VOĆARSTVO I POVRTARSTVO NOSEĆE GRANE RAZVOJA: Uzgoj jagoda i kornišona najinteresantniji i najprofitabilniji

U opštini Varvarin imaju veoma jasan i precizan plan razvoja određenih grana poljoprivrede.

U opštini Varvarin imaju jasnu viziju u kom pravcu treba da se kreće razvoj poljoprivrede FOTO: CINK

Već imamo specifikovanu i razvijenu proizvodnju jagodičastog voća. Proizvodnjom jagodičastog voća u temnićkom kraju bave se već nekoliko decenija Zalogovac, Marenovo, Parcane, Krčin, Karanovac, Kruševica, Toljevac… Tu se gaji prevashodno jagoda, ona je broj 1, za njom ide kupina. To ide dobro, jer imamo dosta privatnih hladnjača koje rade otkup za rusko  tržište. Kupina “Loh Nes” je imala izuzetno dobru prođu na ruskom tržištu, mada naše jagodičasto voće uglavom ide na rusko tržište.  

Čak je i Donji Temnić počeo sa zasadima i proizvodnjom jagodičastog voća, upravo zbog dosadašnje dobre prođe na ruskom tržištu.

Imamo i druge određene kulture, kao što su šljiva i jabuka, i nešto manjih zasada kajsija i kruške. Ima i trešnje, ali u mnogo manjoj količini“, pojašnjava Dejan Milanović, pomoćnik predsednika opštine za poljoprivredu.

Diplomirani inženjer poljoprivrede Zoran Branković FOTO: CINK

Naši voćari uglavnom sade voćne vrste i sorte namenski za konzumno tržište, znači u svežem stanju, da ne ide u preradu. Tu se postiže cena od 100 – 250 dinara, dok su cene za preradu od 50-100 dinara, ali tu je i manje ulaganje. Imamo nekih 10-20  mladih proizvođača koji su to raširili da imaju 3-5 hektara zasada. Primenjuju svu agrotehniku, zaštitu, prihranu, i to prilično ozbiljno i dosta dobro rade. Za hektar  pod jagodom treba uložiti 10.000 do 15.000 evra, zavisno kako se obračunava, da li obračunava svoju radnu snagu, amortizaciju  traktora i slično. Oni  projektuju prinos od 40 tona, ali neka bude prinos, recimo 30 tona i cena npr. 1 evro. To je 30.000 evra. 15.000 uloženih i 15.000 da preživi godinu.

Gornji Temnić dominira, desno prema Parcanu i deo prema Kruševcu. Mada se i ovde kod nas pored Morave ta konzumna  jagoda dobro pokazala. Uglavnom se izvozi za Rusiju. Imamo desetak  hladnjača različitih kapaciteta, ali su 5 – 6 aktivne, dok ostale ne rade. Ove koje ne rade imaju probleme, u stečaju su u Obrežu, u Krčinu“, dodaje Zoran Branković iz Uslužnog centra.

Kada je reč o povrtarskim kulturama, najviše se gaji paprika, mada se sve više poljoprivrednika odlučuje da sadi kornišone zbog unapred ugovorenog otkupa.

Sadnja kornišona je sve popularnija u varvarinskoj opštini

Osim paprike i kornišona sadi se u manjoj meri kupus, karfiol, plavi patlidžan, paradajz kako u plastenicima, tako i u otvorenom polju. Te površine se sve više povećavaju. Imamo i plantažnih površina, ali ne u tolikoj meri”.  

U Opštini Varvarin postoji jaka sirovinska baza kada je reč o voću i povrću, ali se, još uvek, relativno male količine prerađuju ovde.

“Zaista se trudimo i pokušavamo da dovedemo neku firmu. Trenutno radimo na obezbeđivanju lokacije koju bi ponudili nekoj firmi koja bi htela da se bavi isključivo preradom i proizvodnjom gotovih proizvoda od voća i povrća. Tako bismo uspeli i da pomognemo našim ljudima i da im damo neku garanciju kako bi imali siguran plasman. Imamo  industrijsku zonu, opremljenu kompletnom infrastrukturom, lokacija je subvencionisana. Samo čekamo zainteresovanog investitora. Kroz naše subvencije želimo da obezbedimo sve priključke za nesmetan rad. Nadamo se da ćemo ove godine uspeti da privedemo kraju što se tiče vodovodne mreže.

Imamo jednu lokaciju u Gornjem Katunu gde treba da donesu odluku da radimo plan. Prostornim planom predviđena je kao industrijska zona. Tu mora da se odradi plan da bi mogla da se izvrši promena namene zemljišta, jer to je poljoprivredno zemljište. Takođe, u Gornjem Katunu, prema Bačini, imamo industrijsku zonu gde su locirani Brojler, Hladnjača, Kombinat”, ističe Vojkan Pavić, predsednik Opštine Varvarin.

Vojkan Pavić, predsednik Opštine Varvarin FOTO: CINK - S. Milenković
Vojkan Pavić, predsednik Opštine Varvarin FOTO: CINK – S. Milenković

Stočarstvo je treći segment razvoja poljoprivrede u Opštini Varvarin. Nekada je u ovoj opštini uspešno radila klanica “Brojler” koja je već duže vreme u stečaju.

Imamo farme koje u ukupnom turnusu broje oko 500.000 tovnih pilića, s tim što je klanica “Brojler” u stečaju. Bilo je pet neuspešnih licitacija, sada je raspisana i šesta licitacija. Meni je nepojmljivo da se niko nije zainteresovao, jer bi ta fabrika vrlo brzo mogla da počne sa radom, ali stečajni upravnik je taj koji odredjuje kako će i pod kojim uslovima da se proda fabrika. Ta fabrika je bila u okviru Agrosita koji ju je kupio, tako da sve što je Agrosit pokrivao na svim područjima je u stečaju. Nekoliko ljudi se javljalo, ali kad je došlo do toga da je raspisana javna licitacija niko se nije javljao. Nama je u interesu da ta fabrika proradi što pre, jer bi  imala saradnju i sa našim farmama koje imaju veće kapacitete za tov brojlera”, dodaje Vojkan Pavić.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

11 + 9 =