NEVEN MARINOVIĆ, SMART KOLEKTIV: “Kroz neuspešne investicije naučili smo važne lekcije”

“U svim zemljama socijalno predizetništvo se razvija uz snažnu saradnju i podršku države, lokalnih samouprava, dok je samo mali deo skroz na otvorenom tržištu. Kod nas je situacija obrnuta.”

Neven Marinović je socijalni preduzetnik, ko-osnivač i izvršni direktor Smart kolektiva, vodeće srpske organizacije u oblasti CSR-a i socijalnog preduzetništva. Direktor je Foruma za odgovorno poslovanje – mreže društveno odgovornih kompanija u Srbiji.

Neven Marinović na ovogodišnjem Forumu socijalnih inovacija FOTO: Nemanja Knežević

Razgovarali smo sa njim o radu Smart kolektiva i izazovima socijalnog predizetništva u Srbiji.

Možete li ukratko da predstavite Smart kolektiv?

 -Smart kolektiv postoji duže od 29 godina, osnovan je sa ciljem da povezuje biznis i društvo. Organizacija je počela sa radom kroz korišćenje biznis alata zarad pozitivnih društvenih promena. U početku smo bili dosta fokusirni na socijalni marketing, društveno korisne kampanje. Onda smo krenuli da razmišljamo kako da na sveobuhvatniji način uključimo privatni sektor sa svim njegovim znanjima i resursima u rešavanje društvenih problema. To nas je vodilo ka većem fokusu na društveno odgovorno poslovanje, i formiranje naše poslovne mreže, Forum za odgovorno poslovanje. Paralelno sa tim, sve vreme smo bili fokusirani na civilni sektor, gde su nas interesovale inovativne organizacije, koje su imale hibridni model finansiranja, koje su se trudile da budu održive kroz neke tržišne modele funkcionisanja. Posvetili smo se jačanju tih i takvih organizacija, kroz njihovo finansiranje, nefinansijsku podršku, povezivanje sa poslovnim sektorom. Tek smo kasnije naučili da smo time u stvari učesvovali u stvaranju sektora socijalnog preduzetništva u Srbiji. Danas radimo sa socijalnim preduzetnicima kako iz civilnog tako i iz čisto privatnog sektora.

– Pre pet godina ste pokrenuli Smart Impakt Fond. Šta vas je motivisalo da to uradite?

-Fond smo pokrenuli zato što smo kroz rad sa preduzećima, i kroz analize i istraživanja koje smo sprovodili sa jedne strane, ali i kroz gledanje nekih praksi i primera u EU sa druge strane, videli da postoji jedan ozbiljan jaz između potreba i mogućnosti. To konkretno znači da naša preduzeća mogu da računaju na neke manje grantove, eventualno na kredit u banci, koji je u proseku 15.000 eura, ali da dalje i više od toga teško da mogu da očekuju. Sa druge strane, tzv impakt investitori iz EU, žele da investiraju iznose od minimum 150.000 evra pa naviše. To smo videli kao priliku, ali i obavezu da smanjimo taj jaz. Da pružimo fleksibilno, relaksirano, dugoročno finansiranje koje će preduzećima omogućiti taj neophodni rast i potencijal da privuku nove investutore.

– Kakva su dosadašnja iskustva u radu Smart Impakt Fond-a?

-Iskustva su raznolika. Za razliku od projekata gde imate kontrolu nad planom i aktivnostima koje sprovodite, ovde zavisite od mnogo različitih faktora. Tržišnih okolnosti, same osobe koja vodi preduzeće, tima koji je ta osoba okupila, i mnogih drugih faktora. Mislim da možemo da kažemo da smo kroz neke ne tako uspešne investicije naučili korisne lekcije. Tako da možemo da kažemo da su iskustva sa poslednjim preduzećima vrlo pozitivna, ali da ne treba kriti činjenicu da smo imali i negativna, to jest da dve investicije nismo uspeli da povratimo u celosti.

Kakvo je Vaše viđenje dosadašnjeg razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji?

Sektor socijalnog preduzetništva u Srbiji je dinamičniji u odnosu na mehanizme podrške koje postoje. U svim zemljama se on razvija uz snažnu saradnju i podršku države, lokalnih samouprava, dok je samo mali deo skroz na otvorenom tržištu. Kod nas je situacija obrnuta. Sektor se razvio najviše u civilnom društvu, ili potpuno preduzetnički, na tržištu, bez neke ozbiljnije i strateške podrške države, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. To dugoročno nije održivo, a posebno onemogućava veći rast i razvoj ovog sektora.

– Kakvi su planovi Smart Kolektiva za budućnost?

-Naši planovi su pre svega usmereni na razvoj ekosistema za socijalna preduzeća. To u prevodu znači da želimo da radimo dalje sa svim akterima na uspostavljanju boljih i prijemčivijih mehanizama za finansiranje ovih preduzeća, da radimo sa tradicionalnim biznisima na tome da olakšaju pristup socijalnim preduzećima njihovim lamcima nabavke, i da nastavimo sa promocijom sektora. Takođe, dosta smo usmereni na EU nivo, i na partnerstva sa drugim organizacijama pa i institucijama, i nastavićemo da se povezujemo, delimo i donosimo neke dobre i uspešne prakse, ali i da utičemo na veću integraciju EU politika, pre svega EU akcionog plana za solidarnu ekonomiju i na naš region. I na kraju, ali ne i najmanje važno, moramo da ostanemo aktivni i  u domenu javnog zagovaranja, pre svega u vezi sa našim zakonom o solidarnoj ekonomiji, i akcionom planu koji treba da ga prati. To nije naša osnovna misija, ali jeste veoma važno za sam sektor, i zato zahteva uključivanje svih aktera.

FOTO: Nemanja Knežević

 

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content