SRPSKI PARADOKS: Srbi vole Putina ali bi radije živeli na Zapadu

Većina stanovnika Srbije ima izuzetno pozitivno mišljenje o Rusiji ali bi radije izabrali da žive u nekoj od zemalja Zapada.

O razlozima ovog svojevrsnog paradoksa piše Vuk Velebit na portalu Talas.rs

Srbija se poslednjih osamnaest godina nalazi na svom evropskom putu istovremeno održavajući dobre odnose sa Rusijom. Odnosi Srbije i Rusije oduvek su predmet interesovanja, naročito kako je Srbija počela da otvara pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja EU i usklađuje svoju spoljnu politiku sa politikom unije.

Međutim, ako pogledamo odnos srpskih medija, pogotovo dnevne štampe prema Rusiji, pomislili bismo da se nalazimo blizu kakvog saveza sa Rusijom, dok se o Evropskoj uniji govori manje i sa neutralnim ili negativnim tonom. U prilog tome nalaze se i rezultati istraživanja javnog mnjenja po kojima je Rusija najomiljenija država među našim građanima, a Vladimir Putin omiljeni strani lider.

Šta neku stranu zemlju može da učini pozitivnom ili popularnom u Srbiji? Da li su to njena kultura, vrednosti, međunarodni položaj ili njena moć?

Podaci poslednjeg istraživanja javnog mnjenja Ministarstva za evropske integracije govore u prilog pozitivne slike Rusije među Srbima. Na pitanje ko predstavlja najvećeg donatora Srbije od 2000. godine do danas, Rusija se nalazi na drugom mestu odmah iza Evropske unije.

Rusija ne nalazi ni među prvih devet donatora, a 90% strane pomoći dolazi iz fondova EU i SAD.

Neretko se Rusija navodi i kao glavni investitor u Srbiji, ali zauzima tek osmo mesto na listi stranih investitora. Osim unapred pozitivno izgrađene slike o Rusiji, ovo je posledica i odnosa medija prema Rusiji gde je ona uvek predstavljena pozitivno, a srpsko-ruski odnosi boljim nego što zaista jesu.

Kada se govori o povezanosti Srba i Rusa i dve države, uvek se ističu njihove duboke istorijske, kulturne i religijske veze. Ono što dodatno spaja dva naroda jeste i jezik odnosno pripadnost istoj grupi jezika. Balkan, a posebno Srbija, već vekovima nalazi se u polju interesovanja Rusije dok je Rusija jedina velika evropska sila koja nikad nije ušla u oružani sukob sa Srbijom. Takve istorijske okolnosti u kojima nije bilo direktnog konfrontiranja, osim sukoba između Tita i Staljina, daju dodatnu prednost Rusiji u odnosu na neke druge države da razvija i neguje pozitivnu sliku o sebi.

Koliko nam je Rusija bliska i zašto?

Geografska udaljenost Rusije i slabije ekonomske veze u odnosu sa ostatkom Evrope utiču na sredstva kojima Rusija može da širi svoj uticaj, a ta sredstva su mnogo ograničenija u odnosu na Evropsku uniju. Iako udaljena, Rusija vidi Srbiju makar zvanično kao svog saveznika na Balkanu odakle može da utiče na ostatak regiona, dok Srbija vidi Rusiju kao zaštitnika njenih nacionalnih interesa pred međunarodnom zajednicom.

Sa druge strane, nalaze se istorijske veze i to pre svega savezništvo u Dva svetska rata i zajednička borba protiv fašizma. Ipak u ostatku dvadesetog veka Srbija i Rusija nisu imale toliko bliske odnose posebno za vreme boljševičke Rusije i nakon sukoba između Tita i Staljina. Drugu tačku susreta Srba i Rusa predstavlja ista pravoslavna religija na koju se uvek pozivaju i državni zvaničnici kada govore o odnosima dva naroda.

Na kraju, slična kultura i tradicija doprinosi voljenosti Rusije u Srbiji, ali uprkos svemu navedenom naši građani retko kad odlaze da žive u Rusiju za razliku od ostatka Evrope.

Volimo Putina, ali bismo radije živeli na Zapadu

Osim već navedenog, a u skladu sa svojom istorijom autoritarnih lidera, u jednom istraživanju o izvoru popularnosti Rusije u Srbiji navodi se da je građanima Srbije prilikom stvaranja pozitivne slike o nekoj državi bitna njena vojna moć i percepcija lidera te države na međunarodnoj sceni. Moguće da je to jedan od razloga zbog čega se u srpskim medijima  glorifikuje ruski lider Vladimir Putin koji se nebrojano puta našao na naslovnim stranama srpskih tabloida.

Drugi aspekt na kome se insistira prilikom izveštavanja o srpsko-ruskim odnosima, što govori i o preferenciji našeg stanovništva, jeste rusko naoružanje i mogućnost da Rusija naoruža Srbiju protiv svih onih koji večito sabotiraju srpski narod.

Ipak, koliko god se Srbi uslovno rečeno ’ložili’ na Putina, dometi atraktivnosti Rusije i njene politike su ograničeni. Kada upitate građane Srbije koju državu bi izabrali za život ukoliko bi napustili Srbiju, oni će vam uvek navesti države Zapadne Evrope ili čak Sjedinjene Američke Države. Stiče se utisak da su građani svesni da uprkos postojanju bliskih religijskih i kulturnih veza Srbije i Rusije, oni biraju države gde će bolje živeti i gde mogu više novca da zarade, a u najvećem broju slučajeva to nije Rusija.

U prilog ograničenosti atraktivnosti Rusije i njenog uticaja u Srbiji govori i činjenica da od 2000. godine do danas pro-ruska politika nikada nije osvojila izbore u Srbiji, dok je svaka stranka koja je došla na vlast imala Evropsku uniju u svom predizbornom programu.

Kosovo – vetar u leđa srpsko-ruskim odnosima

Iako tokom devedesetih godina Rusija nije igrala aktivnu ulogu za vreme trajanja rata u Jugoslaviji, tražeći svoje novo mesto na međunarodnoj sceni nakon raspada Sojvetskog Saveza i poraza svoje ideologije, ona se aktivnije uključuje od zapleta kosovske krize.

U odnosima Srbije i Rusije, jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine predstavlja prekretnicu kada je Rusija postala od posebnog značaja za Srbiju zbog svoje pozicije u Savetu bezbednosti UN. Istovremeno u tom periodu poraslo je nezadovoljstvo dela građana prema politici Zapada zbog podrške kosovskoj nezavisnosti što nas je na neko vreme distanciralo od Zapada i približilo Rusiji.

O odnosima Srbije i Rusije se u domaćoj javnosti dosta govori i piše, ali mediji su fokusirani da ulove gde se nalazi podrška Rusije Srbiji bez ikakve šire ili dublje analize ruske spoljne politike i naših odnosa. U srpskim medijima više je predstavljeno kako bismo mi želeli da izgleda odnos Srbije i Rusije, dok o stvarnom životu u Rusiju znamo vrlo malo.

Jedan od glavnih uzroka zabluda koje imamo, gajimo i zalivamo, nalazi se i u nedovoljnoj informisanosti i neznanju o temama koje obrađujemo. Tako je i kada govorimo o odnosu Srbije i Rusije, ali i Srbije i Zapada.

Izvor: Talas.rs

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

8 − two =