Nasilje sa društvenih mreža prenose u školu

Mladi su do te mere opterećeni modernim tehnološkim uređajima i društvenim mrežama da i kada se nađu u istoj prostoriji komuniciraju preko Fejsbuka ili poruka.

U najvećoj kruševačkoj Osnovnoj školi „Nada Popović“, koju pohađa više od 1.300 učenika, svesni su opasnosti koje vrebaju sa kompjutera, tableta, mobilnih telefona i ostalih uređaja.

Deca lakše vređaju, lakše iznose netačne podatke, pozivaju na tuču, kada ne vide osobu sa kojom pričaju. Najproblematičnije situacije se dešavaju kada su deca kod kuće, u njihovom slobodnom vremenu, i veoma često u školi moramo da rešavamo tu vrstu nasilja. Ono što razmene preko društvenih mreža prenesu u školu, na verbalno vređanje. Najčešeće elektronsko nasilje prijavljuju roditeljima, kada se pređe granica pristojnosti. Deca ne vide opasnost i zamke koje ih vrebaju društvenih mreža. – objašnjava Dragana Nicović, pedagog u Osnovnoj školi „Nada Popović“.

Probleme sa društvenih mreža đaci pokušavaju da razreše u školi FOTO: S.Milenković

Svađe sa društvenih mreža đaci pokušavaju da razreše u školi FOTO: S.Milenković

U ovoj školi je urađeno istraživanje čiji je cilj bio da se ispita da li učenici znaju da pravilno koriste internet, koje su posledice elektronskog nasilja, koliko vremena provode za računarom, šta očekuju od roditelja, škole i ostalih u rešavanju slučajeva elektronskog nasilja. Anketom su obuhvaćena 105 učenika šestog razreda, 42 učenika sedmog razreda, 32 učenika osmog razreda.

Rezultati ankete su pokazali da 99 odsto anketiranih učenika ima kompjuter, a da 80 odsto učenika ima otvoren profil na nekoj od društvenih mreža. Učenici šestog razreda kompjuter, internet i društvene mreže dnevno koriste od dva do tri sata, sedmog od tri do četiri sata, a osmog razreda više od pet sati.

Roditelji treba da prate šta njihova deca rade na Internetu i koga prigvataju za prijatelja FOTO: S.Milenković

Roditelji treba da prate šta njihova deca rade na Internetu i koga prihvataju za prijatelja FOTO: S.Milenković

Učenici šestog razreda uglavnom nisu doživljavali elektronsko nasilje, niti su ga vršili nad drugima. Samo pet odsto učenika je doživelo nasilje jedanput i isto toliko su oni to radili drugima. U sedmom razredu se broj učenika koji su trpeli i vršili elektronsko nasilje povećava na deset odsto, a u osmom na 15 odsto.

Najzastupljeniji obliki elektronskog nasilja su vređanje, omalovažavanje, preteće poruke, nepristojne fotografije…

Pitali smo učenike šta oni mogu da urade, šta nastavnici, a šta mediji da se nasilje smanji. Veoma lepo su prepoznali aktivnosti. Svesni su da vređanje podrazumeva uvođenje više pravila od strane roditelja, a od škole traže više prezentacija. U odnosu na prošlu godinu to nasilje je smanjeno, ali je i dalje prisutno u većoj meri. – dodaje Dragana Nicović.

Jedan od rezultata istraživanja je organizovanje foruma o elektronskom nasilju kojem su prisustvovali učenici i roditelji.

Tehnologija se razvija veoma brzo. Deca danas imaju mogućnost da na Internetu vide bukvalno sve. To ima i dobrih i loših strana. Kao roditelji moramo da pazimo šta rade, da ih stalno kontrolišemo, da obratimo pažnju s kim komuniciraju. Bolje je preventivno rešiti, nego da kasnije nastane problem. Treba pričati sa decom šta rade na Internetu, s kim se čuju. Ima mnogo opasnosti za decu na Internetu, dosta ljudi koji se lažno predstavljaju, posebno na Fejsbuku. Moje dete provodi dosta vremena pored kompjutera. Nekada ne stignem sve da iskontrolišem. – kaže nastavnik informatike Dragan Egerić.

Nastavnik informatike Dragan Egerić dosta upozorava mlade kakve sve opasnosti vrebaju sa Interneta FOTO: S.Milenković

Nastavnik informatike Dragan Egerić dosta upozorava mlade kakve sve opasnosti vrebaju sa Interneta FOTO: S.Milenković

Egerić smatra da su deca previše opterećena Fejsbukom i da su zaboravila da se druže.

Sve rade preko Fejsbuka, čak u kada su u istoj prostoriji, šalju poruke i razgovaraju. Treba voditi računa šta deca snimaju, da li će to da se pojavi na Internetu. Roditelji imaju pravo da prijave informatičko uznemiravanje. Deci predajem da se lični podaci nikada ne ostavljaju na Internetu. Deca ne bi smela da iznose lične podatke roditelja na Internetu, a posebno podatke za bankovne račune, adrese i sve ono što može da se zloupotrebi. – zaključuje Egerić.

Prema istraživanjima na koja se poziva Egerić 87 odsto dece između 12 i 17 godina koristi internet, 57 odsto svaki dan, 40 odsto njih se dopisuje, a 75 odsto tinejdžera su non stop online.

Jedno od sedmoro dece primilo je,  preko društvenih mreža, poziv na seksualni odnos.

Jedno od 11 dece bilo maltretirano ili uznemiravano.  Jedno od 25 dece bilo je seksualno uznemiravano uz pretnju i dobilo poziv za odnos.

Ministarstvo-projekat-2015

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone