U Kruševcu je održan Javni forum na kojem je predstavljena predstavljena Studija zaštite srednjovekovnog grada u Kruševcu i idejno rešenje rekonstrukcije.
Studiju su realizovali i lokalnoj javnosti prezentovali stručnjaci iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd Ana Vranješ i Vladimir Božinović, istoričari umetnosti, i arhitekta Tina Dobrosavljević. U opširnoj prezentaciji oni su naglasali u kom pravcu bi trebalo da se kreće rekonstrukcija Lazarevog grada.
Nenad Krstić, predsednik Udruženja ,,Evrokontakt“, partnerske organizacije na ovom projektu, objasnio je suštinu projekta ,,Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu“:
“Suština nije u tome da mi u okviru projekta izvršimo rekonstrukciju Lazarevog grada, jer je to nemoguće, već da pokrenemo proces izrade dokumentacije, da bismo sutradan stvorili uslove da ona bude moguća. Ključni proizvod ovog projekta su arheološka istraživanja koja su radili stručnjaci iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda. Ova studija predstavlja idejno rešenje i monitoring koji sledi posle toga”, istakao je Krstić.
Prema njegovim rečima, vrednost projekta je oko 220.000 evra, od čega je veći deo sredstava obezbedila Evropska unija. Projekat, kako je dodao, ulazi u završnicu, ali će dalje aktivnosti na rekonstrukciji biti veoma obimne.
Izlagači, Ana Vranješ i Vladimir Božinović, su predstavili razloge zbog kojih se Studija sprovodila: kulturno dobro od izuzetnog značaja, nedovoljno jasno definisane zone zaštite, pritisci savremene gradnje, problemi nelegalnih i neadekvatnih objekata i potreba za jasnim pravilima i upravljanjem.
“Pritiske predstavlja nekontrolisana gradnja, kao i neprilagođene visine i gabarite u samom okruženju Kruševačkog grada. Tu su prirodni i biološki faktori, poput vegetacije, zbog kojih su neki delovi potpuno zarasli. Takođe, uticaj klimatskih uslova, na koje ne možemo da utičemo, a koji mogu da dovedu do erozije sačuvanih ostataka. Izuzetno je važno spomenuti neadekvatno i nekontrolisano korišćene ovog prostora, tu u vidu imamo saobraćajnicu kojom je oštećen jedan deo Kruševačkog grada, kao i privatni parking koji se tu nalazi”, istakla je u svom izlaganju Ana Vraneš.
Po njenim rečima poseban problem predstavlja nedostatak sistemskog upravljanja ovim prostorom, odnosno nedefinisan sistem zona zaštite i pravila, kao i nekontinuirana kontrola na ovom prostoru. Kao rešenje, u Studiji se predlaže uvođenje zona zaštite i uspostavljanje novog režima u Kruševačkom gradu, koji je zasnovan na sveobuhvatnoj analizi istorijskih, arhitektonskih, arheoloških, ambijentalnih i identitetskih vrednosti ovog nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Kruševački grad, kako navode u Studiji, imao bi tri zone: nultu, prvu i drugu:
“Nultu zonu čini sam Lazarev grad, prostor u kom se nalazi sva autentična materija srednjovekovnog Kruševca. Tu se ne nalazi samo ono što vidimo, već i ono ispod nas, arheološki slojevi. To je zona u kojoj nema novih gradnji i intervencija. Zonu jedan čini neposredna zaštitna zona i kontrolisane intervencije u prostoru koje se odnose na gabarite i zauzetost parcela. Zonu dva predstavlja širi urbani pojas”, pojasnila je Vranešova.
Po rečima Vladimira Božinovića “rekonstrukcija prestaje tamo gde počinje pretpostavka”.
“Gde nema pouzdanih podataka o izvoru građevine, gde su arheološki ostaci i udeo autentično očuvani na mnogo niskom nivou, gde ne postoje pisani ni vizuelni izvori koji pružaju relevantne informacije o izgledu kulturnog dobra, ne može se govoriti o potpunoj rekonstrukciji spomenika. Svako hipotetisanje o njegovom prvobitnom izgledu potencijalno bi ugrozilo autentičnost i integritet kulturnom dobru”.
Navodeći kao primer Golubac, Božinović je kazao da Kruševački grad ne može da izgleda tako zbog nedovoljno dostupnih podataka. U slučaju Kruševačkog grada, on navodi da su arheološki ostaci niski i fragmentarni. Kada bi se rekonstrukcija preduzela bez pouzdanih informacija, objekat ne bi bio rekonstruisan, već izmaštan, objasnio je on.
Drugi deo Foruma bio je otvoren za diskusiju. Prisutni građani mogli su da postavljaju pitanja stručnjacima iz Zavoda, kao i koordinatorima projekta. Deo javnosti kritikovao je svaki vid rekonstrukcije i radova koji bi narušili ambijent Lazarevog grada, dok je deo stava da se Lazarev grad treba obnoviti i potpuno rekonstruisati.
Ipak, struka kaže nešto drugačije – zbog nedostataka izvora i dokaza, potpuna rekonstrukcija ne bi bila moguća.
Arheološkim istraživanjima koja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture ovog leta sproveo u okviru Projekta konzervatorsko-restauratorskih radova srednjovekovnog Kruševačkog grada, obuhvaćeni su , pre svega, bedemi i kule Velikog i Malog grada i Donžon kula. Iskopavanja i istraživanja trajala su dva meseca, u svrhu izrade Studije zaštite, prezentacije i revitalizacije Lazarevog grada.
Cilj sprovednih arheoloških istraživanja ovog spomenika kulture od izuzetnog značaja za Srbiju, formiranje je celovite slike o arhitektonskim ostacima srednjovekovnog utvrđenja i njihova interpretacija, u cilju boljeg razumevanja arhitekture tvrđave i njenog značaja u kontekstu istorijske epohe u kojoj je nastala. Akcenat je stavljen na bedeme i kule Velikog i Malog grada i Donžon kulu.
Javni forum je organizovan u okviru projekta ,,Rekonstrukcija srednjovekovnog grada u Kruševcu” koji realizuju u partnerstvu Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga, Grad Kruševac i Udruženje ”Evrokontakt”. Projekat je finansijski podržala Evropska unija kroz program EU PRO Plus, koji sprovodi UNOPS u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije Vlade Republike Srbije.
Comments are closed.