ŠTA MUČI NAŠE KOMŠIJE ROME?: Ključ za uspešnu integraciju Roma u rukama lokalnih samouprava

Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine smatra da veću pažnju treba posvetiti zapošljavanju i rešavanju stambenih problema Roma.

Potrebno je voditi proporcionalnu zasrupljenost Roma u javnim sektorima, ministarstvima. Veoma mali broj Roma je radi u ministarstvima i pored Zakona kojim je propisano da odredjeni broj Roma bude zaposlen u njima. Na taj način bi se poslala poruka da i medju Romima postoje ljudi koji su sposobni i spremni da preuzmu teret i aktivno učetvuju u procesu integracije Roma.

Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji FOTO: CINK

Ono što je po meni jako bitno je neophodnost da se politika kreira sa Romima, a ne za Rome. Bez Roma je veoma teško rešavati njihove probleme, a neretko je takva situacija. Predvidjaju se mere, razmatraju se projekti koji se tiču unapredjenja položaja Roma bez konsultacije sa romskom zajednicom. Mislim da u Romima leži veliki ljudski potencijal i smatram da adekvatnim uključivanjem Roma u sve sfere društvenog života Srbija može mnogo dobiti. Cilj je da Romi budu poreski obveznici, a ne da budu korisnici socijalnog davanja. Kada vi zaposlite Roma koji je korisnik socijalne pomoći automatski država ne isplaćuje socijalnu pomoć, a on doprinosi plaćanjem poreza i sav taj novac se sliva u budžet. Mislim da to polako uviđa i naša država, a i EU u celini.

Romska nacionalna manjina je najveća etnička zajednica u Evropi. Smatra se da Evropi živi oko 10 miliona Roma. To je značajan ljudski potencijal, to je praktično jedna država sa više nego što stanovnika ima Srbija. Uz njihovo adekvatno njihovo uključivanje oni svakako mogu dati značajan doprinos ekonomskom razvoju ne samo zemalja iz kojh dolaze već i EU u celini. Jako je bitno putem medija stalno promovisati tu tezu da je proces integracije Roma nešto od čega nema korist samo romska zajdnica, već društvo u celini”, ističe Dalibor Nakić.

Za romsku zajednicu jedna od ključnih tema je i poboljšanje uslova stanovanja.

U poslednjih nekoliko godina napravljen je iskorak kada je reč o unapređenju stanovanja Roma. U okviru Grant šeme u okviru programa IPA 2013 u 11 opština je rađeno na izgradnji stanova za Rome i unapređenju komunalne infrstrukture. Ja sam nedavno bio prisutan na ceremoniji dodele ključeva za 12 romskih porodica u Prokuplju. Ljudi su zaista bili presrećni i ja sam bio presrećan što vidim ta nasmejana lica dece koja jedva čekaju da dobiju ključeve svojih novih stanova i da se usele u nove domove. Za njih je to početak jednog novog života”, dodaje Nakić.

Pored Prokuplja stanove su Romi dobili još u Svilajncu, Staroj Pazovi, Novom Pazaru, Ubu, Opovu, Odžacima, a komunalna infastruktura je rađena u Loznici, Lebanu, Boljevcu i Smederevu.

Ovaj model unapređenja stambeno – komunalnih uslova romske populacije pokazao se veoma efikasnim i treba istaći da potrebe za unapređenje stanovanja Roma postoje u svakoj lokalnoj samoupravi. Dakle, u bilo kom gradu, da sad odete, uvek postoji neka romska porodica kojoj treba pomoći da reši svoje stambeno pitanje. Iz tog razloga nas u Nacionalnom savetu raduje činjenica da se sprema nova grant šema u okviru programa IPA 2014 koja će obuhvatiti čak 115 neformalnih romskih naselja u 35 opština. To je veliki projekat i polako ali sigurno i u ovoj oblasti se postiže jedan značajan napredak “, naglašava Dalibor Nakić.

Na lokalnom nivou postoje mehanizmi za podršku Romima. To su koordinatori za romska pitanja, pedagoški asistenti,  zdravstvene medijatorke. Oni su već duži niz godina medjusobno su umreženi i pokušavaju da intersektorski rešavaju odredjene probleme Roma  mada ni sami nemaju rešen radno pravni status.

