KRUŠEVAC GETO: “Taksisti su “čuvari gradskih tajni”

Hip-hop sastav Kruševac Geto već godinama oduševljava svoje poklonike duhovitim tekstovima na lokalne teme  sa tipičnim kruševačkim akcentom.

Kruševac geto čine Nikola Trišić Triša i Nikola Milenković Čami, a na listi njihovih najpopularnijih pesama su „Idemo na more”, „Kad ćeš sine da se ženiš”, „Beograđanka””, „Ljubav ispred Duoma”, „Slava”, „Taksisti” i „Market”…

Od pre nekoliko dana mogu da se pohvale da su autori muzike za predstavu “Čekajući Godoa.

Kako je došlo do saradnje sa Kruševačkim pozorištem na predstavi “Čekajući Godoa”?

Saradnja sa Kruševačkim pozorištem je otpočela pre nekih godinu i po dana. Vladimir Popadić, reditelj predstave “Čekajući Godoa”, koji je već bio upoznat sa našim radom i idejom, vodio se mišlju da itekako postoji paralela između našeg načina interpretacije realnog stanja svesti i društva i svevremenskog klasika Semjuela Beketa. Naime, sama ideja je da se radnja drame odvija u Kruševcu, u sadašnjosti. Ova drama dobija ruho komedije, što je i bila ideja reditelja, aganžmanom Kruševac Geta. Predivna saradnja, jedinstveno iskustvo je raditi muziku i tekst za ovakvo remek delo. Nadamo se i daljoj saradnji.

Šta ili koga mi to čekamo?
Rekao bih da se radi o dve vrste čekanja. Prva je ono “čekam da mi padne nešto s’neba”  i ono ” doći će obećana zemlja sama k’nama…” Mi jesmo kao društvo anemični kad je u pitanju promena. Držim da je to problem. Baš kao i Vladimir i Estragon u gore pomenutom delu, čekamo spasenje, ali nas neko izgleda mora da ugura u to spasenje, da urgira za nas bez da mi bilo sta učinimo. Kruševac Geto, isto kao i predstava i samo pozorište, ne odgovara na pitanja, već  ih samo postavlja. Nažalost, danas svako može nepromenjen “menjati” svet… Razočarenje čuči baš u čekanju samog sebe, da se okreneš i preduzmeš nešto.
Kruševac Geto je pokazao da provincijske, lokalne teme mogu itekako da budu zanimljive? Kod vas se prepoznaje iskrenost i to je ključ uspeha. Šta je to u kruševačkom mentalitetu što ga razlikuje od drugih delova Srbije?
Način govora, razmišljanja, rezonovanja.. Specifičan je. Provincija nosi sa sobom neke prikrivene komplekse… Komedija nastaje kada ih shvatite ozbiljno.  Radimo na tome da ljudi shvate da je dobro iskočiti iz te učmalosti malograđanstva u duhovnom i svakom drugom smislu. Ljudi žive i umru ne znajući da su celog svog života razmišljali nakrivo…
Izgradili ste čitave likove. Da  li Slobodan i Dušan stvarno postoje ili je to neki komšija i član familije koga svako od nas ima?
Kruševac Geto je formiran 2011. godine
Ne, ne postoje. Oni su imaginacija  raznih osobina prosečnog Kruševljanina, osobina, koje su satkane u jednom telu… Oni su nam nosioci i reprezenti raznih karaktera. Cilj nam je da se pronađete u jednom od njih.
Ko vam je bio najinspirativniji za obradu: taksisti, kasirke, konobari, šalterske sluzbenice? Verujem da se mnogi prepoznaju? Da li se neko našao uvređen?
Ha, ha. Pa to bi bilo kao da vi meni kažete “A, vi ste znači Triša iz KšGeta” i ja se uvredim. To si što si. Naravno, nama nije cilj da bilo koga uvredimo, niti da omalovažimo, baš naprotiv. Mi samo govorimo ono što jeste. Situacije koje mi stavljamo u rime itekako su se desile i itekako jesu tačne. U tome je poenta našeg humora. Kada bi videla neku osobu koja je identična tebi, bukvalno tvoj dvojnik, prvo bi pukla od smeha… Mi smo samo ogledalo… Ali najsimpatičniji su nam bili taksisti. Taksi je gradska ispovedaonica, a taksisti su “čuvari” tajni..

 

Meni lično najbliža pesma je “Vašar” . Prisetim se detinjstva i vremena kad je vašar ostajao po tri  dana. Koja pesma je najbolje prošla kod publike a koja je vama najdrža?

Tebi je bliska pesma “Vašar”, a meni je vašar blizak. Kuća mi je usred mesta gde se ova manifestacija održava, pa mi nije bilo teško opisati ovu pojavu. Hahaha,  šalim se… Najbolja od svih najboljih je “Idemo na more”... To je pesma koja nas je, pored one prve naravno, odredila i obeležila i jasno pokazala publici koji je kurs kojim Geto plovi…

Živeli ste u Beogradu, studirali, jedan od vas dvojice i sada živi tamo… Kako to da ste sačuvali autentičan kruševački govor?

Pa, baš zbog toga što se ne stidimo našeg govornog podneblja na to podstičemo ljude kroz pesme, da se toga ne stide. Ja sam živeo u Nišu 4 godine, u Beogradu 7, pa i dalje govorim kosovsko-resavskim  dijalektom. Gde ćete videti pravog Crnogorca da priča drugačije? Niđe… Mi smo to što jesmo, govorimo tako kako govorimo, u čemu je tu problem i stid? Ne može nijedno govorno područje da utiče na vas ako imate svest o tome šta ste, ko ste i odakle ste. Dakle, budimo ono što već jesmo ne trudeći se da postanemo neko drugi i biće bolje svima.

Da li vam je neko rekao da ste talentovani za glumu
Jesu, uglavnom ljudi koji nemaju veze sa glumom… Šalim se. Ima dosta takvih komentra… Možda nas pozorište angažuje i na tom planu. Nikada se ne zna. Mi smo raspoloženi za svaki vid saradnje.
Kada se usvrnete unazad da li vam se čini da ste uradili pravu stvar?
Ne osvrćemo se previše… Da li smo dobru stvar odradili? Publika je rekla svoje. Bitno je da se kod njih nešto desilo… Ta povratna informacija je potvrda da smo dobar posao uradili. Ideja je uspela, videćemo za dalje.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

nineteen + fifteen =