Sprečavanje nasilja je jeftinije od suočavanja sa posledicama

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Iako su zakonske norme delom osmelile nasilnike, preventivni mehanizmi pružaju dovoljno prostora stručnjacima da škole uvedu u “zelene zone” bezbednosti.

Činjenica da se nejednako primenjuju zaštitni protokoli i mere koje mogu da značajno spreče vršnjačko nasilje u obrazovnim ustanovama stvara sliku opšte neefikasnosti. U praksi, većina institucija koje su neposredno uključene u rad sa učenicima imaju preventivnih aktivnosti.

Školama se sugeriše da pojačaju dežurstvo i obezbeđenje kako bi sprečili nasilje FOTO: S. Milenković
Školama se sugeriše da pojačaju dežurstvo i obezbeđenje kako bi sprečili nasilje FOTO: S. Milenković

Svaka obrazovna ustanova ima zadatak da izradi akcioni plan preventivnih aktivnosti na godišnjem nivou – navodi za CINK Milica Đorđević, savetnica za stručno usavršavanje i razvojno planiranje i koordinatorka za prevenciju nasilja za sve obrazovne ustanove na području koje pokriva Školska uprava. – Budući da se analiziraju aktivnosti ustanova, ne može doći do prepisivanja programa. Ukoliko se škola zaista pridržava plana, rezultat je dobar. Preventivne aktivnosti se odnose na rad sa učenicima, ali i sa roditeljima i sa zaposlenima.

Naša sagovornica napominje da je neophodno imati uvid u objektivne kapacitete prosvetnih radnika. Poznato je već da škole imaju timove za zaštitu učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, čijim aktivnostima može da se utiče na preveniranje incidentnih situacija. Ali, i unutar samih škola može se na konkretnim delovanjem dodatno raditi na prevenciji. Organizovanje tribina sa stručnjacima, pravovremeno informisanje roditelja trebalo bi da predstavlja neke od prioriteta u tom smislu.

Savet za sve naše vaspitno obrazovne ustanove je da obrate pažnju na dežurstvo – ističe Đorđević, dodajući da je Školska uprava još u avgustu prošle godine prosledila školama podsetnik u vezi sa sadržajem programa zaštite i akcionog plana, a da je akcenat stavljen na prevenciju rodno zasnovanog i digitalnog nasilja. – Više puta je iz Ministarstva prosvete upućivana preporuka školama da obrate pažnju da ulaz bude obezbeđen i zaključan i da nema ulazaka dok traje nastava.

Serija „krovnih“ dokumenata reguliše oblast prevencije vršnjačkog nasilja. U Kancelariji za mlade napominju da je Lokalni akcioni plan za mlade obuhvatio period do 2019.godine, a da je iz budžeta izdvojeno 800.000 dinara za implementaciju važnog strateškog dokumenta.

Predviđen je konkurs na koji mogu da se jave udruženja građana sa teritorije Grada Kruševca, a implementacijom je obuhvaćeno svih osam oblasti, među kojima i bezbednost mladih – iznosi Vesna Živković, koordinatorka Kancelarija za mlade. – Sa Alternativnim centrom nastavljamo radionice o nenasilnom ponašanju, bavimo se rešavanjem konflikata na drugačiji način, a u fokusu radionica su i tolerancija, rodna ravnopravnost, rodno osetljiv jezik, međusobno poštovanje između dečaka i devojčica… Taj projekat je prošle godine formirao vršnjačke timove i oni su stečena znanja nastavili da prenose u svojim školama.

U Savetovalištu za mlade pomažu mladima koji imaju različite vrste problema FOTO: S. Babović
U Savetovalištu za mlade pomažu mladima koji imaju različite vrste problema FOTO: S. Babović

U Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine u okviru Doma zdravlja ističu da Savetovalište za mlade radi od 2004. godine na prevenciji. Iskusni pedijatar, ginekolog, psiholog, socijalni radnik, medicinska sestra i vršnjački edukatori na raspolaganju su mladima ukoliko imaju problema.

U početku smo se bavili zaštitom reproduktivnog zdravlja, ali smo vremenom proširili teme radionica na zdrave stilove života, opasnosti poroka, dotakli smo brojne izazove u adolescenciji, a danas radimo i sa značajno mlađom decom – predočava Milica Miletić, psiholog Službe. – Savetovalište je otvoreno za individualni rad svakodnevno od 13 do 16 sati, a tokom školske godine, obilazimo škole u gradu i na selu, odlazimo u internate, predstavljamo savetovalište.

U Centru za socijalni rad smatraju da je sa prevencijom nasilja potrebno krenuti što ranije, jer su se granice puberteta pomerile.

Svako sprečavanje posledica je uvek jeftinije u odnosu na suočavanje sa njima – smatra Snežana Živković, sociološkinja Centra za socijalni rad – Nije ni dovoljno da čekate da stručna služba, koju čine dve osobe, gasi požar među 1.000 dece. Verujem da je komunalni pristup prevenciji ključan. Takav model se uspešno primenjuje u Švedskoj. Čitava zajednica, uključujući i predstavnike medija, kreira potencijalne probleme i nalazi načine kako oni mogu da se reše. Mladi su neizostavni u takvim „konferencijama“, jer zaboravljamo koliko „kasnimo“ za njima.

Sagovornici CINK-a ističu da treba jednako raditi i na porodičnoj edukaciji, ali da je nužno angažovanje stručnjaka koji su radili sa nasilnikom. „Eks-katedra“ seminari retko mogu dati rezultate ukoliko se predavači bez iskustva eksluzivno drže preživljenih teorija.

Snežana Živković, sociološkinja Centra za socijalni rad FOTO: S. Milenković
Snežana Živković, sociološkinja Centra za socijalni rad FOTO: S. Babović

Da prevencija može dati rezultat vanrednim i dodatnim angažovanjem primer je Osnovna škola „Branko Radičević“, koja je pre tri godine nagrađena plaketom UNICEF-a u okviru programa „Škole bez nasilja“.

Stručnjaci i rukovodstvo ove škole su novembra 2011. godine temeljno istražili potrebe i ponašanje učenika od trećeg do osmog razreda, nastavnika i roditelja i na osnovu rezultata analiziranih na Institutu za psihologiju osmislili obuku. Formirali su unutrašnju i spoljašnju zaštitnu mrežu, potpisali protokole sa više institucija, napravili vršnjački tim i organizovali samovrednovanje.

Poseban Tim za zaštitu od nasilja redovno se sastaje u školi, a više od 50 aktivnosti tokom godine garantuje da nema uništavanja školske imovine, krađa, nasilničkog ponašanja uopšte. U ovoj školi organizuju se atraktivni sadržaji koji animiraju učenike: Dan nacionalnih kuhinja, zdrave hrane, vašari cveća, igre bez granica, izložbe kućnih ljubimaca, tematske izložbe, druženja sa pesnicima, maskenbali…

Tehnologija može poslužiti kao krajnja instanca u preventivi.

Školski policajac zaista puno znači i žao mi je škola koje nemaju tu mogućnost – navodi Milica Đorđević. – I samo saznanje da kamera postoji može biti opomena učenicima. Postoje problemi, međutim, jer škole imaju malo kamera, a ta oprema nije ujednačena po školama. Čujem da su neki gradovi u Srbiji uložili u bezbednost škola, u kamere, u prilaz školi, obezbeđena su dvorišta. Neko to ne opravdava jer smatra da škola nije zatvor, ali ako je sada takvo vreme da moramo voditi računa ko ulazi u prostorije škole, ko prolazi kroz školsko dvorište, prosto moramo obratiti pažnju na sve to, na svaku sumnjivu situaciju.

Ministarstvo-projekat-2015

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

3 + 15 =