Političke stranke nezainteresovane za proces evropskih integracija

Političke stranke u Kruševcu, i one na vlasti i opoziciju, proces evropskih integracija uopšte ne zanima, zaključak je istraživanja Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac.

Da bi proverili kako gledaju na proces evropskih integracija na lokalnom nivou uputili smo pozive na adrese 11 političkih stranaka koje deluju u Kruševcu i pozvali ih na panel diskusiju o ovoj temi.

Od 11 pozvanih političkih stranaka odazvala se samo jedna – Levica Srbije! Dve političke stranke – Dosta je bilo i Dveri su opravdale izostanak svojih predstavnika dok preostalih osam nisu ni odgovorile na poziv Centra za istraživačko novinarstvo.

Iz ovoga se jasno može zaključiti da iako njihove stranačke centrale i politički lideri zagovaraju pridruživanje Evropskoj uniji na lokalnom nivou nisu previše zainteresovani ni raspoloženi da im pomognu u savladavanju teških zadataka u procesu evropskih integracija.

Daleko je Kruševac od EU

Šta o temi “EU u Kruševcu, Kruševac u EU” kažu predstavnici Levice Srbije?

Mislim da su šanse da Kruševac do 2023. godine dostigne u nekim oblastima evropske standarde minimalne. Gradu je važno da ima neke projekte, da dobija neke pare i da se nešto radi. Zato se, verovatno, i ne objavljuje javno koliko je stiglo od donacija. Građani, opet, bez vlasti ne mogu da urade ništa“, kaže Dimitrije Petković iz Levice Srbije.

Ivan Mandić, poverenik Levice Srbije za Kruševac, smatra da Kruševljane evropski standardi ne interesuju.

Ne postoji mogućnost na lokalu da ljudi budu uključeni, da uopšte razmišljaju o evropskim vrednostima. Naš čovek jako loše živi i njega ne interesuje da li će da ide ulicom i čačka nos ili baca na ulicu pikavce. Stvari kao ekologija, odlaganje otpadnih voda, zaštita životne sredine su kod nas strano telo. U celoj Srbiji potrebna je organizovana promena društvene svesti o životu uopšte“, naglašava Mandić.

U Levici Srbije nisu optimisti kada je reč o prihvatanju evropskih standarda i obrazaca ponašanja u Kruševcu i Rasinskom okrugu.

Da bi došli do nečega što se zove kultura življenja potrebno je prvo da rešimo egzistencijalne probleme ljudima, da kada izađu na ulicu budu rasterećeni i znaju da će do kraja meseca imati da prežive, plate račune, struju, vodu da bi mogli da razmišljaju o  stvarim koje se zovu evropske vrednosti“, dodaju u Levici Srbije.

Predstavnici Levice Srbije jedini su se odazvali pozivu da govore o procesu evrointegracija na lokalu
Predstavnici Levice Srbije jedini su se odazvali
pozivu da govore o procesu evrointegracija na
lokalu

U Levici Srbije smatraju da je lokalnoj vlasti Evropska unija potrebna, prevashodno, zbog donacija.

Kada su potrebne donacije da bi se ispunila predizborna obećanja oni se onda zalažu za evropske vrednosti jer od svih evropskih vrednosti najviše koriste evropske finansije. Kada je u pitanju diplomatija i visoka politika, gde je Rusija bliži partner Srbiji, onda se okreću Rusiji. Dakle, igraju na dve stolice i ja mislim da je taj neutralni status dobar ali da u današnje vreme igrati u isto vreme na kartu EU, na kartu Rusije i na kartu NATO  nije održivo“, veruje Mandić.

Predstavnici Levice Srbije veruju da su mediji najveći krivci jer građani Srbije i Rasinskog okruga nemaju prave informacije o tome koliko je Evropska unija donirala za poboljšanje uslova života u njihovom najbližem okruženju.

Slediti dobre primere iz Evrope

A šta bi, od onoga što su videli u Evropi, predstavnici Levice Srbije voleli da vide u Srbiji i svom komšiluku?

Voleo bih da EPS ostane u državnom vlasništvu, da se ne privatizuje, ali da im se ukine monopol na distribuciju struje, da se pojavi konkurencija. Ukoliko bi građani mogli da biraju između više distributera siguran sam da bi struja bila jeftinija“, potencira Dimitrije Petković.

Ivan Mandić ističe nekoliko zanimljivih primera dobre prakse.

Kad sam putovao kroz Sloveniju video sam da nijedna okućnica i njiva nisu nesređeni. Ispred kuća su njive koje su uređene, izorane, spremljene dakle kompletna briga o svom domaćinstvu i poljoprivrednim zemljištima. To sam video i u Italiji. Mislim da je nama ovde, u Kruševcu, praktičnije da radimo na tome pre nego da pričamo o korišćenju solarne ili toplotne energije. U Češkoj ne postoji mesto gde je dozvoljeno pušenje. Kod njih je i na javnim površinama zabranjeno pušenje. I mi imamo zakone ali ih ne primenjujemo. Dakle, sve zavisi od ljudi na vlasti“, priča Mandić i nastavlja

U Italiji je zabranjeno jesti napolju, da ne bi padale troške po trotoarima. Ukoliko zapalite cigaretu prići će vam komunalni policajac koji će vas kulturno opomenuti da je po standardima zabranjeno na tom mestu zapaliti cigaretu, jesti i da kršite zakon vašim ponašanjem. O održavanju puteva da ne pričamo. Lično sam video da je uveče završen kružni tok koji je ujutro bio u funkciji. Pitao sam jesu li tu bile kamere, da li je medijski zabeleženo jer kod nas je to uvek svečano otvaranje. I znam da je to donacija EU za puteve i da su oni to uradili. Znam da je asfalt od donacije kod njih 10 centimetara a da je kod nas ovde u Srbiji 5,5, a 4,5 centimetra je stavljeno u džep onima koji te donacije primaju“, zaključuje Ivan Mandić.

Edukacija ali i kazne

Jedna od večitih dilema je da li građane, da bi promenili loše navike, treba edukovati ili i kažnjavati?

I jedno i drugo, ako je moguće, da bi došli do nekih standarda. U EU nije to od juče, već unazad 20 -30 godina i više. Mi nemamo takvu kulturu. Edukacija je neophodna. Možda će neke nove generacije imati tu kulturu, a za ovu starosnu strukturu potrebne su kazne. Svakako kombinovati. Ali ljudima treba obezbediti i uslove. Kontejneri nisu postavljeni na razdaljini na kojoj bi trebalo. Recimo u Bivolju treba ići kilometar do najbližeg kontejnera“, govori Dimitrije Petković.

Ivan Mandić smatra da je najveća kletva u Srbiji da te neko „lupi po džepu“.

U Srbiji nikada nije bila razvijena društvena svest. Nama nisu potrebni ni EU ni finansije da bih ja znao da smeće treba da bacim u kantu. Sumnjam da tu iko može bilo šta da uradi osim roditelja u vaspitanju dece od malena. Ako detetu od 4 godine kažete da papir od krem bananice mora da baci u kantu a ne da ga baci gde stigne ono će kada bude imalo 17 godina i samo bacati đubre u kantu a ne po ulici. Tu je bitno roditeljsko vaspitanje i vaspitanje celog društva. Nažalost, naše društvo je tanko u pogledu kulture i samim tim imamo epilog da vidimo  pikavce na ulici a đubre u reci“, zaključuje Ivan Mandić iz Levice Srbije.

 

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

one × four =