Vaspitni nalozi – najdelotvornija mera

Zvanični pokazatelji Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na trend stagnacije maloletničkog kriminaliteta što, ističu u Višem javnom tužilaštvu u Kruševcu, nadležnoj instanci za rad sa maloletnicima, važi i za područje koje pokriva ovo tužilaštvo.

Interesantan je podatak da broj prijavljenih maloletničkih učinilaca krivičnih dela u odnosu na ukupan broj prijavljenih iznosi oko četiri posto, što je gotovo tri puta manje u odnosu na broj prijavljenih maloletnika u evropskim državama.

Naši priznati teoretičari i praktičari u oblasti kriminaliteta i kriminologije, sagledavanjem stanja registrovanog kriminaliteta maloletnika zaključili su da je neopravdana teza o navodnom stalnom rastu maloletničkog kriminaliteta i njegovim sve težim oblicima, koja je u laičkoj, ali i u delu stručne javnosti u poslednje vreme zastupljena – ističe u razgovoru za CINK Dušica Jelić, zamenik višeg javnog tužioca zadužena za slučajeve maloletničke delikvencije. – Takva teza je kreirana upravo pod uticajem medija, koji često iznose na dokazima neutemeljene tvrdnje o navodnom „moralnom posrnuću mladih“ i ekspanziji delikvencije praveći tako „uzbunu“ sa zahtevom za povećanje represivnosti u društvenom reagovanju prema maloletnicima, uz posebno naglašavanje uloge pravosuđa u tome.

Na taj način, predočava naša sagovornica, žarište problema izmešta se sa uzroka na njegovu posledicu, odnosno sa nepovoljnih društveno-ekonomskih aspekata na mlade, čije ponašanje kao posledica predstavlja samo reakciju.

Zahvaljujući Višem tužilaštvu, prvi put javnost kroz ovaj tekst dolazi do podataka o registrovanoj praksi u radu sa maloletnicima. Prikupljanje podataka otežala je činjenica da krivični zakonik ne poznaje pojam „vršnjačko nasilje“, tako da se u tužilaštvu takvo delo zasebno ne evidentira.

Nadležnost i uloga VJT u procesuiranju maloletnika je od strateške važnosti. Kruševačko tužilaštvo „pokriva“ maloletne učinioce krivičnih dela (od 14 do 18 godina) sa prebivalištem na području grada Kruševca i opština Brus, Aleksandrovac, Trstenik, Varvarin i Ćićevac.

Dušica Jelić, zamenik višeg javnog tužioca FOTO: S. Babović

Dušica Jelić, zamenik višeg javnog tužioca FOTO: S. Babović

U okviru osnovnog, zakonom određenog prava i dužnosti javnog tužioca da goni učinioce krivičnih dela, jeste i uloga javnog tužioca za maloletnike – gonjenje maloletnih učionica krivičnih dela, pa i krivičnih dela koje, sa aspekta tužilaštva za potrebe ovog projekta mogu da se podvedu pod pojam „vrčnjačkog“, odnosno „maloletničkog nasilja“.

U okviru zakonskih ovlašćenja VJT rukovodi prethodnim postupkom (analogno predistražnom postupku protiv punolentih učinilaca kriv.dela), daje naloge Policijskoj upravi u Kruševcu i područnim stanicama, neposredno i usmeno ili podnošenjem zahteva za prikupljanje potrebnih obaveštenja i podataka, primenjuje neposredno vaspitne naloge, podnosi zahtev za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike, veću za maloletnike, podnosi predlog za izricanje krivičnih sankcija, izjavljuje pravna sredstva na odluke suda i dr. – pojašnjava zamenica VJT Kruševac. – Dakle, način postupanja javnog tužioca za maloletnika prema maloletnicima koji su prijavljeni za krivična dela koja se mogu podvesti pod pojam „maloletničko nasilje“, isti je kao i način postupanja u svim drugim predmetima, u kojima su maloletnici izvršii krivična dela bez elemenata nasilja.

Vaspitni nalozi višestruko se pokazuju korisnim u praksi. Ove mere posebne vrste mogu se primeniti i pre pokretanja postupka na predlog tužioca za maloletnike i sudije za maloletnike. Zakon ih prepoznaje kao edukativno sredstvo i svrha njihove primene je da se ne pokreće krivični postupak prema maloletniku, ili ako je već pokrenut, da se obustavi („skretanje sa klasičnog krivičnog postupka“). Prioritet je uticanje na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio krivična dela.

Vaspitni nalog se primenjuje prema maloletniku koji se „po prvi put“ javlja kao učinilac krivičnog dela, a kada za to postoje zakonski uslovi: objektivni (krivično delo sa propisanom novčanom kaznom ili kaznom zatvora do pet godina i za krivična dela teška, odnosno laka telesna povreda, učestvovanje u tuči i nasilničko ponašanje) i subjektivni (priznanje maloletnika, odnos prema delu i prema oštećenom), a uz to je potreban i pristanak maloletnika i saglasnost zakonskog zastupnika. Za određene vrste vaspitnih naloga potrebna je i saglasnost oštećenog – napominje Jelić.