Na tim poslovima radi više od  400 osoba romske nacionalnosti ali oni svake godine strahuju da li će im se ugovor produžiti, da li će imati posao. Mnogi od njih kada bi imali stalni radni odnos bi podigli kredite i rešili svoje stambeno pitanje. Rešavanjem njihovog radno pravnog statusa, odnosno dobijanjem rešenja o zaposlenju na neodredjeno vreme, bi se sa jedne strane unapredilo i zapošljavanje, ali i sa druge strane i stanovanje, a onda na to se nadovezuje i na obrazovanje njihove dece, pa čak i unapredjenje njihovog zdravlja.  Svi ti problemi su medjusobno povezani i važno je gledati ih kao celinu.

Lokalne samouprave moraju da preuzmu veću ulogu u rešavanju problema romske zajednice. Postoji nacionalna strategija ali strategije se pišu na nacionalnom nivou a život se živi i odvija na lokalnom nivou i Romi, kad imaju neki problem, se za rešavanje tog problema prvo obraćaju lokalnim institucijama, da li je to Dom zdravlja, Nacionalna služba zapošljavanja, Školska uprava ili Centar za socijalni rad. U Nacionalnom savetu smatramo da je ključ za uspešnu integraciju Roma u rukama lokalnih samouprava. Problem je u tome što sve lokalne samouprave nemaju iste kapacitete da  uspešno nose sa izazovima koji proces inkluzije Roma nosi sa sobom. Neke lokalne samouprave imaju mnogo razvijeniji nevladin sektor koji u mnogome može da pomogne lokalnim samoupravama kada je reč o projektima da se odredjena sredstva sa nacionalnog nivoa povuku i dovuku na lokalni nivo. Pokazalo se, sa druge strane, da one lokalne samouprave koje imaju instalirane ove mehanizme za podršku Roma, koje sam ranije pomenuo u vidu koordinatora, pedagoških asistenata i zdravstvenih medijatorki da se znatno bolje nose sa svim tim izazovima i bolje rešavaju probleme romske zajednice“, zaključuje predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji.

Nakić ističe ulogu Nacionalnog saveta u rešavanju brojnih problema romske zajednice.

Politička participacija Roma nije na nekom zavidnom nivou. Mi, praktično, u parlamentu nemamo predstavnike Roma, nemamo romske partije tako da su sve oči romske zajednice uprte u Nacionalni savet jer smo mi praktično jedino telo koje je izabrano na neposrednim izborima i za nas su glasali samo pripadnici romske nacionalne manjine koji su upisani u poseban birački spisak. Po Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nacionalni saveti imaju odredjena javna ovlašćenja da učestvuju u odlučivanju ili da čak samostalno odlučuju o pojedinim pitanjima iz kulture, obrazovanja , službene upotrebe jezika i pisma i obaveštavanja na jeziku nacionalnih manjina, sve u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalnih manjina na samoupravu u tim oblastima. Medjutim, i taj Zakon nije u dovoljnoj meri prilagodjen svim nacionalnim manjinama. Romska nacionalna manjina ima specifične probleme, to sam već i naglasio, tako da se nama u Nacionalnom savetu veoma često pojavljuje i ta neophodnost da delujemo i u drugim oblastima, pre svega u oblasti zapošljavanja, u oblasti stanovanja, u oblasti unapredjivanja zdravlja romske populacije.”

Nacionalni savet romske nacionalne manjine smatra da je kultura veoma važna oblast u kojoj treba delovati.

Smatramo da je kultura pomalo bez razloga sklonjena i stavljena u stranu. Čim  postoje toliki problemi onda se smatra da je bolje ulagati u nešto drugu a  kulturu ćemo kad završimo sa obrazovanjem, stanovanjem, zapošljavanjem i slično. Po nama je kultura veoma važna baš zbog toga što je to naše najjače sredstvo za borbu protiv streotipa i predrasuda koje prema Romima postoje i kao narod smo veoma ponosni na naš doprinos kako unapredjenju srpske kulturne baštine tako i unapredjenju svetske kulturne baštine. Smatramo da kao narod imamo šta da ponudimo kad je reč o kulturi. Kultura je zaista mehanizam da se ruše zidovi, da se grade mostovi prijateljstva medju narodima, a mi kao nacionalna manjina želimo da imamo najbolje odnose sa svim zajedniama i da svi živimo složno, spokojno, bezbrižno u našoj divnoj zemlji Srbiji“, kaže Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine u Srbiji.

 

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

five × 1 =

Skip to content