EVROPA VIA KRUŠEVAC: Socijalno preduzetništvo

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

U poslednje vreme se sve više govori o socijalnom preduzetništvu kao modelu poslovanja koje se u Evropi sve više širi, dobija na značaju i može se smatrati temeljima evropskog projekta integracije.

Socijalna ekonomija doprinosi razvoju ekonomije zasnovane na solidarnosti i na taj način pomaže državama – članicama da postignu niz ključnih ciljeva Evropske unije kao što su stvaranje i očuvanje radnih mesta, društvena inkluzija, socijalne inovacije, ruralni i regionalni razvoj, zaštita životne sredine i dr.

Koje su osobenosti i značaj ove vrste poslovanja? Socijalna ekonomija podrazumeva održivo ekonomsko angažovanje, putem prodaje proizvoda ili usluga, koje može da pokrije troškove poslovanja, uključujući i zarade zaposlenih. Profit nastao kroz poslovanje u socijalnoj ekonomiji ne služi samo za uvećanje imovine pojedinaca (vlasnika poslovnih subjekata), već se delimično ili u celosti ulaže u svrhe kao što su zapošljavanje osoba koje teže dolaze do posla, razvoj socijalnih i zdravstvenih usluga, obrazovanje, zaštitu životne sredine, kulturne aktivnosti u zajednici i slično.

Preduzeće "Metaloplastika" je primer dobre prakse socijalnog preduzetništva
Preduzeće “Metaloplastika” je primer
dobre prakse socijalnog preduzetništva

U većem delu Evrope je prihvaćena potreba za postojanjem drugačijih, neklasičnih vidova poslovanja koja se ne zasnivaju isključivo na stvaranju profita. Nisu svi ljudi podjednako u stanju da ravnopravno učestvuju u tržišnoj utakmici iz različitih razloga – zdravstvenih, obrazovnih, egzistencijalnih ili nekih drugih. Principi liberalne ekonomije nisu univerzalno primenljivi svuda i na svakom mestu, postoje značajni delovi zajednice koji su osobeni i neretko na margini, ali ipak imaju potrebu da se na odgovarajući način uključe u normalne tokove života i poslovanja.

U poslednjih trideset godina u Evropi se sve više obraća pažnja na socijalnu ekonomiju kao način da se ublaže posledice globalizacije, tehnološkog napretka i ekonomskih kriza.

I pored toga, situacija se i dalje razlikuje od države do države po pitanju postojanja zakonskog okvira, finansijskih i drugih mera podrške, i do danas nije usaglašena i usvojena opšteprihvaćena definicija socijalne ekonomije.

Evropska komisija je u dokumentu ’’Social Business Initiative’’ iz 2011. godine definisala nekoliko kriterijuma koji se danas uglavnom koriste da bi se opisala ova vrsta poslovanja. Da bi neko pravno lice poslovalo po principima socijalne ekonomije ono mora da se bavi ekonomskom delatnošću, da ima eksplicitni i primarni društveni cilj, ograničenja u pogledu raspodele dobiti i/ili imovine, da bude nezavisno i da ima inkluzivno upravljanje.

Kakva je situacija kod nas? Iskustveno znamo da postoje mnogi ekonomski akteri koji posluju po principima socijalne ekonomije. Na primer, udruženja građana se u osnovi zasnivaju na neprofitnoj osnovi i angažovanju, a postoje i firme koje rade na osnovu zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.

Međutim, naše društvo još nije uvidelo značaj razvoja ove vrste poslovanja za prevazilaženje nezavidne situacije u kojoj se nalazimo, pre svega u oblasti zapošljavanja. U Srbiji nisu razvijeni pravni i metodološki okvir za socijalnu ekonomiju. Predlog zakona koji bi regulisao ovu temu je četiri puta bio stavljan u proceduru za usvajanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da bi potom bio povlačen iz nje iz javnosti ne dobro znanih razloga. Poslednjih desetak godina je bilo određenih inicijativa, ali bez značajnog efekta, tako da bi moglo da se kaže da je socijalno preduzetništvo kod nas i dalje u nekoj vrsti ilegale.

Dok se ’’gore’’ (u Beogradu) ne sete da treba da pomognu razvoj socijalne ekonomije, nema razloga da mi ’’dole’’ ne krenemo u tom smeru. Kruševac ima tradiciju u ovoj oblasti koja nije za zanemarivanje. Više decenija je u našem gradu poslovalo preduzeće ’’Metaloplastika’’ koje je zapošljavalo uglavnom osobe sa invaliditetom.

Imamo primere Udruženja distrofičara Rasinskog okruga, koje je angažovalo svoje članove u prikupljanju sekundarnih sirovina, Etno-mreže ’’Rasina’’, koje okuplja osobe koje se bave izradom ručnih radova, da ne nabrajam dalje.

Ne mogu sve naše probleme, kao što je velika nezaposlenost, da reše strani investitori, niti možemo da čekamo da se reše sami od sebe. Potrebno je da podržimo sve inicijative koje vode (samo)organizovanju osoba i njihovom uključivanju u ekonomske tokove. Socijalna ekonomija, odnosno socijalno preduzetništvo, sigurno zavređuje pažnju onih koji odlučuju o tome kuda će naše društvo ići u budućnosti.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

4 × 5 =