ЛОКАЛНО ПРОЈЕКТНО ФИНАНСИРАЊЕ: Независни медији без подршке,  грађани без информација

Док анализа конкурса за пројектно суфинансирање медијских садржаја у Расинском округу за 2024. и 2025. годину показује да се јавни новац у континуитету додељује истом кругу медија и продукција, друга страна тог система остаје знатно мање видљива — положај независних медија и ниво информисаности грађана о томе како се њихов новац троши.

Да би се сагледале последице оваквог модела финансирања, разговарано је са новинарима и представницима цивилног друштва који годинама прате рад локалних медија, али и спроведена је кратка анкета међу грађанима више општина Расинског округа.

„Награђује се лојалност, не професионализам“

Према речима Снежане Јаковљевић, новинарке и председнице Удружења жена „Пешчаник“, грађани нису довољно информисани о томе како и зашто медији добијају средства из локалних буџета, али ни о томе шта заузврат добијају.

„Грађани и грађанке нису информисани, или нису довољно информисани, о томе како и зашто медији добијају средства из буџета, као што нису довољно информисани ни о расподели средстава за друге области и активности“, наводи Јаковљевић и наставља.

„Медији који добијају континуирана и највећа средства из буџета, грађане не информишу ни о тој, али ни о другим важним темама у заједници, док је, са друге стране, број професионалних медија мали“, истиче она, додајући да је очигледно да се из јавних буџета „финансира и награђује лојалност режиму, а не професионално извештавање“.

Јаковљевић наглашава да проблем није у самом постојању буџетског финансирања, већ у томе како се тумаче јавни интерес и професионални стандарди.

„Имамо режим који не разуме, или не жели да разуме, професионализам медија и јавни интерес. А и када разуме, чини све да уништи професионално и слободно извештавање“, закључује она.

„Знамо да нећемо добити новац, али ипак конкуришемо“

Искуство независних редакција потврђује овакав утисак. Јелена Божовић, уредница портала „Одјек“, каже да је овај медиј учествовао на локалним конкурсима за суфинансирање медијских садржаја 2024. и 2025. године, иако су у редакцији били свесни да подршка највероватније неће стићи.

„Редакција осмисли и припреми пројекат, издвоји време за то, а знамо да наш пројекат неће бити подржан. Конкуришемо свакако јер професионално радимо новинарски посао, поштујући етичке стандарде, а теме које предлажемо су важне за грађане и грађанке“, наводи Божовић.

Она додаје да би за потпуну слику било неопходно анализирати и саме реализоване пројекте који су добили средства, како би се видело шта је заиста финансирано и какав је њихов допринос јавном интересу.

Говорећи о положају независних новинара, Божовић истиче да њихов професионални развој не зависи од конкурса, већ од личне посвећености и додатног усавршавања, али да систем суфинансирања ипак значајно утиче на услове у којима раде.

„Новac добијају медији блиски власти“

Сличан став има и Лука Кијачић, сарадник портала „Одјек“, који већ годинама прати расподелу буџетских средстава намењених медијима.

„Сваке године пратим расподелу буџетских средстава и унапред знам шта ће се десити — новац искључиво добијају медији блиски власти, док остали, како пракса показује, не добијају ништа“, каже Кијачић.

Он подсећа да медији који добију средства често о томе не извештавају јавност, иако је реч о новцу грађана.

„То је новац грађана, и није ми јасно ни зашто ова тема не занима више људи. Плаћамо медије који не пружају истинит и професионалан садржај, иако су за то плаћени“, истиче Кијачић, доводећи у питање и критеријуме по којима поједини медији добијају вишемилионске износе, док други не добијају ништа.

Шта кажу грађани? – Слабо праћење и ниска информисаност

Да би се проверило колико су грађани уопште упознати са овим системом, спроведена је кратка анонимна анкета у којој је учествовало 18 испитаника из више општина Расинског округа — Александровца, Бруса, Ћићевца, Трстеника, Варварина и Крушевца.

Резултати показују да само 38,9 одсто испитаника редовно прати локалне медије, док 33,3 одсто то чини повремено, а чак 27,8 одсто уопште не прати локалне медије. Када је реч о томе које медије прате, одговори су разноврсни, али је приметно да се најчешће помињу исти медији који су и највећи корисници буџетских средстава, док део испитаника наводи да не прати ниједан локални медиј.

Иако већина испитаника (61,1 одсто) зна да локалне самоуправе финансирају медије путем јавних конкурса, само 27,8 одсто њих тврди да зна који медији у њиховој општини добијају новац из буџета. Највећи део анкетираних (44,4 одсто) наводи да је само делимично упознат са тим подацима.

Када је реч о транспарентности, резултати су још поразнији: ниједан испитаник не сматра да је расподела средстава у потпуности транспарентна, док 44,4 одсто оцењује да уопште није транспарентна, а 38,9 одсто да је само делимично транспарентна. Значајан број грађана (38,9 одсто) нема ни формиран став о овом питању.

Затворен круг, слаба јавна контрола

Искуства независних новинара и резултати анкете указују на исти закључак: систем пројектног суфинансирања медија у Расинском округу функционише у затвореном кругу, у којем се исти медији и продукције финансирају из године у годину, док је јавна контрола слаба, а информисаност грађана ограничена.

У таквом окружењу, независни медији настављају да раде без системске подршке, док грађани остају недовољно информисани о томе како се троши њихов новац и какав медијски садржај заузврат добијају.