Kako je SNS kupio medije u Srbiji?

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Novinar Zoran B. Nikolić u tekstu objavljenom na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) objašnjava kako je Srpska napredna stranka, preko svojih predstavnika, novcem građana kupila većinu lokalnih medija u Srbiji.

Tekst prenosimo u celini.

Verovatno to tvorci aktuelnih medijskih zakona nisu tako zamislili kad su se zalagali za privatizaciju medija u Srbiji, ali se i bez velikog istraživanja vidi da je informativna preduzeća koja su (za sada) preživela taj proces pokupovala mahom vladajuća koalicija i to dobrim delom od novca iz lokalnih budžeta.

Od 73 medijske kuće koje su na početku konačnog kruga privatizacije bile u vlasništvu države i lokalnih samouprava, prodate su 34. Saša Mirković, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, nekako je izračunao da je 34 od 73 jednako 72 procenta. Napredujemo i u matematici.

Od tog broja, 14 medija su kupili ljudi ili firme evidentno bliski partijama vladajuće koalicije, i to u 13 slučajeva bliskih Srpskoj naprednoj stranci (u devet slučajeva konkretno Bratislavu Gašiću), a u jednom Socijaldemokratskoj partiji Rasima Ljajića. Primereno snazi partija u koaliciji.

Ljajićev predstavnik u koalicionoj privatizaciji medija bio je Denis Mavrić, direktor RTV Novi Pazar, koji je na čelu konzorcijuma otkupio tu televiziju za 89.350 evra, tri evra više od početne cene. Osim Mavrića, konzorcijum su činili Muzafer Dragolovčanin (pomoćnik gradonačelnika Novog Pazara), Nihad Biševac (direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u ovom gradu) i privrednici Mulaz Dacić i Nedžad Dragolovčanin (predsednik Upravnog odbora FK Novi Pazar).

Čak se i Vulinov Poket socijalista umešao u privatizaciju, pa je za Radio televiziju Bačka Palanka Pavle Anušić u avgustu ponudio pozamašnih 249.000 evra i pobedio na licitaciji. Blic je tada pisao da je Anušić blizak Predragu Vuletiću, članu predsedništva Pokreta socijalista, nekadašnjem članu SPS, koji je jedno vreme bio i direktor TV Bačka Palanka. Da li je to istina ili nije, sada nije ni bitno, jer je Anušić u međuvremenu odustao, pa se RTV Bačka Palanka preselila na spisak medija koji nisu našli kupca. Opet, kakva partija, takva i kupovina.

Radoica Milosavljević - Maša je za lokalne medije platio 289.000 evra
Radoica Milosavljević – Maša je za lokalne medije platio 289.000 evra

Naprednjake je u privatizaciji zastupao, pre svih, Radojica Milosavljević, biznismen iz Kruševca koji je kupio rekordnih sedam medija.

Iako je Milosavljević do 2012. bio zamenik gradonačelnika Kruševca kao član SPS, a svojevremeno i poslanički kandidat ove stranke, javnost ga je nekako povezala sa sugrađaninom Bratislavom Gašićem, ministrom odbrane. Milosavljević je, navodno, Gašićev tihi poslovni partner. Milosavljević se u medijima čudio kako to nekome pada na pamet, kad je on samo iz istog sela kao Gašić, a sa Gašićevom majkom je sedeo u istoj školskoj klupi. Lične i porodične veze u Srbiji, kao, nisu važne.

Posle su se, međutim, pojavile još neke naznake Milosavljevićevih veza sa SNS-om. Grad Kruševac dodelio je gradskoj televiziji 17.500 evra putem projektnog sufinansiranja medija samo nekoliko sati pre nego što će je kupiti Milosavljević. Milosavljević je TV Kruševac platio 14.000 evra.

I u Kragujevcu, gde nije ni bilo konkursa za sufinansiranje medija, a na vlasti je Radomir Nikolić (još jedan dokaz o beznačajnosti porodičnih veza), Televiziji Kragujevac uplaćeno je 30 miliona dinara, pored već uplaćenih 44 miliona, nedelju dana pre nego je Milosavljević postao kupac. To je ukupno nešto preko 600.000 evra, a RTV Kragujevac je plaćena 85.500 evra, 117 evra više od početne cene.

Gradska vlast SNS-a je kontrolu nad uređivačkom politikom RTV Kragujevac uspostavila još ranije, ali se sada može očekivati napedak i na tom polju. Milosavljević je, inače, svih sedam medija platio ukupno manje od 300.000 evra.

