Одборници у Скупштини града Крушевца су, углавном, непрепознатљиви широј јавности а комуникација са грађанима своди се на разговоре са политичким истомишљеницима у страначким просторијама и на партијским окупљањима.
Локални избори у Крушевцу 2020. године могу се окарактерисати као поприлично необични. Неке опозиционе партије – Народна странка, ССП, Демократска странка, су бојктовале изборе али је занимљиво да су само две коалиције, СНС са партнерима („Александар Вучић – За нашу децу“) и СПС – Јединствена Србија поднели своје листе непосредно након расписивања избора. Дуго је изгледало да ће се само ове две листе борити за наклоност бирача да би се у самом финишу у трку укључили Српска народна партија, Српска радикална странка, коалиција „За Краљевину Србију“ и МЕТЛА 2020 (ДСС).
Листа СНС је, према очекивању, однела убедљиву победу освојивши 71,1% одсто гласова и 52 одборничка места. Коалицији СПС – ЈС припало је 12% гласова и осам одборничких места, ДСС-у и коалиција За Краљевину Србију по четири одборничка места. Радикали су остали „испод црте“ али је, изненађујуће, два одборничка места добила СНП која у Крушевцу није имала ни велики број присталица нити изграђену инфраструктуру.
Након избора све странке осим ДСС-а су ушле у власт у којој односе диктира Српска напредна странка.
У таквој, поприлично унисоној локалној скупштини, каква је улога одборника? Колико гласно се чује њихов глас и колико су повезани са грађанима? Судећи по мини-анкети коју смо спровели – јако мало. Одборници су непрепознатљиви ширем кругу грађана и најчешће сарађују и комуницирају са својим политичким истомишљеницима.
„Познајем сво четворо одборника из странке за коју гласам (ДСС, прим. С.М.). Познајем и одборницу из СНС из моје месне заједнице. Добра, фина жена али без неког већег утицаја у својој партији. Иначе, никада се нисам обраћао одборницима са неким захтевом. Они се ништа и не питају. Зна се ко доноси одлуке. Већина људи, поготово млади, нити зна ко су одборници нити их интересује. Знају само они који се баве политиком – чланови странака, функционери…“, каже Милан Илић који живи у МЗ Расадник у Крушевцу.
Соња Николић из насеља Пејтон каже да не зна да ли у локалној скупштини има одборника из њене месне заједнице и комшилука.
„Нисам их ни срела у предизборној кампањи а мислим да се и не питају много…“
„Немам појма ко представља Бивоље у локалној скупштини. Уопште, јако мало знам о локалним кандидатима на изборима. Сећам се да сам пре десетак година упознао једног. Ишао је од куће до куће, делио летке, па је дошао и до мене. Мислим да се одборници не питају много. Можда могу да предложе неке ситне ствари да се поправе, ураде али то је све. Кључне одлуке доносе други људи“, мишљење је Славише Ђорђевића из приградског насеља Бивоље.
Виолета Беара станује у Крушевцу, у насељу Баре.
„Не знам ко су одборници у Скупштини града нити ко је одборник из моје месне заједнице. Искрено, немам појма ни шта раде ни чему служе“.
Милан Томић, такође, не познаје никога из актуелног сазива одборника Скупштине града Крушевца.
„Нисам упознат са радом одборника јер не пратим рад локалне скупштине. Не знам ни ко су ти људи ни шта раде. Никада нисам ни био у ситуацији да се неком од њих обраћам а и да јесам сумњам да би могли да ми помогну“, сматра Томић.
„Знам неколико одборника из садшњег сазива, углавном из СПС-а и опозиције, јер су дуго у политици. Рецимо младог Тасића, Синишу Максимовића па ветеринара Сашу Анђелковића из ДСС и још неке. Ови из СНС су ми углавном непознати. Можда зато што су нови. Понекад погледам преносе скупштине и видим да се ту ништа битно не дешава. Пар њих нешто прича, остали стискају дугмиће. Нису оборници тамо због нас већ да би завршили неке своје послове, да добију посао, унапређење и слично“, прича Раде Павловић из Прњавора.
Томислав Станковић (ДСС) је један од неколицине опозиционих одборника у локалном парламенту. Живи у приградском насељу Паруновац.
„Комуникацију са грађанима Паруновца остварујем искључиво личним контактима. Није било случајева да ми се неки грађанин обратио писаним путем. Сви контакти су, углавном, спонтани и ,углавном, се збивају на улици, у продавници, али и приликом кућних посета када се увек покрене нека тема која се тиче локалне заједнице. Може се рећи да су разговори са грађанима на наше, локалне теме чести и увек подстакнути веома јасно дефинисаним проблемом. Најчешће су то проблеми везани за водотокове којих Паруновац има неколико и који су у време јачих падавина узрок поплава дворишта и њива, затим проблем свакодневних, јаких експлозија из фабричког круга Трајал корпорације, потом недостатак сигурносних ограда на мостићима преко потока, недостатак уличног осветљења у неким улицама, неколико неасфалтираних улица, проширењегробља и тако даље“, прича Станковић.
