Društvene mreže su postale neizostavan deo svakodnevice, posebno među mladima. Instagram, TikTok i Snapchat nisu samo platforme za deljenje sadržaja već prostor gde se oblikuju očekivanja, vrednosti i slika o sebi.
Međutim, mnogi tinejdžeri osećaju da im društvene mreže više štete nego što pomažu, naročito kada je reč o samopouzdanju. Jedan od najvećih problema društvenih mreža je predstavljanje idealizovanog života. Ljudima se svakodnevno prikazuju besprekorno obrađene slike, luksuzna putovanja i prividno savršen izgled influensera. Ovaj fenomen može stvoriti osećaj nezadovoljstva kod onih koji svoj život upoređuju s time što vide na ekranu.
Marija Šljivić, psihološkinja, ističe da je ovo ozbiljan problem:
“Mozak tinejdžera još uvek se razvija i veoma je podložan spoljnim uticajima. Kada mladi svakodnevno gledaju nerealne standard lepote i uspeha, oni nesvesno postavljaju te standard kao merilo vlastite vrednosti. To može dovesti do osećaja nesigurnosti, anksioznosti, pa čak i depresije.”
Ona dodaje da društvene mreže pojačavaju potrebu za spoljnim odobravanjem. Broj lajkova, komentara i pregleda postaje način da se meri sopstvena vrednost, što može biti veoma štetno.
Da društvene mreže zaista utiču na samopouzdanje, potvrđuju i iskustva mladih. Marko (18) iz Paraćina priznaje da se često osećao loše zbog onoga što vidi na Instagramu:
“Gledam kako influenseri stalno putuju, nose skupu odeću i izgledaju besprekorno. Počeo sam da se osećam kao da moj život nije dovoljno zanimljiv. Upoređivao sam sebe s njima i mislio da nikada neću biti dovoljno dobar. Tek kada sam shvatio da je većina tih fotografija nameštena i obrađena, počeo sam da razmišljam drugačije.”
Sa druge strane, Iva (17) kaže da su joj društvene mreže potpuno promenile način na koji vidi svoje telo:
“Stalno sam gledala devojke sa savršenom kožom i figurom i mislila sam da nešto nije u redu sa mnom. Počela sam da koristim filtere kako bih izgledala bolje, a onda više nisam mogla da objavim sliku bez njih. U nekom trenutku sam shvatila da mi društvene mreže više štete nego koriste i napravila sam pauzu. To mi je pomoglo da se osećam bolje u vezi sa sobom.”
Iva je, poput mnogih tinejdžerki, osetila pritisak koji nameću društvene mreže kada je reč o fizičkom izgledu. Standardi lepote koji se plasiraju putem Instagrama i TikToka često su nedostižni, a mnogi korisnici pribegavaju filterima i aplikacijama za obradu fotografija kako bi postigli “savršeni” izgled. Međutim, to može dovesti do gubitka samopouzdanja i osećaja da stvarni izgled nikada nije dovoljno dobar.
Psihološkinja Marija Šljivić savetuje nekoliko koraka koji mogu pomoći mladima da smanje negativan uticaj društvenih mreža:
“Društvene mreže mogu imati jak uticaj na samopouzdanje, posebno među mladima. Većina sadržaja je obrađena i ulepšana, što može stvoriti nerealna očekivanja. Ljudi se često porede sa influenserima, što može dovesti do osećaja nesigurnosti. Važno je razumeti da ono što vidimo na ekranu nije uvek realnost. Ograničavanje vremena provedenog na mrežama može smanji i njihov negativan uticaj. Pratiti sadržaje koji inspirišu, umesto onih koji izazivaju nesigurnost, pomaže u jačanju pozitivne slike o sebi. Pravljenje pauza od društvenih mreža može poboljšati mentalno zdravlje”, ističe Marija Šljivić i nastavlja.
“Samopouzdanje treba da dolazi iz realnih postignuća, a ne iz broja lajkova i komentara. Fokusiranje na lične ciljeve i razvoj jača osećaj lične vrednosti. Važno je graditi odnose van digitalnog sveta i negovati stvarne veze. Redovno podsećanje da društvene mreže prikazuju samo deo nečijeg života može pomoći u očuvanju realne slike o sebi. Negovanje hobija i ličinih interesovanja doprinosi većem samopouzdanju. Umesto poređenja sa drugima, treba raditi na sopstvenom napretku. Društvene mreže mogu biti korisne ako ih koristimo svesno i umereno. Ključ je u balansu između digitalnog sveta i stvarnog života”.
Društvene mreže nisu nužno loše, ali njihov uticaj zavisi od načina na koji ih koristimo. Svako treba da pronađe ravnotežu između digitalnog i stvarnog sveta kako bi zaštitio svoje mentalno zdravlje i samopouzdanje.
