PEPELJUŠA KAO OTVORENI KANAL: Fekalne vode kroz centar Aleksandrovca

Dok se lokalna vlast krije iza ćutanja, centrom Aleksandrovca umesto reke teče otvorena septička jama. Decenijski nemar i skandalozni infrastrukturni zahvati pretvorili su Pepeljušu u epidemiološku bombu koja guši građane, dok zvanični nalazi potvrđuju ono što nos i oči već znaju – ovo nije incident, već sistemsko trovanje prirode i naroda. Širenje nesnosnog smrada samo je vrh ledenog brega u ekološkoj katastrofi za koju niko ne preuzima odgovornost.

U centru Aleksandrovca reka Pepeljuša više ne liči na prirodni vodotok, već na otvoreni kanal kroz koji protiču fekalne i druge otpadne vode. Snimak nastao pre mesec dana pokazuje izlivanje kanalizacije direktno u rečno korito, zamućenu vodu i neprijatan miris, što ukazuje na kontinuiran problem u upravljanju otpadnim vodama. Nataložene materije uz obalu dodatno potvrđuju da se radi o sistematskom problemu, a ne o povremenim incidentima.

Ekološki aktivista Zoran Savković upozorava da se ceo grad oslanja na isti sistem: od opštine i hotela, do stambenih zgrada i kuća. Problem posebno dolazi do izražaja u letnjim mesecima, kada se voda razblažuje iz vodovodnih pumpi zbog preopterećenja sistema.

– Prošle godine, kada je bila suša, iz vodovoda su puštali vodu sa jedne pumpe iza zgrada solidarnosti kako bi se razblažila kanalizacija, jer nije moglo ni da se diše, ni da se otvore prozori – kaže Savković.

Nalazi državnih institucija potvrđuju problem

Vanredno uzorkovanje vode Pepeljuše sprovedeno 13. marta 2024. pokazalo je da kvalitet vode u većini parametara odgovara trećoj klasi, dok su na nekim lokacijama zabeležena odstupanja ka lošijem kvalitetu. Na lokaciji Trebotin primećene su vidljive promene – otpadne materije i pena na površini, smanjena količina rastvorenog kiseonika, što ukazuje na organsko opterećenje.

Podaci o kvalitetu vode reke Pepeljuše nisu sistematski javno dostupni. Monitoring sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine, dok se vanredne kontrole najčešće vrše po nalogu inspekcije, što znači da javnost o stanju reke saznaje tek nakon prijavljenih problema.

Prema dostupnim podacima o upravljanju otpadnim vodama u Srbiji, manje od 15 odsto komunalnih otpadnih voda se prečišćava pre ispuštanja u recipijente, dok se ostatak direktno uliva u reke i druge vodotokove bez adekvatnog tretmana. Upravo zbog toga, manji vodotokovi poput Pepeljuše posebno su izloženi zagađenju, jer imaju slabiji protok i ograničenu sposobnost samoprečišćavanja.

Iako su pojedini parametri, poput pH i nitrata, u skladu sa standardima, povišene vrednosti amonijaka, nitrita i fosfora nisu usklađene sa propisima za dobar ekološki status. Problem je dodatno pogoršan infrastrukturnim zahvatima – prilikom rekonstrukcije glavne ulice kanalizacija je direktno usmerena u Pepeljušu.

– Pre četiri-pet godina, prilikom rekonstrukcije glavne ulice, sva kanalizacija iz centralne zone praktično je prikupljena i sprovedena direktno u Pepeljušu, iznad Doma zdravlja – navodi Savković.

Manji vodotokovi poput Pepeljuše ulivaju se u veće rečne sisteme, šireći posledice zagađenja van granica opštine.

– Epidemiološki, zdravstveno, humano – kako god to nazvali, ovo je veliko zlo koje prolazi kroz Aleksandrovac i za koje se ne vidi rešenje – upozorava Savković.

Pitanja u vezi sa stanjem kanalizacione infrastrukture, ispuštanjem otpadnih voda u Pepeljušu, brojem i lokacijom ispusta, kao i eventualnim tretmanom otpadnih voda, upućena su Javnom komunalno-stambenom preduzeću. Istovremeno, od opštine Aleksandrovac zatraženi su odgovori o statusu projekta postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Mitrovom Polju, mogućem učešću u regionalnim projektima, izvorima finansiranja, obuhvatu kanalizacione mreže i proceni uticaja septičkih jama na životnu sredinu, kao i o zvaničnim podacima o kvalitetu vode u Pepeljuši i planovima za rešavanje ovog problema. Do objavljivanja teksta, odgovori nisu dostavljeni.

Tekst: Jasna Rakićević

Foto: Zoran Savković