Sprečavanje nasilja je jeftinije od suočavanja sa posledicama

Iako su zakonske norme delom osmelile nasilnike, preventivni mehanizmi pružaju dovoljno prostora stručnjacima da škole uvedu u “zelene zone” bezbednosti.

Činjenica da se nejednako primenjuju zaštitni protokoli i mere koje mogu da značajno spreče vršnjačko nasilje u obrazovnim ustanovama stvara sliku opšte neefikasnosti. U praksi, većina institucija koje su neposredno uključene u rad sa učenicima imaju preventivnih aktivnosti.

– Svaka obrazovna ustanova ima zadatak da izradi akcioni plan preventivnih aktivnosti na godišnjem nivou – navodi za CINK Milica Đorđević, savetnica za stručno usavršavanje i razvojno planiranje i koordinatorka za prevenciju nasilja za sve obrazovne ustanove na području koje pokriva Školska uprava. – Budući da se analiziraju aktivnosti ustanova, ne može doći do prepisivanja programa. Ukoliko se škola zaista pridržava plana, rezultat je dobar. Preventivne aktivnosti se odnose na rad sa učenicima, ali i sa roditeljima i sa zaposlenima.

Naša sagovornica napominje da je neophodno imati uvid u objektivne kapacitete prosvetnih radnika. Poznato je već da škole imaju timove za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, čijim aktivnostima može da se utiče na preveniranje incidentnih situacija. Ali, i unutar samih škola može se na konkretnim delovanjem dodatno raditi na prevenciji. Organizovanje tribina sa stručnjacima, pravovremeno informisanje roditelja trebalo bi da predstavlja neke od prioriteta u tom smislu.

– Savet za sve naše vaspitno obrazovne ustanove je da obrate pažnju na dežurstvo – ističe Đorđević, dodajući da je Školska uprava još u avgustu prošle godine prosledila školama podsetnik u vezi sa sadržajem programa zaštite i akcionog plana, a da je akcenat stavljen na prevenciju rodno zasnovanog i digitalnog nasilja. – Više puta je iz Ministarstva prosvete upućivana preporuka školama da obrate pažnju da ulaz bude obezbeđen i zaključan i da nema ulazaka dok traje nastava.

Serija „krovnih“ dokumenata reguliše oblast prevencije vršnjačkog nasilja. U Kancelariji za mlade napominju da je Lokalni akcioni plan za mlade obuhvatio period do 2019.godine, a da je iz budžeta izdvojeno 800.000 dinara za implementaciju važnog strateškog dokumenta.

– Predviđen je konkurs na koji mogu da se jave udruženja građana sa teritorije Grada Kruševca, a implementacijom je obuhvaćeno svih osam oblasti, među kojima i bezbednost mladih – iznosi Vesna Živković, koordinatorka Kancelarija za mlade. – Sa Alternativnim centrom nastavljamo radionice o nenasilnom ponašanju, bavimo se rešavanjem konflikata na drugačiji način, a u fokusu radionica su i tolerancija, rodna ravnopravnost, rodno osetljiv jezik, međusobno poštovanje između dečaka i devojčica… Taj projekat je prošle godine formirao vršnjačke timove i oni su stečena znanja nastavili da prenose u svojim školama.

U Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u okviru Doma zdravlja ističu da Savetovalište za mlade radi od 2004. godine na prevenciji. Iskusni pedijatar, ginekolog, psiholog, socijalni radnik, medicinska sestra i vršnjački edukatori na raspolaganju su mladima ukoliko imaju problema.

– U početku smo se bavili zaštitom reproduktivnog zdravlja, ali smo vremenom proširili teme radionica na zdrave stilove života, opasnosti poroka, dotakli smo brojne izazove u adolescenciji, a danas radimo i sa značajno mlađom decom – predočava Milica Miletić, psiholog Službe. – Savetovalište je otvoreno za individualni rad svakodnevno od 13 do 16 sati, a tokom školske godine, obilazimo škole u gradu i na selu, odlazimo u internate, predstavljamo savetovalište.

U Centru za socijalni rad smatraju da je sa prevencijom nasilja potrebno krenuti što ranije, jer su se granice puberteta pomerile.

– Svako sprečavanje posledica je uvek jeftinije u odnosu na suočavanje sa njima – smatra Snežana Živković, sociološkinja Centra za socijalni rad – Nije ni dovoljno da čekate da stručna služba, koju čine dve osobe, gasi požar među 1.000 dece. Verujem da je komunalni pristup prevenciji ključan. Takav model se uspešno primenjuje u Švedskoj. Čitava zajednica, uključujući i predstavnike medija, kreira potencijalne probleme i nalazi načine kako oni mogu da se reše. Mladi su neizostavni u takvim „konferencijama“, jer zaboravljamo koliko „kasnimo“ za njima.

Sagovornici CINK-a ističu da treba jednako raditi i na porodičnoj edukaciji, ali da je nužno angažovanje stručnjaka koji su radili sa nasilnikom. „Eks-katedra“ seminari retko mogu dati rezultate ukoliko se predavači bez iskustva eksluzivno drže preživljenih teorija.

Da prevencija može dati rezultat vanrednim i dodatnim angažovanjem primer je Osnovna škola „Branko Radičević“, koja je pre tri godine nagrađena plaketom UNICEF-a u okviru programa „Škole bez nasilja“.

Stručnjaci i rukovodstvo ove škole su novembra 2011. godine temeljno istražili potrebe i ponašanje učenika od trećeg do osmog razreda, nastavnika i roditelja i na osnovu rezultata analiziranih na Institutu za psihologiju osmislili obuku. Formirali su unutrašnju i spoljašnju zaštitnu mrežu, potpisali protokole sa više institucija, napravili vršnjački tim i organizovali samovrednovanje.

Poseban Tim za zaštitu od nasilja redovno se sastaje u školi, a više od 50 aktivnosti tokom godine garantuje da nema uništavanja školske imovine, krađa, nasilničkog ponašanja uopšte. U ovoj školi organizuju se atraktivni sadržaji koji animiraju učenike: Dan nacionalnih kuhinja, zdrave hrane, vašari cveća, igre bez granica, izložbe kućnih ljubimaca, tematske izložbe, druženja sa pesnicima, maskenbali…

Tehnologija može poslužiti kao krajnja instanca u preventivi.

– Školski policajac zaista puno znači i žao mi je škola koje nemaju tu mogućnost – navodi Milica Đorđević. – I samo saznanje da kamera postoji može biti opomena učenicima. Postoje problemi, međutim, jer škole imaju malo kamera, a ta oprema nije ujednačena po školama. Čujem da su neki gradovi u Srbiji uložili u bezbednost škola, u kamere, u prilaz školi, obezbeđena su dvorišta. Neko to ne opravdava jer smatra da škola nije zatvor, ali ako je sada takvo vreme da moramo voditi računa ko ulazi u prostorije škole, ko prolazi kroz školsko dvorište, prosto moramo obratiti pažnju na sve to, na svaku sumnjivu situaciju.