Metalac market
“Evrokontakt” analizirao Zakon o planskom sistemu Republike Srbije
ДруштвоПолитика

“Evrokontakt” analizirao Zakon o planskom sistemu Republike Srbije

By S. Milenković
Eksperti “Evrokontakta” analizirali su Zakon o planskom sistemu Republike Srbije koji je usvojen 19. aprila ove godine i čija primena počinje 19. oktobra.
“Udruženje građana za podršku evropskim integracijama ”Evrokontakt”, kao deo petočlanog konzorcijuma na čelu sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju, realizuje projekat „Provera EU stvarnosti“ čiji je najvažniji cilj približavanje pregovora o članstvu Srbije Evropskoj uniji lokalnoj javnosti. “Evrokontakt” se u okviru projekta bavi strateškim planiranjem koje je opšteprihvaćeno u državama-članicama i institucijama Evropske unije, a kod nas je započeto uvođenje u poslednjih petnaest godina”, objašnjava Nenad Krstić, predsednik UG “Evrokontakt”.
Stručni tim “Evrokontakta” je, uz pomoć saradnika, uradio analizu Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, budući da se njime uređuje strateško planiranje na lokalnom nivou i jasno propisuju neophodni procesi, dokumenti i principi koji se imaju poštovati.
Primena Zakona o planskom sistemu počinje 19.oktobra ove godine.
“Opšta ocena je da Zakon donosi značajan kvalitativni napredak, te da po prvi put imamo sveobuhvatno uređeno upravljanje javnim politikama na nivou državne uprave i jedinica lokalne samouprave. Pripremljen je nakon šireg trogodišnjeg konsultativnog procesa, a u paketu s njim pripremljeni su i Predlozi uredbe o metodologiji za upravljanje javnim politikama kao i Predlog metodologije za izradu srednjoročnih planova organa državne uprave, čije je usvajanje planirano do početka primene zakona”, ističe Radoš Kandić, koordinator projekta.
Kada su u pitanju jedinice lokalne samouprave, Zakon o planskom sistemu propisuje obavezu donošenja planskih dokumenata, među kojima je najvažniji Plan razvoja jedinice lokalne samouprave, dugoročni dokument razvojnog planiranja kojiu svaja skupština JLS za period od najmanje sedam godina. Plan mora da počiva na analizi trenutnog stanja, uključuje viziju i jasne ciljeve razvoja sa prioritizacijom ciljeva. Sve jedinice lokalne samouprave su obavezne doneti Plan razvoja, najkasnije do 1. januara 2021. godine.
Radoš Kandić i Nenad krstić su predstavili rezultate analize koju je uradio tim stručnjaka “Evrokontakta” FOTO: CINK – S. Milenković
“Novim zakonom obaveza gradova i opština postaje i godišnje izveštavanje o sprovođenju plana razvoja, kao i trogodišnje sumiranje učinka o čemu opštinsko, odnosno gradsko veće podnosi izveštaj skupštini na usvajanje. Zakonska obaveza je i objavljivanje svih planskih dokumenata ali i godišnjih izveštaja i to tako da kontinuirano budu dostupni javnosti”, dodaje Kandić.

“Po zakonu javne rasprave su obavezne za dokumenta javne politike, što je veoma pohvalno i treba da dovede do boljeg kvaliteta usvojenih dokumenata. Međutim, naše je mišljenje da je potrebno bliže definisati u kojim slučajevima se javna rasprava ne sprovodi, budući da je u članu 36 stav 5 Zakona navedeno da ”Vlada bliže uređuje način sprovođenja javne rasprave o dokumentima javnih politika, njeno trajanje i u kojim slučajevima se javna rasprava ne sprovodi”, pojašnjava Kandić.

 

U “Evrokontaktu” smatraju da bi problem mogla da bude činjenica da  nigde nije definisana dužina trajanja javne rasprave niti rokovi za njeno održavanje. Ovo je neophodno bliže odrediti u podzakonskim aktima da bi se izbegle moguće manipulacije, odnosno proizvoljno tumačenje Vlade.

Jedna od suštinskih promena je što zakon uvodi sistem odgovornosti za rezultate i stvara okvir za merenje efikasnosti rada u javnoj upravi.

“Kao manjkavost zakona i realan izazov za njegovo dosledno sprovođenje konstatujemo da nisu predviđene bilo kakve kaznene mere za nepoštovanje propisanoga. To je jedini veći razlog za zabrinutost stručnog tima i saradnika “Evrokontakta” koji su, kao i većina organizacija civilnog društva upućenih u strateško planiranje, ovaj zakon dočekali sa optimizmom”, naglašava Radoš Kandić.

“Evrokontakt” je na strateškim dokumentima radio u desetak lokalnih samouprava u Srbiji i iskustva su različita.

“Neki su uspeli da izgrade neophodne kapacitete dok su drugi zauzeli stav da su im strateški dokumenti neophodni kao osnova za apliciranje kod donatora. Manje lokalne samouprave nemaju kapacitete da se nose sa obavezama koje donosi novi zakon jer, jednostavno, nemaju dovoljno ljudi. Za ljude iz lokalnih samouprava planirana je obuka ali je ovo prilika i za organizacije civilnog društva”, pojašnjava Nenad Krstić.

Ova aktivnost je realizovana u okviru projekta “Provera EU stvarnosti 2” koji realizuje konzorcijum od pet organizacija civilnog društva na čelu sa Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju.

Projekat je finansijski podržala Beogradska otvorena škola kroz projekat “Civilno društvo za pristupanje Srbije Evropskoj uniji”, koji realizuje uz podršku Kraljevine Švedske.

U realizaciji projekta UG “Evrokontakt” veliku podršku pružaju Opština Trstenik i Agencija za regionalni razvoj Rasinskog okruga iz Kruševca.

You might also like More from author

Comments are closed.

Skip to content