Поводом предлога да се у Крушевцу поставе још две бисте саопштењем се огласио Градски одбор покрета Србија центар (СРЦЕ). Саопштење преносимо у целини.
„Ретка су уметничка дела непроцењиве вредности! Код нас у Крушевцу имамо занимљиву појаву да је свака биста одмах непроцењива јер нико не зна колико је плаћена.
Јелена Живковић, доскорашња одборница Србија центра у Крушевцу, присуствовала је седници Савета за друштвене делатности града Крушевца. На дневном реду су, између осталог, биле и тачке о усвајању одлуке о постављању две бисте. Један предлог је биста Драгом Несторовићу, бившем градоначелнику Крушевца, у улици Сликара Миловановића, а друга је биста Борисаву Бори Михаиловићу, великану српског глумишта, глумцу, редитељу, професору и првом управнику професионалног позоришта у Крушевцу, на Тргу глумаца. Предлог за прву бисту дала је МЗ ,,Лазарица“, а потписник је Зоран Томић, шеф одборничке групе СНС-а. Предлог за бисту Борисаву Бори Михаиловићу је стигао од Крушевачког позоришта.
За израду биста Комисија је ,,изабрала“ вајара Зорана Ивановића из Београда који је већ радио неколико биста на Тргу глумаца и споменик кнегињи Милици у Крушевцу.
Наведено је да ће се постављање и израда финансирати из буџета града Крушевца, без наведеног износа.
Директору музеја и потписнику предлога Комисије за спровођење поступка за подизање споменика, спомен-обележја и израду мурала Јелена је поставила два питања:
1. Зашто није расписан конкурс за избор вајара?
2. Колики је новчани износ у питању?
С обзиром на то да се ради о средствима из буџета,
грађани имају право на ову информацију јер се буџет пуни од њихових пара.
Што се првог питања тиче, директор је поновио оно што пише у биографији уметника Зорана Ивановића, а што се тиче другог питања, није знао колико новца је предвиђено!!! На питање да ли га као директора Музеја интересује износ (он је и председник Комисије која је дала предлоге), одговорио је да га не интересује јер се он не бави буџетом.
Можда се за одговор и на ово питање морамо обратити Братиславу Гашићу, крушевачком Медичију лично! Он је, рекло би се, спона која повезује Град и ,,извођаче уметничких радова“. Његова је идеја и изградња парка наоружања ,,Рамонда“, бар су тако раније тврдили његови сарадници из крушевачког СНС-а, док се сада, од како су се грађани Крушевца успротивили, та идеја приписује директору Музеја Николи Пантелићу.
Кад не знаш одговор, притисни Б), или што рече председница Комисије: ,,Обратите се Захтевом за приступ информацијама од јавног значаја“ (док смислимо шта ћемо).
Зашто је важно да грађани добију одговоре?
Нерасписивање конкурса и необјављивање новчаних средстава из буџета који пуне грађани већ ствара сумњу да послове добијају само ,,лојални“ и да не знамо ни колико се троши, а што је још горе – не знамо ЗАШТО се троши. Град нам постаје претрпана витрина са кич фигурицама: Обилић у пози тенисера са мачем уместо рекета, статуа кнеза Лазара која се после неколико година осипа, статуа Биничког као из цртаног филма…
У граду Лазарице, Споменика косовским јунацима Ђорђа Јовановића, Сале мозаика Младена Србиновића, Слободишта Богдана Богдановића, Цара Лазара Небојше Митрића, слика и фреске Милића од Мачве, имамо хиперпродукцију споменика који су далеко испод нивоа наведених уметничких дела.
Уместо расписивања конкурса и трагања за најбољим уметницима и уметничким решењима, у Крушевцу увек исти уметници добијају послове. Често се дешава да они посао препусте неким анонимним лицима. Штанцују као на фабричкој траци! Серијска производња по цени униката! Како оно беше: За Крушевац ништа није добро ако није најбоље… а за цену не питајте!“, наводи се у саопштењу Србије центар.
Comments are closed.