Zbog pretnji milionskim kaznama smišljaćemo nove reči !?

Pretnja milionskim kaznama za kršenje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti pokrenula je burne i oprečne stavove javnosti, piše „Blic“.

Jedna od odredbi Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti, pored obaveznih kvota za manje zastupljen pol u političkom i javnom životu je i rodno osetljiv jezik.

Shodno tome, već se uveliko govori o kazni od pola miliona do milion i po dinara, ukoliko se napravi slična jezička greška, kako je nacrtom zakona predviđeno.

Akademik Ivan Klajn

Akademik Ivan Klajn

Treba li takvu reformu jezika shvatiti kao nešto pozitivno, te se ženama ubuduće obraćati sa „Uvažena sutkinjo“ i „Poštovana atašeice“ ili novinu posmatrati kao „silovanje jezika“, kako su navodili pojedini lingvisti, ostaje otvoreno pitanje.

Prema mišljenju poznatog lingviste i akademika Ivana Klajna, pomenuti novitet trebalo bi dočekati sa pozdravom dobrodošlice.

Mislim da je promena potrebna, najpre da bi jezik bolje gramatički funkcionisao. Prigodan primer u tom smislu je da je „psiholog nešto rekla detetu“, gde uočavamo neslaganje subjekta sa predikatom. Ukoliko je u pitanju ženska osoba, onda ona mora imati i poseban naziv u struci – smatra Klajn a prenosi „Blic“.

Imajući u vidu da srpski jezik još ne poznaje te distinkcije, znalci iz ove oblasti imali bi pune ruke posla osmišljavajući potpuno nove reči, nikad upotrebljene u svakodnevnom govoru Srba.

Svenka Savić je sa grupom novosadskih lingvistkinja 2009. godina napisala „Rod i jezik“, rečnik koji je podario dosta dobrih predloga kada su u pitanju ženska zanimanja. Međutim, potkrale su se i neke imenice koje možda nisu najbolja rešenje, poput atašeice, jatačice, kovačice ili vatrogaskinje. Osim toga, nedostatak rečnika jeste to što autorke nisu iznele predloge za reči koje se ne odnose na profesiju, kao što su potrošač, kupac, civil, boem… Ipak, od ovog rečnika može da se pođe, a da se dalje utvrđuju normativi – kaže Klajn.
To bi, navodi Klajn, ujedno bilo i jedino polazno mesto na koje se možemo osvrnuti, budući da se niko pre njih nije bavio reformom srpskog jezika u tom pravcu. Ni razvijenije države ne bi nam poslužile kao referentne tačke, uzevši u obzir da većina zapadnih jezika, pre svih engleski, nisu imali ovakve dileme, jer ne razlikuju rod.

Kako istorija govori u prilog tome da su po pravilu uvek prvo nastajali takozvani muški pojmovi, te se ženski razvijali spontano, razvojem jezika kroz dugi niz godina, neizvesno je da li bi radikalne promene mogle biti usvojene u kratkom periodu. Na pitanje kolike su realne šanse da ovako nešto zaživi „međ konzervativnim srpskim življem“ Ivan Klajn je optimističan.

Ako se bude radilo na sprovođenju u praksi, moglo bi i moralo da zaživi. Nedavno je i ministarska Mihajlović govorila na tu temu, ističući da će povećanje broja žena na pojedinim funkcijama direktno uticati i na prilagođavanje jezika takvoj situaciji – ističe.

Nacrt pomenutog zakona, pak, u svojoj borbi za rodnu ravnopravnost pokrenule su političke aktivne osobe, a ne lingvisti, te se time nameće pitanje i da li politika sme i u kojoj meri da se meša u jezik.

– Političari nikako ne bi smeli da određuju pravila jezika. To je zaduženje Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti, te su stručni ljudi ti koji treba da odgovore na takav zahtev – upozorava Klajn u tekstu koji je objavio „Blic“.

I da se sve navedeno obistini, ostaje sumnja da li će promena navika u izražavanju uticati na promenu sistema patrijarhalnih vrednosti ili muški šovinizam, odnosno koliko će dame zaista imati koristi od toga.

Žene neće imati posebne koristi, jer stvarnost utiče na jezik, a ne obratno. Nekog dejstva biće za buduće generacije, kojima će na taj način jasnije biti predstavljeno da nisu svi poslovi za muškarce – zaključuje Klajn.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone