ŽUPA U BLATU: Prazna obećanja, uništeni putevi

Bujične poplave koje su prethodnih godina pogodile Župu ostavile su trajne posledice na seosku putnu infrastrukturu. U desetinama sela oštećeni su mostovi i lokalni putevi, pokrenuta su klizišta, a pojedini meštani ostali su bez pristupa svojim imanjima. Prema zvaničnim podacima, uništeno je više mostova, a oštećeno desetak asfaltnih puteva.

Mnogi atarski i makadamski putevi i dalje zavise od privremenih popravki i sezonskog održavanja — što se naročito oseti nakon obilnih padavina. Sa sličnim problemima suočavaju se i meštani Gornje Zleginje, gde su, kako navodi jedan od meštana, putevi „u haosu i u jako lošem stanju”, bez redovnog održavanja i sa velikim barama posle svake kiše, zbog čega pojedini delovi sela postaju teško prohodni.

Odsečeni od sveta: Ruševine umesto asfalta

Problemi u ovom delu sela, kako navodi naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman, traju godinama i odnose se pre svega na neasfaltirane i loše održavane puteve. Posebno je kritična Drenjačka ulica, gde se nakon svake jače kiše stvaraju velike bare, pa je prolazak vozilima, a ponekad i peške, otežan ili gotovo nemoguć.

– Redovnog održavanja praktično nema, zbog čega se stanje iz godine u godinu pogoršava –  ističe naš sagovornik.

Dodatni problem, dodaje, predstavlja činjenica da su ranije najave o asfaltiranju ostale bez konkretnog ishoda.

– Nakon jedne zvanične posete prošle godine pominjano je uređenje deonice duge oko dva i po kilometra, ali do realizacije nije došlo – navodi on, dodajući da su neizvesnost i odlaganja doveli do toga da se mnogi meštani više ni ne obraćaju nadležnima, sumnjajući da će njihovi zahtevi biti rešeni.

U pojedinim zaseocima radovi su započeti još pre više godina, ali su se svodili na povremeno asfaltiranje kraćih deonica od nekoliko stotina metara. Tako je, prema njegovim rečima, jedino u zaseoku Gajići deo puta postepeno uređivan, dok su ostali sokaci ostali u istom ili još lošijem stanju. Posebno zabrinjava što u nekim ulicama živi veći broj dece, a putevi kojima svakodnevno prolaze nisu bezbedni ni u normalnim vremenskim uslovima.Situaciju dodatno pogoršavaju klizišta i erozija tla nakon obilnih padavina.

– Pre nekoliko godina, posle velikih kiša, jedan deo puta bio je potpuno odnesen u dužini od oko 150 do 200 metara, pa je taj deo sela mesecima bio praktično odsečen – kaže sagovornik, napominjući da je sanacija kasnila, a da alternativni pravci gotovo da nisu postojali.

Deca gaze blato, mladi pakuju kofere

Na probleme ukazuju i meštani koji svakodnevno koriste putne pravce ka susednim selima. Navode da je put od Zleginja ka Novacima star više od pola veka i da je vremenom značajno propao sa strane, što otežava mimoilaženje vozila i povećava rizik od nezgoda.

– U zimskom periodu česta su sletanja sa kolovoza – kažu meštani, dodajući da bi posebno trebalo urediti deonicu prema jezeru Ćelije ka Kruševcu, kao i put kroz zaselak Dudovačka kod područnog odeljenja škole „Ivo Lola Ribar” u Zleginju. Ističu i da u tim delovima i dalje žive mladi bračni parovi sa decom, kao i da je problematičan i deo puta pored prodavnice u zaseoku Gajići, koji svakodnevno koristi veći broj meštana.

Sagovornik naglašava da je, uprkos mogućnostima da radi van sela, odlučio da ostane, ali da očekuje osnovne uslove za život.

– Glavni problem ovih puteva je što nema kanala pored, pa put propada od vode, naročito kada smrzne – objašnjava on.

Nedaleko od njegove kuće nalazi se i seoski potok koji, kako tvrdi, predstavlja dodatnu opasnost tokom obilnih padavina.