O čemu je zapravo reč, najjasnije je postalo ovih dana, kada je za glavnog i odgovornog urednika RTV Pančevo, takođe jedne od Milosavljevićevih akvizicija, postavljen Miroslav Milankov, predsednik Saveta za informisanje Gradskog odbora SNS, ni manje ni više, koji je bivši radnik RTV Pančevo.

„Zna se tačno ko će kupiti ovu kuću, to je otvorena igra, oni se ne plaše. Preduzeće će biti poklonjeno i to po skraćenoj proceduri, a zna se i ko će da ga kupi, i to će biti politički podoban kupac”, rekla je još u junu za Cenzolovku Natalija Moskovljević Miletić, direktorka RTV Brus, još jednog od medija iz Milosavljevićeve zbirke.

Ali nije samo Milosavljević. Kopernikus cable network iz Niša kupio je Radio Šid, RTV Raška i preduzeće Novi put iz Jagodine, koje u svom sastavu ima radio, TV i nedeljne novine.

Prema izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o vlasničkoj strukturi medija iz februara ove godine: „Ova televizija se smatra bliskom Srpskoj naprednoj stranci od kada je njen treći program tokom izborne kampanje 2011/2012. godine zakupila ova stranka preko firme Sens marketing doo. Na TV Kopernikus autorsku emisiju ‘Dobro jutro sa Đukom’ ima i narodni poslanik i funkcioner Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović. Tatjana Vidojević, član GO Srpske napredne stranke i trenutno član Opštinskog veća na Čukarici ispred SNS, bila je glavni i odgovorni urednik televizije Svet plus info – treći kanal Kopernikus televizije”.

Zanimljivo je da na sajtu Agencije za privatizaciju stoji potpisan kupoprodajni ugovor za Novi put od 3.11.2015. Međutim, u Agenciji za privredne registre se kao vlasnik Novog puta još vodi Grad Jagodina (obaveza kupaca je bila da firme preregistruju u roku od osam dana od potpisivanja ugovora i većina njih je tako i uradila), a 13.11. je upisano da je Grad založio 100 odsto vlasništva Novog Puta. Ova privatizacija na sajtu Agencije za privatizaciju nosi oznaku „Kontrola“.

Televiziju Blace kupila je niška televizija Belle amie, koja je u vlasništvu Vidosava Radomirovića. Nišku TV kupio je konzorcijum koji su činili niške Narodne novine i Slađana Ostojić, direktorka i glavna i odgovorna urednica televizije Zona plus. Narodne novine su u vlasništvu Vidosavljevog brata Tomislava Radomirovića, a vlasnik televizije Zona plus je Vladan Gašić, sin ministra odbrane.

Inače, Aleksandar Živadinović, drugi ponuđač na aukciji za Nišku televiziju, u prigovoru Ministarstvu privrede izrazio je sumnju u validnost overene izjave vlasnika Narodnih novina Vidosava Radomirovića u kojoj se tvrdi da se te novine kao pravno lice „u celini ili delom ne finansiraju iz javnih prihoda“.

Živadinović je u svom prigovoru naveo da su Narodne novine neposredno pred privatizaciju NTV, na Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2015. godini, dobile 14.850.000 dinara iz gradskog budžeta. To je, otprilike, iznos koji Narodne novine već godinama dobijaju iz budžeta grada. Mediji koji se finansiraju pretežno iz javnih prihoda, naime, nisu ni mogli da učestvuju u privatizaciji.

Tu je i sajt Srbija danas, koji je za 175.000 evra kupio novosadsku TV Apolo. Ovaj sajt, koji postoji oko godinu i po, važi kao veoma blizak SNS-u. Direktorka televizije Emilija Marić, koju je postavila gradska vlast predvođena SNS-om, i posle privatizacije ostala je na toj funkciji.

Desimir Pavlović i Radoica Milosavljević u vreme dok su obavljali dužnost gradonačelnika i zamenika gradonačelnika Kruševca FOTO: S.Milenković
Desimir Pavlović i Radoica Milosavljević u vreme dok su obavljali dužnost gradonačelnika i zamenika gradonačelnika Kruševca FOTO: S.Milenković

Osim finansijske šeme partijske kupovine medija, po sistemu “ja dam evro za televiziju, gradska vlast toj televiziji uplati 10, a kako ću ja to posle da izvučem u svoj džep, moja je stvar”, kod Radojice Milosavljevića je upadljiva i tendencija da kupuje jeftino. UNS-u je izjavio da je isključivo kupovao medije za koje niko nije bio zainteresovan, dok je odustajao od onih za čiju je kupovinu bilo više zainteresovanih.

Zaista se tako desilo u slučaju RTV Trstenik, gde je Milosavljević odustao mnogo pre izlicitiranih 177.000 evra na prvoj aukciji, odnosno 121.000 na drugoj. Posle je ta prodaja propala, jer se izlicitirana cena pokazala kao preveliki zalogaj za kupca, ali to je već druga priča.

Štednja je za Milosavljevića svakako uputna, jer je njegova firma “Sloga”, koju pored doma zdravlja i više škole čiji je vlasnik, Milosavljević navodi kao izvor svog bogatstva, u 2013. godini zaradila 4.000.000 dinara, a 2012. samo 680 hiljada. Bar zvanično, prema podacima APR-a. To je za dve godine oko 40 hiljada evra, i nije dovoljno ni za polovinu RTV Kragujevac, na primer.

Ipak, Milosavljević je, osim informativnih kuća koje je kupio, bio zainteresovan i za Radio Valjevo. Kako je rekao UNS-u, „preusmerio je depozit sa Radija Inđija za kupovinu Radio Valjeva jer mu je bio interesantan kao medijska kuća i uklopio bi se u medije koje je već kupio, pošto smatra da udruženi mediji mogu mnogo više da ostvare od pojedinačnih“.

Suština je da su mediji koje je kupio Milosavljević (osim pomenutih, on je sada vlasnik i TV Pirot, TV Požega i Centra za informisanje Novi Kneževac) i ostali partijski povezani kupci tako teritorijalno raspoređeni da je stvorena nova TV mreža koja pokriva gotovo celu Srbiju, samo ima rupu na severozapadu centralne Srbije, tu negde oko Valjeva.

Ali ni drugi novi vlasnici medija, oni koji nisu tako očigledno vezani za vladajuće partije, nisu učinili gotovo ništa da svoje informativne kompanije izmaknu iz partijske kontrole. Samo treba pogledati beogradsku lokalnu TV Studio B, dugogodišnji primer novinarskog udvorištva, koja je i ovih dana odigrala ulogu u tragikomediji “Državni udar”.

I uopšte, vlasnici privatizovanih medija nisu baš cvećke. Sam Milosavljević je 1978, kao predsednik kruševačkog fudbalskog kluba “Napredak”, bio osuđen na 16 meseci zatvora zbog pronevere. Zbog ovoga je Entertainment media group, jedna od zainteresovanih za RTV Pančevo, uputila prigovor Agenciji za privatizaciju, jer po Zakonu u privatizaciji ne mogu učestvovati osobe osuđivane za krivična dela za koje je zaprećena kazna od pet godina ili više, kao što kod Milosavljevića jeste slučaj.

Međutim, Krivični zakonik lepo kaže da sve posledice presude prestaju najduže 10 godina po odsluženju kazne i da se osoba tada u svakom smislu smatra neosuđivanom, pa je prigovor odbačen. Sa ovakvim tumačenjem se složila i pravna služba ANEM-a. Ipak, ovaj podatak govori štošta o Milosavljevićevom liku i delu.

Isti prigovor je je uložila i Doris Aćimović, koja je kupila Radio Valjevo. Njen motiv nije to što je Milosavljević nadlicitirao, jer nije, već to što bi, da se njen prigovor pokazao kao opravdan, mogla da kupi ovaj radio za 1.100 evra kolika je bila početna cena, a ne za 17.400, koliko je morala da ponudi na licitaciji.

Ali nije ni Doris Aćimović bez krivičnog procesa u porodici. Naime, protiv njenog sina Marka, zajedno sa Zoranom Majdakom, vlasnikom piratskog Narodnog radija, već tri godine se vodi postupak zbog sumnje da su preko tog radija kroz lažne SMS nagradne igre i kvizove oštećeni za 32 miliona evra. Prema pisanju valjevskog lista Napred, novi menadžment Radio Valjeva čine upravo Marko Aćimović i Zoran Majdak, između ostalih. Doris Aćimović je kupila i Radio Barajevo.

I Zoran Peševski, vlasnik Auto centra “Zoki” koji je kupio nedeljnik Pančevac, ima problema sa organima gonjenja. Protiv njega je u Pančevu u toku suđenje zbog navodne zloupotrebe službenog položaja prilikom uzimanja kredita u visini od blizu tri miliona evra za rekonstrukciju objekata A.D. ”Sloboda”.

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

fourteen + 12 =