Javni tužilac za maloletnike može primeniti jedan ili više vaspitnih naloga (poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na drugi način otklonile štetne posledice dela, redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao, uključivanje bez naknade u rad humantarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja), dok vaspitne naloge (podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti od alkohola ili opojnih droga, uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu) zbog njihovog medicinskog karaktera može primeniti samo sudija, odnosno veće za maloletnike, ukoliko se sudija za maloletnike složi sa predlogom javnog tužioca.

U primeni vaspitnih naloga, postoji višegodišnja uspešna saradnja sa nadležnim centrima za socijalni rad, a efekti primene naloga su skoro potpuno odsustvo recidiva kod maloletnika – ističe Dušica Jelić, dodajući da je upućivanjem maloletnika na vaspitni nalog, fokus na promeni ponašanja što je najbolji način smanjenja recidivizma – VJT u Kruševcu je primer dobre prakse u primeni vaspitnih naloga, koja se kontinuirano sprovodi od 2007.godine, dok se istovremeno u Srbiji konstatuje nedovoljna i neravnomerna regionalna primena vaspitnih naloga. Podatak za poslednju izveštajnu godinu, 2015.godinu,  govori da je u VJT u Kruševcu vaspitni nalog primenjen prema 43 maloletnika, odnosno 22 posto prijavljenih maloletnika.

U VJT u Kruševcu najčešće primenjivani nalog je – humanitarni rad, koji se na teritoriji grada realizuje u Međuopštinskoj organizaciji slepih i slabovidih, Savezu gluvih i nagluvih, Društvu za cerebralnu paralizu i u Domu za decu i omladinu „Jefimija“, u opštini Brus (Dom za stara lica pri Centru za socijalni rad), u opštini Aleksandrovac (Društvo za pomoć MNRO), dok se nalog realizuje u OO Crveni krst na područjima opština Ćićevac i Varvarin. U Trsteniku još uvek nema mogućnosti za primenu ove vrste vaspitnog naloga.

Specifičnost rada VJT sa maloletnicima najpre se ogleda u činjenici da je krivično-pravni status maloletnika regulisan posebnim zakonom (Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, u primeni od 1. januara 2006.godine), a to nadalje znači da postoji posebno maloletničko pravo, odnosno posebno krivično zakonodavstvo, što podrazumeva drugačije kriterijume krivične odgovornosti, proceduru, sudstvo, posebne sankcije primerene samo ovoj kategoriji izvršilaca krivičnih dela, a posebnost postupanja je upravo i primena vaspitnih naloga – predočava sagovornica CINK. – U postupanju se akcenat ne stavlja na kažnjavanje i odmazdu (retribuciju), već na što uspešniju resocijalizaciju i vraćanje učinilaca krivičnih dela kao korisnih članova društvenoj zajednici.

Teška ekonomska situacija, koja uzrokuje sužavanje ekonomskih mogućnosti porodice i njene neharmonične odnose uz dalje relativizovanje uloge roditelja kao uzora uspešnosti u VJT dovode u vezu sa uzrocima maloletničke delikvencije.

Prosvetni radnici, i sami veoma okrenuti rešavanju ličnih ekonomskih i statusnih pitanja, ne uspevaju da nadomeste stavljenje pozitivne porodične funkcije na planu vaspitanja, dajući prednost obrazovnoj funkciji, tako da su usled toga mladi na moralno – vaspitnom planu na gubitku, kao i celo društvo – ocenjuje za CINK Dušica Jelić,zamenik višeg javnog tužioca – Mediji, na žalost, nisu dovoljno doprineli pravilnom proflisanju uzora za mlade, prepuštajući se popularisanju negativnih ponašanja i uzora, dok su pozitivni primeri uspešnosti i čovečnosti uglavnom zanemareni, gotovo kao prevaziđeni modeli ponašanja.

Naša sagovornica, sa iskustvom u pravosuđu od 1990.godine, veruje i da bi harmoničnija politička atmosfera sa više tolerancije, manje negativnih strasti i blažim i primerenijim rečnikom, svakako doprinela relaksiranju opšte društvene atmosfere, a mladi bi kao segment stanovništva veoma prijemčiv za poruke, uzvratili sopstvenom pozitivnom reakcijom.

Tabela: Prijave vršnjačkog nasilja među prijavama maloletničke delikvencije

godina
br.prijavljenih maloletnih lica
br.prijavljenih maloletnih lica za dela protiv života i tela
krivična dela protiv javnog reda i mira
2009
172
9
5,23%
2010
180
35
19,44%
2011
217
26
11,98%
2012
214
29
13,55%
2013
217 (u 155 predmeta)
35
16%
2014
167 (u 123 predmeta)
40 (u jednom od predmeta zavedeno je 10 lica)
23%
2015
205 (u 144 predmeta)
29
14%

Ministarstvo-projekat-2015

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone