Najsiromašniji penzioneri mole za hranu!

Mnogi penzioneri sa najnižim primanjima prinuđeni su da se obrate Udruženju penzionera za pomoć u hrani da bi nekako preživeli.

Među 5.000 članova Udruženja penzionera Kruševac, više od 1.000 ima penziju manju od 15.000 dinara. Izvesno je da 32.000 penzionera, koliko se procenjuje da ih ima u gradu, nema prava na socijalnu pomoć. Upravo zato se dešava da se matičnoj organizaciji javljaju krajnje siromašni stariji Kruševljani tražeći, doslovce, jedan hleb.

Miloje Bogićević, predsednik Udruženja penzionera u Kruševcu FOTO: S. Babović

Miloje Bogićević, predsednik Udruženja penzionera u Kruševcu FOTO: S. Babović

Penzioneri koji primaju i 10.000 dinara ne mogu da se obrate Centru za socijalni rad, a realno, s tim primanjima ne mogu da opstanu – predočava za CINK Miloje Bogićević, predsednik Udruženja penzionera grada Kruševca, koji godinu dana vodi ovu organizaciju. – Osećamo takav pritisak svakog dana, dolaze i traže hranu. Zato smo kao prioritete u radu upravo predvideli socijalnu komponentu. Trudimo se da pomažemo najugroženijim sugrađanima. Ove godine je članovima Udruženja, čija je penzija manja od 15.000 dinara, podeljeno 500 socijalnih paketa. Zatražena je pomoć donatora, preduzeća iz javnog i privatnog sektora, kako bi se pomoglo da sledeći put ti paketi budu sadržajniji, a i da obuhvate veći broj penzionera.

Prošle godine smo formirali Fond za štednju, pozajmice i posmrtnine – napominje Bogićević. – Ideja je da se članovima Fonda odbija najmanje jedan posto od penzije, što podrazumeva da će imati pravo na povraćaj sredstava posle izvesnog vremena kroz podnošenje zahteva za kratoročne pozjamice bez kamate, kao i naknadu potomcima u slučaju smrti člana. Skoro sva udruženja u drugim gradovima imaju ove fondove koji uspešno rade za dobrobit svojih članova. Na primer, Udruženje u Kraljevu ima 18.000 penzionera, u Brusu 3.000 u članstvu ovih fondova. Članovi fonda u velikom broju koriste besplatne pozajmice, a deo se izdvaja za socijalna pitanja i jednokratnu bespovratnu pomoć najugroženijima.

Udruženje pomaže penzionerima da se aktivnije uključe u društveni život FOTO: S. Babović

Udruženje pomaže penzionerima da se aktivnije uključe u društveni život FOTO: S. Babović

Zdravstvena usluga je ključna Kruševljanima starijim od 65 godina. Samo se u 2015. godini čak 1.000 ljudi prijavilo za banjsko lečenje i oporavak, a Udruženje je uputilo njih 240, na osnovu procene stručne komisije PIO fonda koji je i finansirao sve troškove lečenja.

Krajem 2014.godine je prestala sa radom naša ambulanta i to se osetilo – podvlači Miloje Bogićević. – Pronašli smo način da ponovo počne da radi i prošlog septembra pronađena su dva lekara, koji volonterski, tri puta nedeljno po dva sata rade u ambulanti u Udruženju. Našim članovima mere krvni pritisak, šećer, daju stručne savete. U narednom periodu neophodno je obezbediti finansijska sredstva za ove namene kako bi rad ambulante postao održiv.

Osim finansijske potpore, kruševačkim penzionerima je neophodna i druga vrste podrške. Uključivanje u društveni život, jedna je od najvažnijih. Čak 6.000 najstarijih sugrađana samo je tokom 2015. godine bilo uključeno u različite aktivnosti Udruženja. Više od 2.000 članova učestvovalo je u 56 organizovanih putovanja, a za 12 zabava u sedištu ove organizacije prijavilo se oko 1.000 učesnika. To je mnogima jedini vid razonode. Da su stariji Kruševljani željni bogatijeg socijalnog života, ukazuje podatak da je jedan koncert KUD “Penzioner” iz Zaječara u salu bioskopa “Kruševac” pratilo više od 400 gledalaca.

Sadržaja za starije ljude ima, ali mislim da ih nema dovoljno – ističe sagovornik CINK-a. – Postoji velika potreba kod starijih osoba da se nekako ključe u društveni život, da putuju, idu na izlete, da se druže na zabavama. Ukoliko se od 6.000 do 7.000 ljudi uključilo u bar jednu našu aktivnost, postavlja se pitanje šta je sa ostalim penzionerima, njih oko 25.000? Nekima su se deca odselila iz grada, a još je teže kada izgube bračnog druga. Njihova generacija se smanjuje, pa se dešava da prosto žive mesec – dva samo za neki termin druženja u Udruženju.

U Kruševcu više od 1.000 penzionera ima primanja manja od 15.000 dinara FOTO: S. Babović

U Kruševcu više od 1.000 penzionera ima primanja manja od 15.000 dinara FOTO: S. Babović

Penzioneri se rado sastaju sa članovima srodnih organizacija iz drugih gradova i u okviru mesnih organizacija. Među najaktivnijim penzionerima u 52 mesne zajednice su članovi MZ “Lazarica” i MZ “Heroj Miloje Zakić”. U sedištu Udruženja u Obilićevoj ulici br. 32, Šah – klub sa 50 stolica okuplja oko 200 članova, u Aktivu žena je oko 250 penzionerki i u planu je formiranje kulturno – umetničkog društva.

U Udruženju je gužva i zbog drugih usluga koje se simbolično plaćaju. Čaj i kafa u penzionerskom restoranu koštaju svega 30, a kompletan ručak 230 dinara. Muško šišanje u frizerskom salonu iznosi 80 dinara. Da samostalno podnese sve potrebe penzionera, Udruženju je praktično nemoguće. Jedini sigurni prilivi u budžet organizacije su članarina i dopunske delatnosti od ugostiteljstva i drugih usluga (restoran sa 120 mesta, bife sa 40 mesta, frizerski salon sa dve stolice). Posredovanje u prodaji ogreva je jedan od načina da se dodatno zaradi.

Najštedljiviji i najagilniji u plaćanju računa i drugih obaveza prema državi i lokalnoj samoupravi, najstariji Kruševljani bili su razočarani kada su 2014. godine ukinute benificije za troškove prevoza u gradskom saobraćaju.

Skupština grada tada je donela odluku da pravo na besplatne karte ostvaruju samo stariji od 70 godina sa penzijom manjom od 13.200 dinara.

stari-siromastvoNaši organi su razmatrali kako da to rešimo i pokrenuli smo inicijativu da se ova odluka makar donekle izmeni – kaže nam Bogićević. – Broj penzionera koji koriste ove usluge drastično se smanjio, sada je svega njih 1.000 koristi, jer je raniji uslov bio da se pravo na besplatan prevoz ostvaruje sa penzijom manjom od 18.000 dinara i odnosilo se na penzionere starije od 65 godina. Razgovarali smo sa gradonačelnikom i predstavnicima Gradske uprave kako bi eventualno, besplatne karte u skladu sa potrebama mogle da se redukuju.

Jedan od predloga je da se penzionerima umesto 30 dana besplatnog korišćenja prevoza omogući da na to imaju prava 10 dana. To je, prema mišljenju sagovornika CINK-a, sasvim dovoljno da obave sve potrebe, odlaske kod lekara pre svega. Uskoro bi trebalo da se konkretno predloži i korigovanje starosne granice i visine penzije. Tri puta bi se na osnovu proračuna u Udruženju, uvećao broj korisnika, bez dodatnih finansijskih izdataka. Benificije u drugim gradovima u slučaju gradskog prevoza su znatno povoljnije.

Krusevac2016

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone