Za kvalitetnu socijalnu zaštitu građana neophodna pomoć države

Od oktobra prošle godine u Ražnju se, uz finansijsku podršku Evropske unije,  realizuje projekat “Unapređenje socijalne zaštite u opštini Ražanj”.

Sa predsednikom opštine Ražanj Dobricom Stojkovićem razgovarali smo o tome koliki uticaj projekat ima na život u lokalnoj zajednici i sa kakvim se sve izazovima u oblasti socijalne zaštite suočavaju u ovoj komuni.

Dobrica Stojković, u sredini, prilikom predstavljanja projekta socijalne zaštite

-Šta projekat socijalne zaštite, koji se sprovodi u Opštini Ražanj, znači za ovu opštinu?

“Projekat ”Unapređenje socijalne zaštite u opštini Ražanj” je veoma veliki korak napred u pružanju usluga socijalne zaštite koje, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, spadaju u nadležnost lokalne samouprave. Projekat je, pored pružanja usluge, obuhvatio i ispitivanje velikog dela starog stanovništva da bi se prepoznale potrebe i planirao dalji razvoj i kreiranje novih usluga, a jedan od krajnjih rezultata biće i Strategija socijalne zaštite, koja će dugoročnije sagledati sve potrebe i postaviti plansku osnovu razvoja i unapređenja socijalne zaštite”.

-Koji su najveći benefiti koji opština ima od sprovođenja projekta?

“Prvo i osnovno, deo stanovništva koji spada u najugroženije koristi uslugu Pomoć u kući. To je usluga koja im omogućava da nastave da žive u svojim domovima i da im uslovi i standard života budu na zadovoljavajućem nivou. Govorimo o oko 80 korisnika, što za naše uslove nije zanemarljiv broj.
Drugo, zaposleno je 12 žena i stručni radnik ima dopunu do punog radnog vremena. Govorimo o 12 porodica koje imaju stalan izvor prihoda, koliko god da on iznosi, koje imaju obezbeđeno zdravstveno osiguranje. Ovo je, isto tako, značajno dostignuće za našu sredinu. Na kraju, uspostavili smo snažan partnerski odnos sa ustanovom Centar za socijalni rad kao i sa dve organizacije civilnog društva – udruženjima Sunčev zrak i Evrokontakt, sa kojima imamo zajedničke ciljeve u pogledu unapređenja socijalne zaštite na teritoriji naše opštine. To nam daje sigurnost da ćemo ubuduće mnogo lakše i sa mnogo manje grešaka uspevati da izađemo u susret svojim sugrađanima – potencijalnim korisnicima usluga socijalne zaštite”.

-Da li u Opštini Ražanj imate jasnu predstavu koje su to usluge iz oblasti socijalne zaštite najneophodnije građanima?

“Naravno da nam je poznato stanje na terenu i da smo svesni u kom pravcu treba da se kreću aktivnosti vezane za poboljšanje postojećih i uvođenje novih usluga socijalne zaštite. Međutim, kretanja stanovništva kao i promene u okviru naše ciljne grupe su nepredvidive, potrebe se menjaju skoro na dnevnoj osnovi. Zato smo se povezali sa partnerima koji ovu problematiku posmatraju iz drugačijeg ugla, koji su češće na terenu i u bližoj i češćoj komunikaciji sa postojećim i potencijalnim korisnicima. Smatramo da će ovo partnerstvo doprineti osetljivijem, bržem i pravovremenom reagovanju na svaku promenu”.

-Da li opština Ražanj, kao mala i nerazvijena opština, sa ograničenim sredstvima, može da odgovori svim potrebama građana u oblasti socijalne zaštite?

“Svi mi živimo i radimo u uslovima ograničenih resursa. Niko nije u mogućnosti da odgovori svim potrebama građana, pa čak ni ako tako ograničeno postavimo stvari i posmatramo samo socijalnu zaštitu. Čak i ako bi se svi resursi grupisali i usmerili na rešavanje pitanja i zadovoljavanje potreba u oblasti socijalne zaštite, to bi bio izazov i za veće i razvijene opštine a kamoli Ražanj. To, naravno, nije moguće jer su nadležnosti lokalne samouprave daleko raznovrsnije i sveobuhvatnije. Zato smo prinuđeni da pravimo prioritete, ekonomišemo, kombinujemo sredstva, koristimo donatorske pozive i na svaki mogući način se trudimo da uradimo najviše moguće sa trenutno raspoloživim sredstvima”.

-Na koji način država može da pomogne opštini Ražanj da se suoči sa problemima u oblasti socijalne zaštite?

“Namenski transferi u oblasti socijalne zaštite su lep, elegantan potez kojim je država počela da pomaže lokal u rešavanju pitanja socijalne zaštite. Međutim, još uvek je to nov instrument i ima mesta za poboljšanje. Generalizacija, usrednjavanje, uprosečavanje je ono što nikome od nas ne odgovara. Takođe, ograničavanje trošenja na jednu kalendarsku godinu je loše rešenje. Svi znamo da zarade iz decembra dospevaju u januaru, trošak je napravljen i odnosi se na jednu godinu, dospeva u drugoj ali isplata se ne može vršiti iz namenskih transfera iz godine na koju se trošak odnosi. Uplate namenskih transfera počinju u martu, nemamo kontinuitet. Još uvek ovo nije dobro rešenje, ali verujem da se traže načini da se svi ovi izazovi prevaziđu i da namenski transfer postane značajan element na koji se u budućnosti može računati u planiranju usluga socijalne zaštite.

Dobrica Stojković, predsednik opštine Ražanj

Nabavljanje usluga socijalne zaštite u postupcima javnih nabavki je rogobatno rešenje. To je, da kažem, kocka, gde najveći gubitnici budu korisnici. Govorimo o osetljivim grupama, osetljivim potrebama. U velikoj većini slučajeva korisnici se vežu za negovateljicu, a ne retko i odbijaju uslugu ukoliko se negovateljica promeni. Onda mi moramo da raspišemo nabavku, da odaberemo najpovoljnijeg kandidata i da se oslonimo na njegavu dobru volju da zaposli negovateljice koje su radile sa korisnicima. Dolazi do gubitka korisnika, sama usluga dolazi u pitanje. Čuo sam da nacrt novog Zakona o javnim nabavkama ovo pitanje rešava, videćemo samo da li će to rešenje biti zadovoljavajuće”.

– Stanovništvo Srbije, pa i u opštini Ražanj, je sve starije. Kakvi vas izazovi očekuju u ovoj oblasti u budućnosti i kakve aktivnosti planirate da preduzmete?

“Ražanj, na svu sreću, još uvek nije među pet najstarijih opština u Srbiji, ali smo jako blizu. Kao što ste rekli, stanje je takvo u čitavoj Srbiji i to je pitanje na koje odgovor moramo tražiti svi. Moj lični stav je da moramo aktivnije da se založimo u unapređivanju mera populacione politike i na taj način pospešimo rađanje. To je, po mom mišljenju, proaktivan pristup zaustavljanju starenja stanovništva. Sa druge strane moramo da nastavimo i unapredimo aktivnosti kojima smo se i do sada bavili a koje su usmerene na poboljšanje statusa starih i nemoćnih. Samo pravilno kombinovanje ovih politika može da dovede do dugoročnih rezultata”.

– Kako ocenjujete saradnju sa organizacijom Evrokontakt tokom realizacije projekta?

“Ovo je prvi put da sarađujemo. Prvi utisak je više nego dobar i rezultati su, moram da priznam, prevazišli moja očekivanja. Nadam se da je zadovoljstvo saradnjom obostrano. Rezultati govore sami za sebe. Recimo samo da smo tokom planiranja i pisanja projekta predvideli da projekat Unapređenje socijalne zaštite u opštini Ražanj ima 60 direktnih korisnika – lica koja koriste uslugu. Danas ih ima 85, od kojih je 61 žena. Saradnja nam je na više nego zadovoljavajućem nivou, zar ne?”

Projekat “Unapređenje socijalne zaštite u Opštini Ražanj”, koji se sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, realizuju udruženje građana “Sunčev zrak”, Centar za socijalni rad Opštine Ražanj i Udruženje građana za podršku evropskim integracijama “Evrokontakt” iz Kruševca.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

20 − 17 =