Najstarija žrtva porodičnog nasilja imala 94 godine!

Kruševac ubrzano postaje grad starih osoba što kao posledicu ima povećanje broja zlostavljanja i zanemarivanja osoba starijih od 65 godina.

Medicinski stručnjaci napominju da sa uvođenjem obaveze o preciznijem popunjavanju protokola prilikom registracije nasilnih slučajeva, počinju da dobijaju i potpuniju sliku u vezi sa temom o kojoj je reč.

– Ukoliko imamo 10 slučajeva nasilja starih među 130.000 korisnika zdravstvene zaštite, onda nam se čini da je to manji broj, ali za svaku žrtvu nasilja, to je 100 posto nasilja – primećuje za CINK spec. urgentne medicine dr Gordana Simić, načelnica Službe za hitnu medicinsku pomoć Kruševac, koja prva reaguje u slučajevima nasilja nad starima. – Ne znamo, međutim, koliko ima skrivenih nasilnih situacija. Ukoliko bi komšije, rođaci, prijatelji iz okruženja prijavljivali nasilje, to bi bili pravi podaci. Dakle, ono što se ne javi kod nas, praktično se ne vidi u statistici.

Najstarija prijavljena žrtva nasilja u Kruševcu imala je čak 94 godine! Već odrasla deca, unuci, snaje, zetovi, neki su od počinioca zlostavljanja koje se odigrava u porodici. Stariji ljudi mogu biti i na udaru komšiluka. Žene danas radije prijavljuju situacije, ohrabrene agresivnijim reagovanjem društva i setom mehanizama za njihovu zaštitu koje do pre 20-ak godina nije ni postojao. Stroga patrijahalna matrica, međutim, ne izbledi sasvim ni sa proticanjem vremena.

Dr Gordana Simić, načelnica Službe hitne medicinske pomoći u Kruševcu FOTO: S. Babović

Dr Gordana Simić, načelnica Službe hitne medicinske pomoći u Kruševcu FOTO: S. Babović

Kada se jave žrtve, prvo što ovde uradimo je pregled, kao i notiranje svih povreda – objašnjava nam dr Simić. – Proverava se i psihičko stanje pacijenta ili pacijentkinje. Ukoliko ima potrebe, slučaj se prosleđuje na viši nivo zdravstvenog ispitivanja. Sve prijavimo policiji, a dešava se da pacijenti sami dođu u pratnji policije, poslati kako bi se notirale povrede po nalogu tužioca i radi dalje istrage.Vrlo je važno da se popuni tzv. protokol u kome precizno navodimo zatečeno zdravstveno stanje, kao i počinioca, ukoliko se žrtva izjasni.

Naša sagovornica otkriva koje su specifičnosti nasilja nad starima, dodajući da je zbog prirode godina, ozbiljnije ozleđivanje teže sakriti.

– Potrebna je mnogo manja sila da se povredi starija žrtva – upozorava dr Gordana Simić. – Prisutnost krtosti kostiju (osteoporoza), ali i drugih hroničnih bolesti (kardio – vaskularne poteškoće, dijabetes) predstavljaju otežavajuće okolnosti prilikom lečenja i saniranja povreda, a dodatno pogoršavaju prvobitno nastale povrede.

Medicinari u Službi hitne medicinske pomoći nailazili su u praksi i na ostarele roditelje o kojima skoro niko ne vodi računa. Nekada su smešteni u delovima kuće potpuno izdvojeni od višečlanog domaćinstva. Već ta vrsta izolacije za nemoćne dodatno je stresna.

– Nasilje nad starima je poseban vid nasilja, jer je reč o najosetljivijoj i najranjivijoj grupi stanovništva – napominje za CINK Ljiljana Šutanovac, socijalna radnica Doma zdravlja Kruševac. – Poslednje decenije prošlog i početak novog veka, karakteristične su za produžetak ljudskog života. Sama starost nosi breme i teret zbog biološke sazrelosti, a na to se nadovezuju ostale prateće brige poput bolesti i povređivanja. Jedan od češćih problema je i nedostatak vršnjaka – sagovornika, jer to u neposrednom kontaktu sa starima saznajemo od njih samih. Zbog starosti osobe postaju zavisne od porodice, pa i drugih osoba iz svog socijalnog miljea.

U tranzicionom društvu, kao što je naše, gde je veliki broj starih bez ličnih primanja, bez bližih mlađih srodnika, pogotovo u zajedničkom domaćinstvu, položaj starih još je kompleksniji.

– Vrlo često ostatak porodice zanemaruje starijeg člana, što je takođe, poseban vid nasilja (nedavanja lekova, vode, hrane, zanemarivanje lične i higijene stana u kome stara osoba živi) i to je u porastu u celoj Srbiji – navodi Ljiljana  Šutanovac. – Obaveza zdravstvenog radnika primarne zdravstvene zaštite je da zbrine žrtve nasilja, a potom da prijavi celu situaciju. Dalje dopisom obaveštavamo Centar za socijalni rad, kao organ starateljstva koji pokreće postupak zaštite od nasilja, a ukoliko nije pokretač postupka, u obavezi je da pruža pomoć nadležnom sudu pri prikupljanju dokaza.

LJiljana Šutanovac, socijalna radnica u Domu zdravlja Kruševac FOTO: S. Babović

Ljiljana Šutanovac, socijalna radnica u Domu zdravlja Kruševac FOTO: S. Babović

U Kruševcu su stari ljudi najčešće žrtve fizičkog, psihičkog, pa i ekonomskog nasilja, po čemu grad po ovoj nemiloj pojavi nije eksluzivan u nacionalnim okvirima. Prema saznanjima CINK-a, za razliku od brojnih programa na polju vršnjačkog nasilja i nasilja nad ženama i decom, slični projekti u vezi sa najstarijim delom stanovništva u najmanju ruku nisu omasovljeni.

– Za protekle tri godine, koliko sam u službi, nije bilo preventivnih programa kada je ova problematika u pitanju, bar ja nisam učestvovala u njima – ističe naša sagovornica u Domu zdravlja. – Od suštinske je važnosti da se sve institucije na društvenom nivou uključe u prevenciju zlostavljanja i zanemarivanja starih. U tom smislu treba raditi na povećanju zaposlenosti mladih u gradu, jer oni napuštaju stare roditelje radi obezbeđivanja sopstvene egzistencije. Treba raditi i na unapređivanju mera socijalne zaštite, jačanju vaninstitucionalizovane zaštite kao što je porodični smeštaj, rad volontera. Ne mora sve što se radi za stare da bude obavezno i plaćeno.

I dok su deca i žene sve ohrabreniji da nasilje prijave, kod Kruševljana starijih od 65 godina, to je bezmalo zadnji potez.

– Ne bih mogla da kažem da je to tabu – tema za stare, već oni se stide, to je osnovni razlog zbog čega dugo ne prijavljuju da su od strane svoje dece zanemareni – navodi Ljiljana Šutanovac. – Zdravstveni radnici koji primete takve slučajeve moraju da vode jedan dug razgovor s njima da bi oni prihvatili činjenicu da će oni po povratku u službu da izvrše prijavu nadležnima. To je za njih jedna bolna istina, da su ih sopstvena deca zanemarila.

Dešava se, međutim i da pored materijalne obezbeđenosti, deca nisu prosto zainteresovana da brinu o ostarelim roditeljima. Nekada to očekuju od medicinskog osoblja.

– Država je dosta učinila na polju socijalne zaštite, ali uvek ima prostora za više od otvaranja ustanova podrške do proširenje kapaciteta domskog smeštaja, iako ovo poslednje beleži trend rasta, budući da se porodice sve češće odlučuju da smeste starije članove u dom – smatra Šutanovac, dodajući da je porodica, kao osnovna jedinica društva, ipak, teško zamenjiva sredina.

Tabela: Pregled broja odraslih žrtava – evidencija Službe hitne medicinske pomoći od 2010. do 2015. godine, po uzrastu

godina 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.
godište
1916. 1 0 0 0 0 0
1920 – 1929. 1 0 3 0 1 0
1930 – 1939. 9 4 11 16 7 2
1940 – 1949 30 29 23 30 16 7 (*6 sa 65 g.)

 

Krusevac2016

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone