Nikola Rakočević je glumac sa neospornim talentom, zvanično jedan od 10 najboljih u Evropi, što dokazuje i nagrada koja mu je dodeljena na filmskom festivalu u Berlinu “Zvezda u usponu”.
Svoju karijeru gradi temeljno ,ulogama pristupa ozbiljno , svoj privatni život čuva daleko od javnosti. Rođeni Kragujevčanin je kruševački zet pa nam je bilo zadovoljstvo da popričamo sa njim.
Čini se da je svaki njegov naslov veliki . “Šišanje” ,”Šejtanov ratnik” ,”Krugovi” , serije “Vojna akademija” ,”Branio sam mladu Bosnu” ,”Sumnjiva lica” ,”Jutro će promeniti sve”… U beogradskim pozorištima može se videti u mnogim komadima a u Kruševac je dolazio sa putujućim pozorištem “Vesela tipčurina” koji je osnovao sa kolegom. “Tvrdoglavo slonče” putuje po raznim gradovima.
“Tvrdoglavo slonče” nas uči da treba prihvatiti i biti zadovoljan sobom. Vi odajete utisak stabilne osobe sa samopuzdanjem. Da li su nagrade doprinele tome ili ste oduvek bili takvi?
– Nagrade nam donose samopuzdanje, iskustvo takodje, kao i jasno zacrtan cilj. Medjutim, dešava se nekada da, koliko god da imate samopouzdanja, ono nestane u sekundi i vi opet drhtite preplašeni za svoju budućnost.
Verujem da je lepo, a koliko je hrabro raditi samostalne projekte poput “Slončeta”? Šta je dalje u planu vašeg putujućeg pozorišta? Igrate li u još nekim dečijim predstavama?
–Ne znam koliko treba biti hrabar ali znam da treba biti odlučan a odlučan si kada imaš dobar motiv. Dakle treba imati snažan motiv i onda sve ide samo od sebe. Što se planova tiče želimo da napravimo još predstava.
Imate sreće, a rekla bih da je to više stvar talenta, da su vam sve uloge bile različite. Niste ukalupljeni glumac. Postoji li lik koji vam je bilo teško da odigrate?
–Rodion Romanovič Raskoljnjikov je najteža uloga na kojoj sam radio do sad. To sam rekao svim vašim kolegama koji su me to pitali pa evo i vama.
Kada ste u poslovnom smislu rekli “E sad sam zadovoljan”. Koji je vaš najveći uspeh do sada?
Kada su ljudi počeli da vas prepoznaju po ulici? I da li se nekad osećate kao zvezda?
–Moj najveći uspeh je znanje koje sam uspeo da primim i da ga posle upotrebim. Igrao sam, još na početku svoje karijere, u jako popularnim serijama kao što su “Mješoviti brak” i “Ljubav, navika, panika” tako da su jos tada počeli da me prepoznaju na ulici.
“Jutro će promeniti sve” je dokaz da naizgled obične teme mogu imati snažnu poruku ako ih prezentuje četvoro jako talentovanih glumaca. Serija je bila jako gledana. Vaš lik šalje poruku mladima da nije rešenje otići “preko” jer ono što nosimo ponećemo i kilometrima daleko.
Koliko je mladih ljudi preko 30 godina koji još uvek nisu postigli ništa u životu a vreme ih “gazi”?
– Ne bih mogao precizno da vam odgovorim ali pretpostavljam da ih ima dosta.
Ima li u ovoj zemlji nade za vašu generaciju? Koliko nam politička situacija ” boji” živote? Ima li umetničke slobode u pozoristu ,medijima?
-Nada uvek postoji. Mislim da ipak mi odlučujemo o tome da li će nam se neko mešati u život i koliko.
Mislim da ima umetničke slobode.
I vaš rodni Kragujevac i Kruševac, sa kojim ste se orodili, imaju jaka pozorišta. Oba grada su plodna za darovite glumce a nemaju festivale.
– Festivali bi trebalo da budu posledica bogate i raznovrsne produkcije. Ako bi se više ulagalo u produkciju možda bi se prirodno pojavila potreba i za festivalima.
FOTO: Facebook
Comments are closed.