Активно учешће младих, међу којима је и доста малолетника, у протестима који широм Србије трају већ више од десет месеци актуелизовало је и питање да ли би млади са навршених 16 година требало да добију право гласа?
Тема која се у први мах може чинити апстрактном, заправо задире у саму срж политичке партиципације и будућности младих генерација. За једне је то начин да се младима омогући да активно учествују у друштвеном животу, док други у томе виде ризик од преурањеног укључивања оних који још нису довољно зрели.
Европска искуства и српске дилеме
Иако делује као радикална идеја, спуштање старосне границе за гласање на 16 година није непознаница. Аустрија је 2007. постала прва земља Европске уније која је младима од 16 година дала право гласа на националним изборима. Сличне праксе постоје и у деловима Немачке и Швајцарске, док је у неким земљама Латинске Америке то већ уобичајено. Аргументи за овакву одлуку најчешће су везани за подстицање ране политичке писмености и навике изласка на изборе, док се противници позивају на недостатак зрелости и животног искуства.
Према попису становништва рађеном 2022. године, у Србији је у том тренутку било укупно 269.339 младих старости између 15 и 18 година. Исти попис је показао да старијих од 65 година има готово милион и по на територији Србије. Ако у то укључимо и популацију од 60 година навише, број се повећава за још 500.000. Дакле, када упоредимо овај број са бројем младих од 15 до 18 година, видимо да пензионера и људи пред пензијом има око 7 пута више.
Млади који подржавају идеју да се старосна граница за излазак на бирачка места спусти на 16 година имају читав низ питања којима покушавају да аргументују свој став. Ако особа са 17 или 17,5 година може да заснује радни однос, може да ступи у брак или да вози ауто зашто не би могла и да гласа? Колико је морално да особе са 85,90 година одлучују о будућности особа од 16 или 17 година? Да ли године старости аутоматски значе и политичку зрелост?
Занимљиво да се у онлајн анкети коју је спровео КрушевацПрес чак 70% учесника изјаснило против идеје на се малолетницима омогући бирачко право, образложење „Нису довољно зрели и одговорни“.
“Млади су најбољи део друштва”
У Крушевцу и Расинском округу овом темом се бави удружење Окулар из Ћићевца, које већ десет година ради са младима и децом у малим локалним заједницама. Њихова директорка, Александра Милутиновић, сматра да би млађи од 18 година требало да добију право гласа.
– Млади у Србији су показали да могу да буду носиоци промена, да руше застареле наративе и норме. Сматрам да су данашњи млади најбољи део нашег друштва, ослобођени су предрасуда, пуни љубави и разумевања, иако су одрасли у сиромаштву и хаотичним условима. Зато мислим да су са 16 година довољно зрели да донесу одлуку да ли желе да гласају, и за кога, каже Милутиновић.
Према њеном искуству, проблем није у недостатку заинтересованости младих, већ у недостатку позива и прилика. Постоји мит да млади неће да учествују, али то напросто није тачно. Наша пракса показује да они одговарају када им дате шансу. Највећи проблем је што их институције и доносиоци одлука игноришу или бирају “подобне” младе. А то је потпуно погрешан приступ – објашњава.
Окулар у Расинском округу годинама спроводи скупштине младих, пленуме и разне облике партиципације, нарочито у мањим општинама попут Ћићевца. Тамо, како Милутиновић каже, млади јасно показују да желе да се питају о питањима која директно утичу на њихов живот – од стипендија и запошљавања, до уређења локалне заједнице.
Спуштање старосне границе за гласање, по њеном мишљењу, само по себи не би донело револуцију.
– Не верујем да би та промена аутоматски повећала излазност младих. Потребна је ширa кампања, коју би водили млади и њима блиске особе. Морамо им показати да политика није само привилегија политичких странака, него простор у којем се мења друштво – истиче Милутиновић.
Млади подељени, старији против
Мишљења младих у Крушевцу о овој теми су подељена. Василије Панић (21) каже да шеснаестогодишњаци нису спремни да изађу на биралишта:
“Када сам имао 16 година, више су ме занимали пријатељи него обавезе. Разлика од две-три године у тим годинама је огромна.”
Војин Јовановић (19) слаже се: “Млади од 16 година нису довољно зрели да одлучују о будућности земље.”
Ипак, има и оних са супротним ставом. Лидија Мисини (16) истиче да би волела да гласа:
“Свако има право да одлучује, а млади од 16 година су довољно зрели за такве одлуке. Штета што нам то право није дато.”
Дамир Денић (18) додаје: “Треба свако да гласа да би Вучић остао на власти.”
Иако иронично срачунато, његова изјава показује да и међу тинејџерима постоји јасно политичко опредељење.
Интересантно је и да су поједини старији грађани одбили да дају мишљење, уз увреде на рачун самог питања. Њихова порука била је да су “младима већ дата сва права” и да нема потребе да им се омогућава и гласање. Такав став осликава не само генерацијски јаз, већ и дубоко укорењено уверење да млади треба да буду пасивни посматрачи, а не равноправни учесници друштвеног живота.
Едукација пре изласка на бирачка места
Да би спуштање границе имало смисла, потребна је озбиљна припрема. Александра Милутиновић сматра да едукација мора бити темељ процеса:
– Омладински парламенти и пленуми, где свако може да изнесе мишљење, најбољи су начин да се млади уведу у политички живот. Али то морају бити отворене и партиципативне структуре, а не групе “подобних” које бирају институције.
Уз то, додаје, треба спроводити кампање које ће младима објаснити да политика није нужно “прљава реч”, већ прилика да мењају сопствену заједницу.
– Када се политика приближи животу младих, они природно показују интересовање. То је начин да изградимо нову генерацију политичара – поручује директорка Окуларa.
Дискусија о спуштању старосне границе за гласање на 16 година отвара важна питања о положају младих у друштву. Док једни у томе виде прилику за оснаживање нових генерација, други сматрају да је тај корак преурањен. Ипак, чини се да је суштина проблема дубља, у начину на који институције третирају младе и у недостатку озбиљне едукације.
Comments are closed.