Žene sve kasnije rađaju!

Svake godine u kruševačkom porodilištu rađa se sve manje beba, a razlozi za takav trend su višestruki.

Svake godine, na žalost, broj porođaja se smanjuje. Zadržali smo se na nekom nivou od 1.600 do 1.700 porođaja godišnje, što je za oko 600 porođaja manje u odnosu na pre 20 godina. Kada sam počeo da radim 1990.godine bilo je od 2.300 do 2.400 porođaja, već 1995.godine je to palo na 2.200  pa to računamo kao neki prosek do 2000.godine. Tada je došlo do blagog skoka na 2.160, pa posle toga pad. Dok je 1999.godine bilo jedva preko 2.000. – navodi dr Blagoje Milovanović, načelnik Ginekološko – akušerskog odeljenja kruševačke Bolnice.

Dr Blagoje Milovanović, načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja kruševačke Bolnice FOTO: CINK

Dr Blagoje Milovanović, načelnik Ginekološko-akušerskog odeljenja kruševačke Bolnice FOTO: CINK

Poslednjih decenija puno toga se promenilo pa i starosna dob porodilja. Danas se žene sve kasnije porađaju.

Evidentno je da se malo starije osobe porađaju u odnosu na pre 20 godina kada je prosečna starost porodilje bila oko 22 ili 23 godine. Ta granica se pomerila na preko 26, što je u suštini trend svuda. Zašto je tako je pitanje na koje bi trebalo da odgovori neko ko se bavi socijalnom politikom. Pretpostavljam da je razlog taj što ženska populacija kasnije završava školovanje. Ne bih mogao da kažem da kasno materinstvo ima prednosti. Praktično ima samo mane. Granica je individualna, a još uvek se zvanično računa da je preko 32.godine reč o staroj prvorotki. Primećujem starije porodilje na nivou porodilišta, ali ne mogu da primetim da je to, na primer, karakteristično u Kruševcu ili u opštinama Trstenik ili Varvarin. Čini mi se da je to neki celokupan trend, ali dublja analiza bi došla do tih podataka. – dodaje dr Milovanović.

Prosečna starost porodilja sada je oko 26 godina

Prosečna starost porodilja sada je oko 26 godina

Jedan od problema koji uzrokuju pad nataliteta je sterilitet kod sve većeg broja parova. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 300.000 parova koji zbog neplodnosti jednog od partnera ne mogu da imaju decu.

Rekao bih da je samosvest bračnih parova da bi trebalo da se leči sterilitet prisutnija i da se otuda ljudi češće  javljaju. Jeste blagi porast takvih pacijenata ali ne nešto ekstremno da bi morali da pričamo o tome. Parovima se savetuje minimalna obrada u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, blagovremeno upućivanje do samog odeljenja, budući da odeljenje ima  subspecijalistu za lečenje neplodnosti. Period posle koga treba da se jave zavisi od same starosti pacijentata. Ukoliko su preko 32.godine a u okviru godinu dana nije došlo do  željenog začeća prirodnim putem, trebalo bi da se jave na ispitivanje. Ukoliko su do 32.godine to je period od nekih godinu i po dana posle čega treba preduzeti neke dijagnostičke mere, eventualno mere lečenja. – pojašnjava dr Blagoje Milovanović.

Pomoć parovima koji vantelesnom oplodnjom pokušavaju da dođu do naslednika pruža i lokalna samouprava. Ove godine je u budžetu za tu svrhu opredeljeno 1.500.000 dinara, 100.000 dinara po paru, a do sada su četiri zahteva pozitivno rešena.

Grad Kruševac finansijski pomaže vantelesnu oplodnju

Grad Kruševac finansijski pomaže vantelesnu oplodnju

Za ova sredstva mogu konkurisati žene koji nisu dobile sredstva od od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje  ili zbog starosne granice nisu u mogućnosti da ovo pravo ostvare preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Korisnica sredstava mora biti u postupku vantelesne oplodnje.  Ovo pravo ostvaruje žena do 50 godina starosti. Sredstva Fonda za jednokratno novčano davanje za pokušaj vantelesne oplodnje žena može koristiti samo jednom.

Odeljenje za društvene delatnosti  Grada Kruševca i Budžetski fond za populacionu politiku dva puta godišnje, za Novu godinu i Vidovdan, organizuju okupljanje za porodice koje su u prethodnih šest meseci dobile treće, četvrto ili peto dete. Ove godine za Vidovdan takvo okupljanje je organizovano po 60-ti put a porodice su dobile poklon čestitku od 8.000 dinara.

Ova aktivnost je humana, podsticajna, usmerena ka pospešivanju nataliteta i materijalna podrška je roditeljima sa većim brojem dece. Porodilja koja rodi dvoje ili više dece u jednom porođaju, ostvariće pravo na novčanu pomoć za svako rođeno dete.

Stanovništvo Grada Kruševca prema starosti

Stanovništvo Grada Kruševca prema starosti

Jelena Zdravković – Veljković je samohrana majka četvoro dece, tri sina i  ćerke dobijene sa mužem i to u toku brakorazvodne parnice.

Iako imam 39 godina opredelila sam se za četvrto dete, koje je rođeno vanbračno sa ocem ostalo troje dece i bivšim suprugom, jer decu volim. Želela sam da imam više dece i zato sam rađala. Volim decu i zanimanje sam takvo odabrala, profesor sam engleskog jezika, tako da i radim sa decom. U mojoj odluci da rodim više dece imala sam podršku i pomoć brata i majke – kaže Jelena i dodaje – Ovaj novčani dar mi znači, jer ionako imam problem sa finansijama. Naime, porodiljsko kasni 3 – 4 meseca i ja tu ne mogu ništa. Teško ostvarujem prava na sve novčane dodatke koji mi pripadaju kao porodilji i majci četvoro dece. Razlog tome je veoma obimna dokumentacija koja je potrebna za sve a postupci se odugovlače. Ipak, ja sam veoma srećna žena.

Ivana Petrović (37),  majka tri dečaka starosti 10 i 8 godina i najmlađeg koji ima tri meseca kaže:

Obzirom na to da ne radimo ni muž ni ja nismo planirali treće dete, ali desilo se. Sada kada je mališan među nama shvatamo koliko nam je uneo vedrine i radosti u život. Sve nas je probudio iz svakodnevnice. Ova poklon čestitka svakako će dobro doći našem tankom budžetu.

Pravo na novčanu pomoć imaju roditelji koji imaju prebivalište, odnosno interno raseljena lica sa boravištem na teritoriji Grada Kruševca, koje mora biti prijavljeno najmanje 12 meseci pre rođenja deteta.

 

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on Google+0Pin on Pinterest0Print this pageEmail this to someone