– Kada je bila poplava pre nekoliko godina, pretrpeo sam veliku štetu. Iako smo slali zahteve i žalbe opštini, niko nije došao da pogleda i reši problem – navodi meštanin. Prema njegovim rečima, taj potok bi po projektu trebalo da bude znatno širi i dublji, ali je u stvarnosti znatno uži i plitak, a na pojedinim mestima čak i viši od okolnog terena, zbog čega postoji strah od novih izlivanja.

On dodaje da potok prolazi kroz celo selo i uliva se u reku Pepeljušu, te da bi trebalo da prihvata vodu iz odvodnih kanala, ali da meštani žive u neizvesnosti jer ne znaju kako će reagovati pri većim padavinama.Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda dostupnim na portalu GeoSrbija, ovaj vodotok je evidentiran pod nazivom Dubrava-potok.

Meštanin ukazuje i na probleme sa školom u selu, koja ima kapacitet za veliki broj učenika, ali ih je sve manje.

– Šteta je što škola može da primi veliki broj dece, a đaka je sve manje. Ni školsko dvorište nije uređeno, iako smo predlagali da se sami organizujemo – rečeno nam je da ništa ne možemo bez dozvola i angažovanja firmi, kaže on.

Na kraju, dodaje da takva situacija demotiviše ljude da ostaju u selu.

– Jednostavno vam ubiju želju da bilo šta poboljšate. Kako motivisati mladog čoveka da ostane ako mu se ne dozvoljava da nešto promeni? – pita se ovaj meštanin.

Slični problemi, kako tvrde, prisutni su i u drugim sokacima Gornje Zleginje, gde se putna infrastruktura godinama održava samo povremeno, uglavnom nasipanjem, što predstavlja privremeno rešenje koje ne izdržava duže vremenske uslove. Zbog toga se nakon svake sezone obilnijih padavina problemi vraćaju, često u još izraženijem obliku.

Budžetske rupe i zid ćutanja nadležnih

Prema rečima predsednika Mesne zajednice Krstivoja Pantelića, u prethodnom periodu bilo je pokušaja da se pojedine deonice asfaltiraju, ali radovi nisu realizovani zbog nedostatka finansijskih sredstava i složenih uslova na terenu. Pantelić navodi da je deo puteva u selu održavan povremenim nasipanjem i sanacijama, što predstavlja privremeno rešenje koje zahteva česta obnavljanja, posebno nakon kišnih perioda i zimskih uslova. Takođe, ističe da je problem putne infrastrukture dugogodišnji i da se rešava postepeno, u skladu sa mogućnostima opštine i raspoloživim sredstvima.

– Zleginja je selo u opštini Aleksandrovac koje ima najmanje asfalta – kaže Pantelić.

On dodaje da je u planu da se, ukoliko se obezbede sredstva, nastavi sa uređenjem najkritičnijih putnih pravaca, pre svega onih koji povezuju zaseoke i omogućavaju pristup domaćinstvima, školi i javnim ustanovama.Prema njegovim rečima, stanje puteva dodatno otežavaju klizišta, neuređeni odvodni kanali i konfiguracija terena, zbog čega su neke deonice podložne brzom propadanju i nakon sanacije.

Primer Gornje Zleginje ukazuje na širi problem sa kojim se suočavaju brojna sela u Župi Aleksandrovačkoj. U narednom periodu bavićemo se stanjem infrastrukture i u drugim mesnim zajednicama, jer kvalitet puteva i osnovnih uslova života direktno utiče na odluku ljudi da li će ostati ili otići. Od toga, u velikoj meri, zavisi i opstanak ovog kraja.

Redakcija je pre pet dana uputila zahtev načelniku nadležnog odeljenja i referentnom organu opštine Aleksandrovac za dostavljanje informacija o stanju klizišta u Gornjoj Zleginji, planu za dugoročno sprečavanje pomeranja terena, uređivanju i održavanju nekategorisanih puteva, kao i o sredstvima iz budžeta opštine namenjenim održavanju i sanaciji puteva u 2024., 2025. i 2026. godini. Zatraženi su i podaci o tome da li su meštani u prethodnom periodu podnosili zvanične zahteve ili prijave u vezi sa stanjem puteva i klizišta. Odgovor do objavljivanja teksta nismo dobili.

Tekst i foto: Jasna Rakićević