O TOME SE ĆUTI: „Svekrva me tukla dok mi je muž bio u školi“

Znate onaj osećaj kada prvi put ugledate nekog i mislite da ga poznajete celog života? Osećate kao da propadate u zemlju i da će vam stomak pući od uzbuđenja.

Kad mi je prilazio, osećala sam da ću se srušiti. Beo, veoma lep i nije ličio na nekoga ko živi u Srbiji. Igledao je kao da je iz filma. Zaljubila sam se na prvi pogled. Zaljubio se i on u mene.

Počeli smo da se zabavljamo. To je bila veza na daljinu, jer smo živeli u različitim gradovima. Ja sam tada bila vrlo mlada, imala sam dvanaest godina kada smo počeli da se zabavljamo, a trinaest kada sam se udala. Udala sam se za njega, zato što sam ga volela.

Kako mi Romi kažemo: pobegla sam za njega. Spakovala sam par stvari i rekla sestri da me on čeka i da ja idem. Ona me je zbunjeno pogledala i počela da plače:,,Nemoj, seko, molim te, šta će mama i tata bez tebe da rade. I brat će da plače, nedostajaćeš mu“. Samo sam joj prišla, poljubila je, a brata, koji je tada ima dve godine, snažno sam zagrlila i otišla.

Kada sam stigla kod njega u stanu je već počelo slavlje, jer se znalo da se on ženi. Prva bračna noć nije bila onakva kao u filmovima, savršena, bez krvi i boli. Smešno mi je sada kada se setim. Bila sam nevina i prva bračna noć je bila najstrašnija stvar koja mi se desila iako sam volela mog, tada već muža.

U početku, sve je delovalo kao san. Živim sa muškarcem kojeg volim, njegovi su fini prema meni, moji roditelji su počeli da se mire sa činjenicom da sam udata. Čini mi se da sam samu sebe urekla kada sam to pomislila. Nakon nekoliko nedelja njegov otac je uhapšen. Saznala sam da je moj svekar jedan od vodećih romskih kriminalaca. I tu moj pakao počinje.

Dok je suprug išao u školu (ja nisam, jer sam žena) njegova majka me je maltretirala. Svakog dana čišćenje, pranje, nasilje, i fizičko i psihičko. Tako me je maltretirala dok je on bio u školi. A kad se vra­ti tek tada nastaje predstava. Onda je bila dobra i fina ,,mama“. Ja sam mu pričala da me ona tuče i vređa, ali mi on nije verovao. Jednog dana je došao ranije iz škole i zatekao svoju mamu kako me vuče za kosu. Tek je onda shvatio da sam postala žrtva nasilja.

Stvari se nisu menjale. Ona je počela da maltretira oboje, a kada bi joj se moj suprug suprotstavio pretila nam je da će nas izbaciti iz stana. Nismo imali gde, pa smo ćutali. Jednog dana je došlo do toga da smo sedeli ceo dan u sobi zaključani, a ona nas je čekala ispred sobe sa nožem u ruci. Ja, devojčica od trinaest, i on, dečak od šesnaest, sedeli smo u mraku, sklupčani, zagrljeni i uplašeni. Nekako smo i tu noćnu moru prebrodili, ali onda su usledile nove i nove i nove…

Moji roditelji ništa nisu znali o tome, jer sam ćutala. Bilo me je sramota, mislila sam da me neće prihvatiti nazad ako saznaju. Ali, svet je mali, nekako je vest o maltretiranju stigla do mojih roditelja i nekoliko sati nakon što su saznali, bili su već pred mojim vratima. Majka je rekla:,,Pakuj se!“. Spakovala sam svoje stvari, poljubila muža i otišla. Plakala sam celim putem. Volela sam ga.

Evo, sada, nakon nekoliko godina, čula sam da su prodali stan i da žive na rubu siromaštva. Ja živim sa roditeljima i ne mogu da se žalim da živim loše. Imam prijatelje i izlazim. Mogu da kažem da sam srećna. Nažalost, u školu ne idem, jer sam je rano napustila. Želela sam da nastavim, ali moja generacija je već dale­ko odmakla i mene je sramota da se vratim. Ali, aktivna sam u nevladinim organizacijama i borim se protiv osipanja devojčica iz sistema obrazovanja.

A setim se često tih dana kada sam bila ponižavana i maltretirana i ne bih želela da se vrate. Jedina lepa stvar je bila ljubav koja se desila između mene i njega. I svakog dana setim ga se s osmehom.

Istinite priče iz zbirke „O tome se ćuti“ KruševacPress objavljuje u saradnji sa Udruženjem žena „Romani cikna“ koje je izdalo zbirku.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone