ФИНАНСИРАЊЕ МЕДИЈА: Предвидив круг повлашћених добитника

На медијским конкурсима у Расинском округу у 2025. години највише средстава добили су медији РТВ Крушевац, 15.430 динара, док је РТВ Трстеник само у својој општини добила 14.950 динара.

Пројектно суфинансирање медијских садржаја, које је Законом о јавном информисању и медијима замишљено као механизам за подстицање јавног интереса, медијског плурализма и професионалног новинарства, у пракси локалних самоуправа Расинског округа све више показује карактеристике затвореног и предвидивог система. Анализа конкурса за 2024. и 2025. годину указује на континуитет у расподели средстава — како када је реч о медијима који добијају новац, тако и када је реч о људима који о тој расподели одлучују.

Подаци из базе Удружења новинара Србије показују да се у готово свим општинама Расинског округа — Александровцу, Брусу, Ћићевцу, Трстенику, Варварину и граду Крушевцу — из године у годину понавља исти круг медија и продукција који добијају средства из локалних буџета, често у сличним, а неретко и већим износима.

Континуитет добитника без изненађења

У Александровцу је током 2024. године за суфинансирање медијских садржаја расподељено укупно 3.325.000 динара. Највећи појединачни износи додељени су Радио-телевизији Крушевац (650.000 динара) и продукцији ADD Production из Крушевца (600.000 динара), док су Портал Лазарица и медији у оквиру компаније Дискос добили по 400.000, односно укупно око 600.000 динара. Међу добитницима су били и НИП „Победа“ и „Здравић прес“.

Годину дана касније, 2025, укупни износ за медије у Александровцу повећан је на 4.050.000 динара. Међутим, листа добитника остала је готово непромењена: РТВ Крушевац и ADD Production добијају по 700.000 динара, Портал Лазарица и НИП „Победа“ по 400.000, док су медији у оквиру Дискоса поново међу значајнијим корисницима буџетских средстава.

Сличан образац видљив је и у Брусу. Током 2024. године у овој општини је за медије издвојено 4.200.000 динара, од чега је Радио-телевизија Брус добила око 1,6 милиона динара. Значајна средства додељена су и Радио-телевизији Крушевац (900.000), ADD Production-у (700.000) и НИП „Победа“ (300.000). У 2025. години укупан износ је незнатно смањен на 4.000.000 динара, али су добитници остали исти: РТВ Брус добија чак 2,2 милиона динара кроз три пројекта, док се међу корисницима поново налазе РТВ Крушевац, ADD Production, НИП „Победа“ и Портал Лазарица.

У мањим општинама, попут Ћићевца, овај образац је још уочљивији. И 2024. и 2025. године за медије је расподељено по 1.700.000 динара. У првој години највише је добила Радио-телевизија Крушевац (599.000 динара), затим ADD Production (450.000), Канал М (300.000) и НИП „Победа“ (250.000). Исте медијске куће појављују се и у 2025. години, са минималним корекцијама износа.

Идентична ситуација забележена је и у Варварину, где је у обе анализиране године расподељено по 1.200.000 динара. У 2024. години највеће износе добили су РТВ Крушевац (500.000) и ADD Production (400.000), док су мањи износи додељени НИП „Победа“ и агенцији Канал 12-037. Годину дана касније, исти круг медија поново је међу добитницима, са готово идентичном расподелом средстава.

Концентрација новца у већим срединама

Највећа концентрација буџетских средстава уочава се у Трстенику и Крушевцу. У Трстенику је током 2024. године за медије издвојено 13 милиона динара, од чега је чак око 10,15 милиона припало Радио-телевизији Трстеник. У 2025. години укупан износ повећан је на 17 милиона динара, а локална телевизија поново добија готово 15 милиона, док се преостала средства деле између регионалних продукција које су присутне и у другим општинама Расинског округа.

Град Крушевац, као административни центар округа, има и највећи буџет за медије — 20 милиона динара годишње. У обе посматране године готово половина тог износа додељена је Радио-телевизији Крушевац, док значајна средства добијају и ADD Production, НИП „Победа“, „Албос“ и агенција Канал 12-037, који се појављују као добитници и на конкурсима других локалних самоуправа.

Исте комисије, исти исходи

Анализа састава конкурсних комисија у општинама Расинског округа за 2024. и 2025. годину показује да се у њима понавља ужи круг истих људи, углавном представника новинарских удружења и самосталних предлагача, који се ротирају између различитих локалних самоуправа. Тако је Милош Рајковић, који је у појединим конкурсима навођен као представник ПРОУНС-а, а затим и РАБ Србије, био члан комисија у Брусу, Ћићевцу и Варварину током 2024. године, а потом поново у Ћићевцу и Варварину и 2025. године. Драгослав Гогић, предложен испред Удружења новинара Србије (УНС), појављује се као члан комисија у Ћићевцу, Трстенику и Варварину 2024. године, као и у комисији за град Крушевац исте године. У више општина током 2024. године појављује се и Драган Пејчић, који је у конкурсној документацији навођен као медијски аналитичар и практичар. Стевица Карапанџин, пријављен као самостални кандидат, био је члан комисија у Александровцу и Трстенику. Миодраг Миљковић, представник Друштва новинара Ниша, а затим и Центра за медијску културу и образовање, учествовао је у раду комисија у Брусу и Крушевцу 2024. године, а потом и у Александровцу 2025. године. Током 2025. године у више општина понављају се и имена Слађане Алексић, представнице ПРОУНС-а, која је била чланица комисија у Трстенику, Варварину и Крушевцу, Александра Симића, предложеног испред Удружења спортских новинара Београда, као и Бранимира Груловића, навођеног као самостални предлог, који се исте године појављује у комисијама у Александровцу, Брусу, Трстенику и граду Крушевцу. Оваква концентрација истих имена и истих организација у конкурсним комисијама, у комбинацији са понављањем истих добитника средстава, додатно отвара питање колико је систем пројектног суфинансирања заиста отворен и да ли у пракси омогућава равноправну конкуренцију и медијски плурализам.Оваква пракса, иако формално дозвољена, поставља питање концентрације одлучивања и стварних критеријума на основу којих се средства додељују.

На то указује и Марија Обреновић, председница Локал преса, која је и сама раније била чланица конкурсних комисија:

„Када сам била чланица комисија, пројекти су се заиста читали и оцењивали. Гледао се квалитет предлога, значај тема и њихов допринос јавном интересу. Данас имамо ситуацију у којој се исти медији понављају као добитници, а стиче се утисак да квалитет пројеката више није пресудан.“

Према њеним речима, проблем није само у медијима који добијају новац, већ у систему који се временом сам репродукује:

„Када се у комисијама стално понављају иста имена, а резултати конкурса су из године у годину готово идентични, логично је поставити питање да ли конкурс уопште служи сврси због које је уведен — подстицању плурализма и квалитетног информисања грађана.“

Предвидив систем, ограничен плурализам

Анализа конкурса у Расинском округу за 2024. и 2025. годину показује да је расподела јавног новца у великој мери предвидива и затворена. Иако су конкурси формално отворени, подаци указују на уски круг сталних добитника и доносилаца одлука, у којем нови и независни медији ретко добијају прилику да постану део система суфинансирања.

Таква пракса, упозоравају саговорници, дугорочно утиче на медијски плурализам и квалитет информисања грађана, који остају ускраћени за разноврсне и критичке перспективе о питањима од јавног интереса.