke. Pokušajte da promenite ugao posmatranja i različite ideje koje se odnose na osmatrani problem – to će proširiti prostor za traganje za istinom.
- Uradite pretragu na Google-u, a onda tragajte ponovo.
Da, Google pretraga je osnova, jer Google-ov algoritam je izuzetno moćan. Ako krenete sa pretragom koristeći nekoliko reči, pažljivo pratite šta vam Google predlaže. Google-ova napredna pretraga vam omogućava da pregledate specifične sajtove i određene periode vremena.
Najvažžnije je da se ne zadržite samo na jednoj ili dve pretrage. Obavite ovu pretragu koristeći što više različitih kombinacija reči za pretragu. Ako pišete o nečemu kao što su klimatske promene, u pretrazi se mogu koristiti kombinacije “klimatske promene”, “globalno zagrevanje”, “emisija gasova”, “elektricitet”, “EPA propisi”, kao i engleske opcije “carbon capture” i “cap and trade”.
Savladajte lični izazov da naučite kako da koristite Google-ove operatore pretrage da biste tražili po tipu datotekee (file:pdf) ili imenu domena (site:krusevacpress.com). Treba malo vremena da se nauče Google-ove napredne mogućnosti, ali će vredeti svaki utrošeni minut.
- Pretražite Deep Web.
Šta je Deep Web? Deep Web obuhvata oblasti Interneta koje nisu otvorene u “površinskim” pretragama. Ovo najčešće znači pretragu baza podataka i sajtova koji zahtevaju pretplatu. Ozbiljne redakcije koriste plaćene baze podataka za određene pretrage, jer one sadrže informacije koje mogu biti vrlo stare. Svaka oblast istraživanja može imati specifičnu bazu podataka i o njima se istraživač mora dobro informisati. Postoje i besplatne baze podataka koje su od velike koristi. Takva je npr. Internet Archive’s Wayback Machine koja će nam pomoći da pronađemo starije informacije koje je neko uklonio sa web-a. Pogledajte je na http://archive.org/web/
Imajte na umu da se nove baze pojavljuju na Mreži svakodnevno, pa nemojte pretpostavljati da nešto što juče nije bilo na Internetu nije tu ni danas. Ovo, takođe, važi i za rezultate koje vam daje Google.
Niste u situaciji da platite pristup bazama? Proverite biblioteku u svom gradu. Dešava se da biblioteke imaju pristup komercijalnim bazama podataka uz običnu člansku kartu.
- Potražite eksperte sa različitim mišljenjima.
Eksperti vas mogu uputiti na informacije koje niste pronašli u samostalnom istraživanju, i vrlo često oni vam daju važan kontekst za informacije koje ste već pronašli. Eksperti će vas vrlo često poštedeti od pravljenja grešaka u stavovima o složenim temama.
Osigurajte se da pitate eksperte za pomoć u pronalaženju novih eksperata. Odlična pitanja koja im možete postaviti su, “Ima li nekoga čije mišljenje poštujete, a ko se ne slaže sa vama?” ili “Ima li nekoga koga biste preporučili i ko se smatra za autoritet u ovoj oblasti?”
U politici, jer imamo višepartijski sistem, ne možemo svoditi sve na crno – belu sliku. Svet je mnogo komplikovaniji, i potrebno je istražiti mnogo više od samo dve strane za svaku kontroverzu ili temu. Eksperti vam stvarno mogu pomoći da se odmaknete od crno – belih stavova i da vam prikažu čitav spektar mogućnosti.
- Pogledajte knjige.
Možda, zbog rokova, nećete imati vremena da pročitate knjigu koja je od značaja u celosti, ali pretraga će vam pomoći da nađete autore sa kojima možete razgovarati. Čuveni Amazon i njegova “search inside the book” (pretraga unutar knjige) vam može pomoći sa nađet citate ili pronađete objašnjenjeza tehničke pojmove. Postoje sajtovi biblioteka na kojima možete naručiti knjigu za čitanje i iz bibolioteke u drugom gradu (kroz bibliotečku razmenu). To je moguće i u kruševačkoj biblioteci (http://nbks.org.rs/). Onda, tu su i e-knjige. U njima je pretraga olakšana, a postoji ogroman broj njih koje se mogu besplatno preuzeti iz različitih Internet arhiva i biblioteka.
Bilo na papiru ili u elektronskoj verziji, knjige su bogat izvor informacija – jer, neko se potrudio da ih napiše.
- Još nešto?
Svi smo već mnogo puta čuli ono “Da sam tada znao ono što sad znam…” Pa, kada dođe do provere činjenica, i pošto ste prošli kroz sve ovo što je napred navedeno, u svakom slučaju ćeze znati o temi koju istražujete mnogo više.
To je trenutak kada treba da zastanete, okrenete se unazad i postavite sebi sledeća pitanja: “Šta još nisam pregledao? Sa kim još mogu da razgovaram? Sa koje strane još mogu da priđem problemu?” Zastanite i razmislite – to će vam često otvoriti vrata do konačnog, kritičnog delića informacije koji će obezbediti da vaša provera činjenica bude uspešna.
Evo još jednog mogućeg “puta do istine”:
Dobar primer kako se koristi metoda fact-checking u našim uslovima je svakodnevni rad redakcije Istinomera (http://www.istinomer.rs/)
—————————
Izvori:
http://www.cl.cam.ac.uk/~av308/FactChecking.pdf
https://www.americanpressinstitute.org/category/fact-checking-project/
https://mediabiasfactcheck.com/methodology/
https://www.poynter.org/2016/its-time-to-fact-check-all-the-news/426261/
Comments are closed.