Čapko decenijama druguje sa glumcima: Sergeju nabacivao devojku u Dubrovniku, Vojina hrabrio na prijemnom

Sergej Trifunović i Vojin Ćetković su, posle 20 godina, zaigrali zajedno u pozorišnoj predstavi a ova vest je posebno obradovala njihovog prijatelja iz Stalaća Dragana Čapkunovića – Čapka koji je sa obojicom delio scenu još kada su bili golobradi, anonimni klinci.

Prve glumačke korake Čapko, radnik Železnica Srbije i fanatični glumac-amater, je načinio u Ćićevcu daleke 1980.godine. Na kastingu za predstavu “Đačko doba” kruševačkog Doma omladine  izabran je za ulogu profesora sa govornom manom.

– Reditelj predstave bio je Bata Miladinović,najbolji glumački pedagog Jugoslavije. “Đačko doba” je bila kultna predstava, imali smo 76 izvođenja širom zemlje a snimljena je i za JRT. U ovoj predstavi sam se prvi put sreo sa Sergejom. – priseća se Čapkunović.

Čapko kaže da je Sergej bio „radoznao, inteligentan, talentovan i hiperaktivan, baš kao i danas“.

–Nikada nisi mogao da budeš miran kada je Sergej pored tebe, naročito na gostovanjima. Pubertet ga je tresao ali kada je suprotni pol u pitanju bio je jako stidljiv. I danas mi je zahvalan što sam ga ohrabrio da se upozna sa vršnjakinjom Majdom kada smo bili na nagradnom zimovanju u Dubrovniku. Tada je umalo napravio incident preglasno izražavajući mišljenje u gradskom prevozu da je „Beograd sto puta lepši od Dubrovnika“. Znao sam da mu lupim ćušku kada pretera sa nestašlucima. – otkriva Čapko.

Sa Vojinom Ćetkovićem i Markom Živićem Čapko je prvi put zaigrao u predstavi „Kapetan Džon Piplfoks“, takođe u Dramskom studiju Doma omladine.

–Za razliku od Sergeja na Vojina i Marka nismo morali da pazimo da ne naprave neku štetu. Sa sadašnjom suprugom Sanjom sam išao da gledam Vojinov i Sergejev prijemni na FDU. Vojin se i danas šali što sam na njegovo pitanje „Kakvi smo bili?“ odgovorio „Što se mene tiče vi ste prošli“. Bio sam presrećan zbog njih dvojice. – iznosi zanimljive detalje Čapkunović.

Vojin i Sergej su bili kolege na FDU, u klasi profesora Vladimira Jeftovića, a kao diplomci su zaigrali u duodrami  Vaclava Havela „Audijencija“. Ova predstava je igrana od 1996. do 1998. godine.

–Zahvaljujući prijateljima uspeo sam da im omogućim gostovanje u Kanadi. Pitali su me šta da mi kupe a ja sam im rekao da mi samo pošalju razglednicu na adresu „Čapko, Stalać, Srbija, Jugoslavija“. Bili su skeptični da ću je tako adresiranu stvarno dobiti i iznenađeni kada sam im potvrdio da je stigla. – dodaje Čapko.

Čapko je poslednjih dvadesetak godina veoma aktivan kao kulturni poslenik pokušavajući da promoviše svoj rodni Stalać i opštinu Ćićevac. U tome su pomažu i dugogodišnji prijatelji, danas afirmisani glumci.

–Sa današnje distance vidim Sergeja, Vojina i Marka kao dečake koji su, uz sve domete koje su dostigli u karijeri, postali i ostali dobri prijatelji, bez gordosti i predrasuda. Smatram se privilegovanim što su mi prijatelji i što sam, dok su još bili klinci, delio sa njima tremu pred izalazak na scenu i aplauze zahvalne publike. Pratim i radujem se svakoj njihovoj ulozi, premijeri, nagradi a oni se uvek, kada su u mogućnosti, odazovu na programe koje organizujem. Sergej je pravo sa Sarajevskog filmskog festivala došao na otvaranje prvog umetničkog sabora „Pod krilima arhangela“ u Stalaću. Vojin je igrao u filmu o saboru u Stalaću a, zajedno sa Markom Živićem, i u dokumentarno-igranom filmu „Vrata Srbije – Mojsinjska Sveta Gora“. Vojin je bez reči obukao kostim koji nije bio adaptiran za njega a Marko je hrabro uzjahao nemirnog konja koji ga je zbacio usred korita Južne Morave. – sa puno ljubavi govori o svojim prijateljima koji je nekada bio mentor Dragan Čapkunović – Čapko.