ИВАНА ГОРДИЋ ПЕРЦ: „Нису ме обесхрабрили да радим“

Новинарка портала ВОИЦЕ каже да ју је променило прогањање ком су колегинице и она биле изложене током извештавања о пресељењу радника компаније Линглонг, али не и обесхрабрило да настави да покрива ову причу, као и да нема поверење у институције које би претњама новинара требало да се баве.

Ивана Гордић Перц, новинарка Војвођанског истраживачко-аналитичког центра ВОИЦЕ, месецима улицама родног Зрењанина није могла да прође, а да се не осврне како би проверила да ли је неко прати или фотографише.

Када излазим из куће, ја прво осмотрим да видим да ли је безбедно да ми клинци изађу напоље“, каже она.

Гордић Перц је прва известила о нехуманим условима у којима живи и ради око 750 људи из Вијетнама и Кине које је кинеска компанија за производњу гума Линглонг ангажовала на изградњи фабрике у Зрењанину.

Убрзо су почеле да стижу увреде и претње, а затим и физичко узнемиравање – више непознатих кинеских држављана у различитим приликама су јој онемогућавали да извештава и снимали је на јавним местима.

Буквално иду према теби и затворе ти камеру. Један ме лупио по прстима! Пратили су ме и слушали шта извештавам, коме се јављам и са ким разговарам. Снимали су нас свакога дана – ујутро, поподне, увече. Фотографисали су регистарске таблице.

Стално понављам да Линглонг има најсвеобухватнију базу података о новинарима који су извештавали о случају штрајка радника. То без дилеме. Сваки и један новинар који је био, тонац, сниматељ, продуцент… сви су сликани. Тај фамозни Господин Ченг нас је тамо гањао и јурио и заводио ред“, каже Гордић Перц.

Непознате особе нису само фотографисале њу, већ и њену малолетну децу.

Тај први пут када су ме сликали са дететом ја сам мислила да сам полудела. Сишла сам у продавницу ИДЕА да пазарим. Један Кинез је био у ИДЕА и једноставно је извадио телефон и сликао ме, ја сам се окренула а он се правио да слика по продавници. Тада сам помислила да сам потпуно полудела и да се то није догодило.

„Међутим, пар дана после тога седела сам у центру града у једном кафићу са неколико људи где је други кинески менаџер, кога знам из индустријске зоне, извадио телефон и снимао ме. Није било ни мало пријатно. Прво сам се сакрила. Људи са којима сам седела приметили су да се ја нешто грчим. Онда сам одлепила, померила сам се и рекла му ’Ајде сликај“, каже Гордић Перц.

Прогањање новинара: „Ми нисмо имале куда да побегнемо“

Кулминација различитих притисака на новинаре који су извештавали о случају кинеских и вијетнамских радника на градилишту фабрике Линглонг догодила се крајем 2021, када су радници из круга фабрике пребацивани у привремени смештај у околини места Ечка.

Гордић Перц се упутила у Ечку са још две колегинице. Њихов аутомобил је имао јасна обележја медијске куће ТВ Н1.

Прво је била дивљачка вожња по индустријској зони. Аутомобил који је возио Господин Ченг нам није дао да прођемо и пратимо возило у којем су се налазили вијетнамски радници. Успели смо да га преваримо на тренутак. Када је схватио да ми ипак идемо тамо где треба, он се окренуо и поново је кренула дивљачка вожња“, прича новинарка ВОИЦЕ-а.

Новинарке су снимале пут до Ечке и аутомобил који их је јурио.

Када смо ушле у уличицу – знаш какве су улице на селу, поприлично је уска, може да прође један аутомобил – он нам је затворио пут, а други (негов) колега је дошао са друге стране и то је био најкритичнији моменат, јер смо нас три биле у сендвичу“, каже Гордић Перц.

Новинарке су из кола позвале активисте невладиних организација који су већ били у Ечки.

Они су се створили ту за пет минута. Да они нису дошли ја не знам како би се то завршило, заиста. Ми нисмо имале куда да побегнемо. Не верујем да би нам се десило нешто страшно, али то је једна врло непријатна ситуација. Они стоје и надмоћно ти блокирају пут и смешкају се. Као шта хоћеш ти мала,“ препричава она.

Комплетан текст можете прочитати овде

Извор: БИРН

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content