Dokaz da će svet sutra prestati da postoji!

Gornji naslov nema nikakve veze sa stvarnošću, ali – već ste kliknuli… Ako ste aktivni na društvenim mrežama, to ste verovatno učinili bar jednom: podelili ste nešto zasnovano na naslovu bez stvarnog čitanja sadržaja. Mnogo, mnogo ljudi je krivo za ovo. Prema istraživanju objavljenom u junu 2015. godine od strane naučnika sa Univerziteta Columbia i Francuskog nacionalnog instituta, 59 posto veza koje se dele na društvenim medijima nikada nisu stvarno kliknute.

Prva stvar koju možete da uradite za borbu protiv “lažnih vesti” je da, zapravo, pročitate članke pre nego što ih podelite. Kada ih pročitate, obratite pažnju na sledeće znakove koji ukazuju da članak može biti lažan. Postoje lažne novinske priče koje su proizvele suprotno orijentisani izvori. Ista pravila važe za sve.

Utvrdite da li članak potiče sa pouzdanog sajta

Evo jednog primera sa Interneta. ABC News, televizijska mreža, ima veb stranicu na adresi abcnevs.go.com. Opet, ABC News, lažni sajt za vesti, može se naći na abcnevs.com.co. Korišćenje ekstenzije “.co” na kraju je snažan pokazatelj da gledate u lažne vesti. Ali, postoje i drugi znaci.

Proverite stranicu “Kontakt”

Neke lažne stranice koje objavljuju vesti nemaju nikakve kontakt informacije, što lako dokazuje da su lažne. Lažna “ABC Nevs” ima stranicu “kontaktirajte nas” – ali prikazuje sliku jednog porodičnog doma u Topeki, u Kanzasu. Prava televizijska mreža nalazi se u Njujorku, na 13-om spratu zgrade u 66. ulici.

Ispitaj novinarski potpis i vidite da li postoji smisao

Na lažnom sajtu ABC Nevs-a postoji članak koji tvrdi da je protestantu isplaćeno 3.500 dolara da protestuje protiv Donalda Trampa. To, navodno, piše Jimmy Rustling. “Dr. Jimmy Rustling je osvojio mnoge nagrade za svoje tekstove”, kaže se na sajtu. Govori se o njegovih četrnaest nagrada Peabody i nekoliko Pulicerovih nagrada. (Peabody i Pulicerove nagrade su najviše priznanja u novinarstvu i izuzetno je teško pobediti u jakoj konkurenciji.) Zar to ne izgleda apsurdno? Ili, kako to da on “provodi 12-15 sati svakog dana učeći svoju usvojenu osmogodišnju ćerku, izbeglicu iz Sirije, kako da čita i piše”? Svi ovi detalji su jasni znaci da “dr. Rustling” nije prava osoba.

Pročitajte članak vrlo detaljno

Mnogi lažni članci imaju izmišljene citate koje je teško čitati bez smeha. Otprilike na pola puta kroz članak o protestu, osnivač Snopesa – stranice koja razotkriva lažne vesti na internetu – iznenada je “citirana” u smislu da odobrava članak. Takođe, opisuje se Snopes kao “veb sajt poznat po pristrasnim stavovima i netačnim informacijama koje piše o pričama sa Interneta”. Sve izgleda kao čudna interna šala, ali bi u umu čitalaca trebalo da odmah upali crvene lampice.

Ispitajte izvore

Ponekad se lažni članci zasnivaju na jednom jedinom tweet-u. Na primer, tokom američkih predsedničkih izbora su se širile lažne vesti kako su protestanti protiv Trampa bili autobusima dovoženi na demonstracije. Kao što je otkrio The New York Times, ova priča je započela sa jednim neobaveštenim tweet-om čoveka sa samo 40 pratilaca na Tweeteru. Još jedna očigledno lažna priča, da je Tramp nabavljao hranu za policijske službenike koji su radili na protestima u Čikagu, takođe je počela sa tweet-om – od strane čoveka koji nije ni bio na licu mesta. On je samo preneo tvrdnje “prijatelja”. On, takođe, ima zatvoren nalog, što sve zajedno čini njegove “vesti” vrlo sumnjivim.

Vrlo malo stvarnih vesti zasnovano je na pojedinačnom tweet-u bez dodatne potvrde. Ako članak nema veze sa pouzdanim izvorima – ili nema nikakvih veza – verovatno ćete čitati lažne vesti.

Pogledajte oglase

Poplava pop-up oglasa ili drugih oglasa na sajtu vesti ukazuje na to da treba pažljivo proveravati priče koje se tu nalaze. Još jedan znak je gomila oglasa ili linkova napravljenih tako da agresivno pozivaju klik. Primeri takvih sugestivnih naslova ili naslova koji privlače pažnju mogu biti npr. “Poznati koji su snimili porno filmove” ili sl. Uglavnom nema takvih sadržaja na sajtovima koji objavljuju prave vesti.

Koristite pretraživače da biste dvostruko proverili

Jednostavno pretraživanje Google-om često će vam brzo reći da li su vesti koje čitate lažne. Snopes je sastavio vodič za lažne sajtove vesti koji vam omogućava da proverite da li članak dolazi od prevaranta. Veb stranica zvana RealorSatire.com je još jedan način da dvostruko proverite istinitost članka. Omogućava vam da objavite URL bilo kog članka i brzo će vam reći da li članak dolazi sa lažne ili pristrasne veb lokacije. U našem okruženju tim poslom se bavi sajt pod nazivom Raskrikavanje, kao i sajt FakeNews tragač.

Vrlo je zanimljiva online igra koja se pojavila i koja ima za cilj edukaciju medijskih konzumenata. Na adresi https://www.getbadnews.com/#intro se nalazi igra BadNews u kojoj igrači mogu da vide kako funkcionišu neke stvari u medijima.

Borba protiv širenja lažnih vesti započinje sa vama, čitaocima. Ako vest izgleda previše fantastično, verovatno i jeste izmišljena. Molimo razmislite pre nego što bilo šta podelite sa drugima.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

14 − 10 =