ISTRAŽIVANJE O ULAGANJIMA: Poljoprivrednici informisani o podršci iz lokalnog budžeta ali ih više od polovine ne konkuriše

0

Čak 69 odsto od 863 poljoprivrednika iz šest gradova i opština u Srbiji, koji su učestvovali u anketi o ulaganjima u poljoprivredu, izjasnilo se da ima saznanja o davanjima iz lokalnog budžeta, ali više od polovine ih se nije prijavljivalo na te konkurse.

Anketirani poljoprivrednici rekli su da bi na budućim pozivima u najvećoj meri konkurisali za subvencionisanje kamate za namenske poljoprivredne kredite, nabavku mašina za biljnu i stočarsku proizvodnju, subvencionisanje osiguranja proizvodnje, opremu za navodnjavanje, te za nabavku plastenika i opreme za plasteničku proizvodnju.

To je pokazalo istraživanje o stavovima i potrebama poljoprivrednika po pitanju lokalnih ulaganja sprovedeno u okviru projekta ”Osnaživanje mladih poljoprivrednika za korišćenje lokalnih podsticaja u poljoprivredi“, kojeg sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije zajedno sa medijskim partnerom – Agronews-om. Istraživanje je rađeno sa ciljem da se ispitaju primene Zakona o podsticajima u poljoprivredi, vrste i intenzitet pomoći koje poljoprivrednicima pružaju lokalne samouprave i stavovi poljoprivrednika po pitanju tih pomoći.

U anketi su učestvovali poljoprivrednici, nosioci i članovi poljoprivrednih gazdinstava, sa teritorije loklanih samouprava Kraljevo, Kruševac, Požarevac, Požega, Svilajnac i Smederevo. Jedino u Svilajncu većina ispitanika odgovorila je da ne zna za konkurse za lokalna davanja u poljoprivredi u prethodne tri godine. U ostalim lokalnim samoupravama većina poljoprivrednika obaveštena je o konkursima koji se na njih odnose, pokazalo je istraživanje.

Samo u Požarevcu i Kruševcu nešto više od polovine ispitanika je koristilo sredstva na lokalu, dok je u ostalim opštinama i gradovima više onih koji za podsticaje nisu konkurisali iako su za njih znali. Kao razloge zbog kojih se nisu javljali na lokalne konkurse navodili su uglavnom nedostatak vremena za prikupljanje dokumentacije i komplikovanost procedure.

Prijavljivanje na buduće konkurse je najviše zanimalo ispitanike u Kraljevu, gde ih se 91 odsto izjasnilo da bi se javilo na predstojeće pozive. U ostalim lokalnim samoupravama interesovanje je bilo u manjem procentu – u Smederevu 83 odsto, Požarevacu 80 odsto, Svilajnacu 77, Požegi 66 i Kruševcu 64 odsto.

U svim gradovima i opštinama ispitanici su podjednako bili saglasni da žele da se budući konkursi objavljuju na sajtovima lokalnih samouprava i da se izbor korisnika obavlja po kriterijumima. Takođe su podjednakog mišljenja da kriterijumi za izbor treba da budu orijentisani prema mladim poljoprivrednicima, nosiocima gazdinstava, višečlanim porodicama sa decom i onima koji plaćaju PIO doprinose preko poljoprivrede.

U okviru ovog istraživanja analizirano je i stanje u poljoprivredi u šest navedenih lokalnih samouprava. Primećeno je, recimo, da Požarevac kao veća opština, sa 2,5 puta više stanovnika od požeške opštine, ima manje gazdinstava i manju površinu poljoprivrednog zemljišta od Požege. Zaključak je da se u Požegi mnogo više ljudi bavi poljoprivredom i da su uslovi za poljoprivrednu proizvodnju daleko bolji i napredniji od uslova u Požarevcu. Kada je o stočarstvu reč, Požega na primer ima dvostruko više goveda i tri puta više ovaca nego Smederevo. Kozarstvo je, pokazalo je istraživanje, najrazvijenije u Kraljevu, gde se gaji skoro 29.000 koza, dok je u svim ostalim lokalnim samoupravama taj broj ispod 3.500. Svinjarstvo prednjači u Kraljevu, Kruševcu i Smederevu sa brojem svinja između 41.000 i 54.000. Najveći broj pčelara je u Požarevcu, gde ima 17.000 registrovanih košnica. 

Lokalne samouprave važan su činilac u finansiranju i sprovođenju mera poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja budući da mogu podsticati određene mere iz sopstvenog budžeta, u skladu sa zakonom, ocenjeno je u istraživanju.

Dobijeni podaci mogu se koristiti za predloge lokalnim samoupravama za unapređenje izbora mera podsticaja i unapređenje budućih programa poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Najvažniji segment ove analize je svakako rezultat ispitivanja potreba potencijalnih korisnika budućih davanja u poljoprivredi, i argument za zagovaranje prema donosiocima odluka za primenu ove analize pri kreiranju budućih programa mera na lokalnom nivou.

Rad Mladih poljoprivrednika Srbije/Agronews-a podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole ”Mladi i mediji za demokratski razvoj“. 

Можда вам се допадне и Више од овог аутора

Оставите одговор

Ваша е-маил адреса неће бити објављена.

15 − 13 =

Skip to content