Uzroci vršnjačkog nasilja

Want create site? Find Free WordPress Themes and plugins.

Formalni pristup problematici vršnjačkog nasilja, kolektivne i individualne frustracije, neujednačeno vaspitanje, ravnodušnost i nedostatak empatije u zajednici, netolerantni modeli koji se plasiraju u okruženju, samo su neki od uzroka agresivnog ponašanja kod učenika.

Milica Miletić, psiholog u Domu zdravlja FOTO: S.Babović
Milica Miletić, psiholog u Domu zdravlja FOTO: S.Babović

Nasilnik ponašanjem pokušava da smanji anksioznost i osećaj ugroženosti – smatra Milica Miletić, psiholog Službe za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Doma zdravlja. – Unutrašnju ugroženost smanjuje tako što se trudi da drži konce u svojim rukama. Kao nasiilnik, može da prikriva traume koje je doživeo u ranom detinjstvu, u porodici. Nasilno ponašanje, mučenje slabijih, zastrašivanje i dominiranje nad drugima stvara osećaj zadovoljstva. Otuda agresija može biti kompenzacija povređenog samopoštovanja.

Naša sagovornica iznosi da nasilnik nezadovoljstvo projektuje kroz impulsivno pražnjenje na decu iz okruženja kako bi prevenirao autoagresiju. Ne treba, dodaje, zanemariti ni spoljne faktore. Loš “odgovor” društva na nasilje koje ume da “posavetuje” da se na nasilje odgovori istom merom i mediji koji iz sata u sat, do najstinijih detalja, prenose vesti iz oblasti hronike, kao i nasilni filmovi, televizijske emisije u kojima se širi idolatrija starleta i pravosnažno osuđivanih lica koja psuju, tuku i sa drugim problematičnim akterima rijaliti – sadržaja razmenjuju najdrastičnije uvrede, plodno su tlo za eksploataciju nasilništva.

Oblici nasilja sve su brutalniji i to je zato što su obrasci nasilja dostupniji – napominje Dragan Dronjak, dečiji psihijatar Opšte bolnice, dodajući da materijalno nagrađivanje i popularnost učesnika rijaliti programa pospešuje nasilje, kao i da problem vršnjačkog nasilja u osnovi ima problem porodice. – Na televiziji je sve više takvih filmova, igrice koje deca igraju jako su nasilne, preko svih drugih stvari koje su uočljivije. Osim toga, imamo ratove, postraumatske stresne poremećaje. Mnogo je oružja zaostalo, iako smo imali legalizacije. Čuo sam svedočenja srednjoškolaca koji kažu da postoji sijaset situacija u kojima su videli vršnjake kako nose vatreno oružje u školi. Vrlo je čest alkoholizam koji je manje vidljiv, jer je kod nas skoro socijalno prihvatljiv. U alkoholisanom stanju ljudi rade razne stvari koje deca ne razumeju, ali usvajaju taj model ponašanja.

Dečji psihijatar dr Dragan Dronjak FOTO: N. Budimović
Dečji psihijatar dr Dragan Dronjak FOTO: N. Budimović

Kriza u društvu izvesno je uzrok vršnjačkog nasilja koji može da se pretpostavi ostalima.

Suočavamo se sa dezintegrisanom porodicom, urušavanjem vrednosti na svim nivoima – ocenjuje Jelica Milosavljević, specijalni pedagog i medijator. –Svedoci smo kulminacije 90-ih i potonjih godinama. Dalje, deca se ponašaju na osnovu norme preuzete iz porodice. Deca koja u porodici preživljavaju nasilje, lako postaju nasilnici, a nasilju su sklonija i ignorisana deca.

Stručnjaci tumače i da agresivne reakcije dolaze usled nedostatka zdravih emocionalnih poruka.

Dete ne zna da kanališe frustracije, već ga kanalište kroz najprimitivnije ponašanje (griženje, čupanje, ujedanje)– upozorava Radomir Jevtić, socijalni pedagog, osvrćući se na uzroke nasilja u najranijem dobu.

Laka dostupnost hladnog oružja i narkotika podstiču vršnjačko nasilje. Dokazivanje u okruženju dovodi i do grupnog vršnjačkog nasilja, koga u kruševačkim školama ima više nego što javnost može da pretpostavi. Samo se u retkim i specifičnim situacijama, poput incidenta sa snimljenim i kasnije na Internetu distribuiranim nasiljem učenica prvog razreda Hemijske škole, iživljavanje među učenicima stavlja u fokus medijskog interesovanja.

Vršnjačko nasilje je prva karika na putu ka težim oblicima delikvencije FOTO: D. Grujić
Vršnjačko nasilje je prva karika na putu ka težim oblicima delikvencije FOTO: D. Grujić

Imala sam u praksi organizovane tuče dece koja pohađaju dve različite škole. Obračuni su bili zakazani, a među učenicima je bilo bezmalo vojničko ustrojstvo – ističe psiholog Milica Miletić.- Agresivni puls raste posebno kod “lidera” tih grupa.

Jelica Milosavljević podvlači da vršnjačko nasilje predstavlja samo prvu kariku u nasilničkom ponašanju kao težem obliku delikvencije. Neblagovremeno prepoznavanje vršnjačkog nasilja u porodici, društvu, školi i u sistemu, kao i stereotipi, prihvatanje verbalnog i psihičkog nasilja kao prihvatljivih matrica u komunikaciji, dovodi do fizičke manifestacije i isključivog suočavanja samo sa posledicama. Tada je i za žrtvu i za nasilnika već kasno.

Statistika:

Izvor Centar za socijalni rad:

godina
broj prijava – zahteva
2013.
23
2014.
30
2015.
73

Izvor Stručni tim Doma zdravlja:
Broj učenika, žrtava vršnjačkog zlostavljanja koji su zdravstveno zbrinuti u službama Doma zdravlja, u odnosu na ukupan broj prijava Stručnom timu za zaštitu dece od zlostavljanja i zamenarivanja

2012.
2013.
2014.
2015
broj devojčica
0
2
4
9
broj dečaka
4
14
3
22
ukupan broj prijava
9
37
31
67

Ministarstvo-projekat-2015

Did you find apk for android? You can find new Free Android Games and apps.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

four × four =