Он каже да је са грађанима из других делова града имао само неколико необавезујућих, неформалних разговора.
„Захтеви грађана поводом комуналних проблема које Паруновац има упућени су како мени, као одборнику опозиције, тако и одборнику владајуће коалиције и Савету месне заједнице. Позната ми је чињеница, а то се може видети и из Планова развоја Града да месна заједница већину ових захтева прослеђује надлежним органима и они постају део званичног, годишњег Плана. Сматрам да је већи део са списка проблема решив у врло кратком року. О некима од њих лично сам разговарао са градским функционерима који су показали добру вољу за њихово решавање“, додаје Станковић.
Драган Лазић, одборник из редова Јединствене Србије и заменик шефа одборничке групе СПС – ЈС је један од, у јавности, препознатљивијих одборника јер је дуго година био директор Спортског центра а у два наврата и кандидат за посланика.
„Као одборнику обраћају ми се, пре свих, политички истомишљеници. Много више они из сеоских средина него из града. Углавном се ради о инфраструктурним проблемима. Наравно, обраћају ми се и људи из комшилука, који знају да сам одборник, без обзира на своје политичко опредељење. И они траже да реагујем када је реч о неким комунуналним проблемима, оштећењима коловоза, улице и слично…Дају и дугорочне предлоге који би требали да се уклопе у урбанистичке планове и Програм развоја. Трудим се да све сугестије и предлоге пренесем људима у извршној власти. Реагују некад брзо, некад тромо. Нема правила“, говори о свом искуству Лазић.
Зоран Радојевић, приватни предузетник из Мале Врбнице, за одборника је изабран на листи коалиције „За Краљевину Србију“. Четворо одборника са ове листе је донедавно подржавало владајућу коалицију а онда је дошло до разлаза. Радојевић и Александар Аџић су се придружили одборницима ДСС и формирали одборничку групу „Нада за Крушевац“.
„Обраћају ми се најчешће наши гласачи и симпатизери. Обично дођу у страначке просторије или их обиђемо у месним заједницама и селима. То радимо зими. Срећемо се и на нашим штандовима које постављамо повремено наТргу младих и код Зелене пијаце, тамо где има највише људи“, прича Радојевић.
Он каже да највише проблема има у сеоским срединама које су годинама запостављане.
„Последњих неколико година савети месних заједница су изгубили своју улогу јер су се претворили у одборе СНС. Људи на селу немају коме да се обрате. Пре 6,7 година мештани су се тамо обраћали за своје проблеме , тамо су имали наду да ће нешто бити решено. Ти људи могу сада да се јаве једино лично градоначелници или начелнику Градске управе. Дали ће успети да их нађу, да ли имају времена да их приме,то је питање. Дошли смо до закључка да у 95% месних заједница имају исте проблеме – канализациона мрежа и пољски путеви. Зато се ми као странка посебно посвећујемо тим људима на селу“.
Радојевић признаје да му се много чешће обраћају политички истомишљеници него његове комшије из Мале Врбнице и околних села, Жабара, Треботина, Мешева, Лукавца…
„Сусељани знају да ми неможемо, као опозиција, да им решимо те проблеме. Углавном се јављају одборницима и члановима Српске напредне странке. Из Жабара постоји још један одборник, члан СНС, и вероватно се обраћају њему. Ми можемо да укажемо на проблеме али не можемо да их решимо. Покушавамо да покренемо дискусију о одређеним темама али већина усваја само оно што им се нареди“.
Радојевић сматра да део кривице за тренутно стање у локалном парламенту сносе и странке које су бојкотовале претходне изборе.
„Сада је само шест одборника опозиције. Да опозиција није бојкотовала изборе 2020. године било би између 15 и 20 одборника опозиције. Убеђен сам да ниједна скупштина у будућности више неће изгледати овако, да једна странка и једна опција имају оволику доминацију“.
Да би унапредили комуникацију између одборника у Скупштини града и грађана у Градској управи Крушевца су свим одборницима отворили посебне маил адресе. Адресе су доступне на страници Градске управе а како то функционише у пракси уверили смо се и сами током рада на овом тексту. Пре месец дана упутили смо питања на мејлове десетак одборника и до данас нисмо добили ниједан одговор!
Зашто је то тако објашњава Милутин Тасић, шеф одборничке групе СПС – ЈС.
„Тачно је да су свим одборницима отворене маил адресе. Такође смо добили и таблете за лакшу комуникацију али све то наши одборници користе, најчешће, за пријем материјала који нам се шаље за седнице скупштине града. Мислим да већина јако ретко отвара те мејлове а и питање колико им се грађана обраћа. Људи, ипак више воле да дођу у странку, и тамо лично изнесу свој проблем. Поготово то важи за оне који познају одборнике лично“, закључује Тасић.
Comments are closed.