Istraživanje o strateškom planiranju u opštinama Rasinskog okruga

Prema podacima istraživanja koje je sprovelo Udruženje građana “Evrokontakt” u pet lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu trenutno je na snazi samo 17 strateških dokumenata.

Predstavljanje rezultata o istraživanju strateškog planiranja u Rasinskom okrugu FOTO: CINK - S.Milenković

Predstavljanje rezultata o istraživanju strateškog planiranja u Rasinskom okrugu FOTO: CINK – S.Milenković

Strateško planiranje na  lokalnom  nivou  u  Srbiji  još  uvek  nije  dovoljno  prisutno. Ne postoji dovoljno razvijena svest o značaju strateškog planiranja za lokalni razvoj, budući da ključne osobe na lokalnom nivou uglavnom prepoznaju strateške planove samo kao neophodan uslov za pristup donatorskim sredstvima. Lokalnim samoupravama je i dalje potrebna podrška za izgradnju kapaciteta za strateško planiranje. – ističe Nenad Krstić iz Udruženja građana “Evrokontakt” koje je sprovelo istraživanje “Strateško planiranje u Rasinskom okrugu”.

Četiri lokalne samouprave (Kruševac, Aleksandrovac, Ćićevac i Trstenik) imaju planove upravljanja otpadom, za desetogodišnji period. Strategije razvoja socijalne zaštite imaju Kruševac i Varvarin, lokalne akcione planove za unapređenje položaja izbeglih, interno raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji imaju Grad Kruševac i Opština Trstenik a sve opštine imaju takozvanu “krovnu” strategiju održivog ili ekonomskog razvoja.

Pored aktuelnih, lokalne samouprave su imale 20-tak strateških planova kojima je istekao rok za koji su bile usvojene.

Jedan od sagovornika u istraživanju je ispričao na koji problem je naišao prilikom sastanka sa predsednikom jedne od opština u Rasinskom okrugu:

Otišao sam na razgovor o potencijalnoj saradnji na projektu sa kojim bi se konkurisalo kod Evropske Unije, gde je postojanje zvanične opšte razvojne strategije bio preduslov za konkurisanje. Kada je čuo tu informaciju, predsednik je počeo naglas da razmišlja o tome da li imaju strategiju i gde se nalazi. Isprva nije mogao da se priseti da li uopšte imaju tu strategiju, dok mu se nije javilo spasonosno rešenje da pozove neku službenicu iz Opštinske uprave, pošto je bio siguran da ako neko nešto zna o tome i (fizički) ima strategiju, to je ta osoba! Nisam mogao da verujem onome što sam video i čuo! Ispostavilo se da je imaju i da je bila usvojena od strane Skupštine opštine dve godine ranije!

Strateško planiranje na lokalnom nivou, koje je jako bitno u procesu pridruživanja Evropskoj Uniji,  u Srbiji sistematski prati jedino Stalna konferencija gradova i opština (SKGO), koja redovno sprovodi mapiranje i održava “Bazu lokalnih strateških dokumenata gradova i opština”.

Prema mapiranju koje je obavljeno sredinom 2015. godine, registrovano je 897 procesa planiranja, kao i 488 usvojenih važećih planova u opštinama i gradovima u Srbiji.

Kada je u pitanju trenutno stanje u ovoj oblasti, odnos najvažnijih zainteresovanih strana bi mogli opisati na sledeći način: Rukovodstva lokalnih samouprava su uglavnom shvatila da je korisno imati strateške planove, ali nisu sklone promeni načina vršenja vlasti, često zbog velikog obima posla, brojnih obaveza i nedostatka vremena da se posvete ovom problemu;

Zaposleni u opštinskim/gradski upravama, javnim preduzećima i institucijama nisu mnogo zainteresovani niti motivisani za uvođenje novih metoda u svom radu, lakše im je da rade na način na koji su navikli i skloni su pružanju otpora uvođenju promena;

Poslovni sektor nije mnogo zainteresovan za ovu temu ukoliko ga direktno ne dotiče;

Civilni sektor ima određeno iskustvo u ovoj oblasti, ali nema dovoljno kapaciteta i ekspertize, niti odgovarajući uticaj na donosioce odluka;

Građani nisu dovoljno informisani o strateškom planiranju i prednostima njegove primene u upravljanju lokalnim razvojem, odnosno ne postoji razvijena svest o vezi između strateškog planiranja i podizanja kvaliteta života u zajednici. – pojašnjava Nenad Krstić.

Istraživanje o strateškom planiranju u Rasinskom okrugu je pokazalo da je stanje u ovoj oblasti slično kao u drugim lokalnim samoupravama u Srbiji.

Kvalitet procesa izrade i realizacije strateških dokumenata je do sada uglavnom zavisio od senzibilisanosti i ekspertize pojedinaca koji su imali uticajno mesto u strukturama koje su  upravljale ovim procesima. Najuočljiviji problemi su nastajali po usvajanju strateških dokumenata, budući da u većini slučajeva nisu uspostavljani mehanizmi za efikasan monitoring i evaluaciju njihove primene, odnosno za reviziju u slučaju potrebe.

Budući da je strateško planiranje dalo odlične rezultate i zahvaljujući tome se primenjuje na skoro svim nivoima u državama-članicama i institucijama Evropske Unije, moglo bi se zaključiti da bi bilo veoma korisno da se unapredi saradnja u ovoj oblasti, sa ciljem da pronađu mehanizmi za unapređenje kvaliteta i povećanje efikasnosti strateškog planiranja na svim, a posebno na lokalnom nivou u Srbiji, navodi se u zaključku istraživanja koje je sprovelo Udruženje građana “Evrokontakt” u okviru projekta “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.

 

Share on Facebook1Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone