Žrtve odbijaju da prijave nasilnika

Policija u Rasinskom okrugu brzo reaguje kada je reč o prijavama nasilja u porodici, ali problemi nastaju kada žrtva treba da optuži nasilnika.

Mesto ubistva i samoubistva u Kukljinu FOTO: CINK - S.Milenković

Mesto ubistva i samoubistva u Kukljinu FOTO: CINK – S.Milenković

Kruševačka policija uhapsila je B.J. (55) iz prigradskog naselja Bivolje, jer je u ponedeljak oko 10.30 časova, sa nekoliko udaraca metalnom šipkom u glavu, usmrtio svoju suprugu S. (47). Ubistvo se dogodilo u kući Z.M. (57) kod kojeg je S. prešla da živi, jer je suprug godinama fizički maltretirao. B. je S. postavio zasedu u kući, čekajući da se ona i Z. vrate iz grada.izveštavali su mediji o brutalnom ubistvu.

M.I. (56), nakon kraće svađe, juče oko 11.30 sati metkom u glavu ubio je nevenčanu suprugu D.M. (38) u njihovoj kući u selu Kukljin. Potom je ušao u garažu i sebi razneo mozak. Porodičnoj tragediji prethodile su razmirice između M. i D. koja je htela da ide u Austriju i povede sa sobom tri maloletne ćerke.- pisalo se o još jednoj porodičnoj tragediji.

Na području Policijske uprave u Kruševcu, koja pokriva Rasinski okrug, od početka 2010. godine do kraja juna 2016. godine evidentirano je ukupno 506 krivičnih dela nasilje u porodici.

t5-i1Broj krivičnih prijava za nasilje u porodici po opštinama izgleda ovako.

t5-i2Prijavljena su 745 događaja sa elementima nasilja u porodici i izveštaji su dostavljeni Centru za socijalni rad i nadležnim tužilaštvima. Razlika između broja prijavljenih slučajeva i podnetih krivičnih prijava leži u činjenici da policija podnosi krivičnu prijavu na zahtev žrtve, koje uglavnom ne žele da podnesu prijavu, već insistiraju da se nasilnik upozori na ponašanje. Uzroci su najčešće strah od daljih posledica i nada da će porodični odnosi biti bolji. Žrtva se, uglavnom, nakon više prijava porodičnog nasilja, odlučuje da na kraju podnese krivičnu prijavu protiv nasilnika. – objašnjava Ivan Milenković, načelnik Kriminalističke policije Policijske uprave Kruševac, i dodaje – Takođe, pored ovih razloga, ekonomska zavisnost, deca kojima je potrebno izdržavanje, sumnja da mogu da nastave dalje same, stav da su razvedene žene stigmatizovane i teškoća da žena sa decom nađe posao, su još neki od razloga zašto žrtve porodičnog nasilja ne napuštaju nasilnika.

t5-i3

IZ ARHIVE: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kruševcu su juče, po odobrenju Osnovnog javnog tužilaštva, odredili zadržavanje do 48 časova A. M. (1979) iz Kruševca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Sumnja se da je A. M. fizički maltretirao svoju suprugu. (15.06.2015.)

Inače, od 2012. godine, kada je počeo da se primenjuje „Posebni protokol o postupanju policijskih službenika u slučajevima nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima“, krivičnom delu nasilje u porodici se posvećuje posebna pažnja.

Odmah po prijavi nasilja, policija dolazi na mesto događaja kako bi zaštitila žrtvu, identifikuje nasilnika, žrtvu i eventualne svedoke i prikuplja sve podatke o počinjenom krivičnom delu. O događaju se odmah obaveštavaju nadležna tužilaštva i centri za socijalni rad, sa kojima policija ima veoma dobru saradnju. U analiziranim slučajevima, nasilje u porodici najčešće je izvršeno među supružnicima, bez obzira da li su u bračnim ili vanbračnim odnosima i roditeljima. – naglašavaju u Policijskoj upravi Kruševac.

Žrtve nasilja nisu svesne da tolerisanje nasilnika može da dovede do tragičnog ishoda FOTO: CINK - S.Milenković

Žrtve nasilja nisu svesne da tolerisanje nasilnika može da dovede do tragičnog ishoda FOTO: CINK – S.Milenković

Zanimljivo da je, prema podacima Policijske uprave Kruševac, najveći broj krivičnih dela nasilje u porodici izvršen subotom i četvrtkom u vremenskom periodu od 12 do 18 časova, odnosno od 6 do 12 časova.

U svom postupanju policija se pridržava zajedničkih i opštevažećih principa koji su definisani u Opštem protokolu o postupanju i saradnji ustanova, organa i organizacija u situacijama nasilja nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima, a to su: bezbednost i sigurnost žrtve je prioritet u radu stručnih službi; bezbednost i dobrobit deteta se postiže kroz osiguranje bezbednosti i podršku autonomiji nenasilnom roditelju; za nasilno ponašanje odgovoran je isključivo učinilac; sve intervencije treba da uzmu u obzir nejednakost moći između žrtve nasilja u porodici i nasilnika; poštovanje potreba, prava i dostojanstva žrtve; hitnost postupka se usaglašava sa procenom opasnosti situacije i ugroženosti žrtve; institucije, u okviru svojih uloga, nadležnosti i misija, su odgovorne da zaustave nasilje i preduzmu mere zaštite; podizanje stručnih kompetencija kroz planske edukacije i afirmaciju primera dobre prakse.

IZ ARHIVE: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kruševcu su, po odobrenju osnovnog javnog tužioca, odredili zadržavanje do 48 sati Ć. P. (1981) iz Kruševca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Sumnja se da je Ć. P. juče, nakon kraće rasprave, u alkoholisanom stanju, fizički napao nevenčanu suprugu. (23.12.2015.)

Edukativnim projektima „Ne trpi nasilje – prijavi ga“ i „Ako ste žrtva niste sami“, policijski službenici deluju preventivno, pružanjem dodatne podrške, pre svega ženama, žrtvama porodičnog nasilja u prevazilaženju straha od prijave nasilnika. Takođe, policijski sližbenici ukazuju žrtvama porodičnog nasilja na vidove nasilja (od pasivnog do fizičkog), na koji način ga mogu prepoznaju i kome se sve mogu obratiti za pomoć.

t5-nasiljePosle policije naredna karika u delovanju protiv nasilnika je tužilaštvo. Osnovno javno tužilaštvo je 2010. godine primilo 157 krivičnih prijava za nasilje u porodici od čega su odbačene 52.

Naredne godine je podneto 213 prijava od kojih su odbačene 43. U naredne dve godine dolazi do smanjenja broja prijava za nasilje u porodici a onda 2014. godine dolazi do novog povećanja. Te godine podnete su 242 prijave, ali je skoro polovina, tačnije 118, odbačena.

Prema podacima Osnovnog javnog tužilaštva najviše optužnih predloga zbog nasilja u porodici bilo je 2012. godine, 104.

Najviše nasilnika, 11, pritvoreno je 2010. godine, a potom 2014. godine kada je zbog nasilja u porodici pritvoreno osmoro počinalaca. To je izuzetno mali broj u odnosu na broj prijava podnetih policiji.

ministarstvo-projekat2016Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone