Kada padne mrak i pogase se svetla u stambenim zgradama, lokalima ili restoranima, počinje „žurka“ onih od kojih većini nas prolazi jeza – bubašvaba, miševa i drugih nepoželjnih cimera. Za mlade, stručne i ambiciozne ljude iz DDD službe „Eko Flash“, to je radni dan u kanceleriji.
Osnovano još 2006. godine, ovo preduzeće na čelu sa vlasnikom Igorom Jolićem konstantno širi svoje poslovanje, prilagođava se tržištu i gradi decenijsko poverenje klijenata širom Srbije.
U razgovoru za naš portal, Igor otkriva sa čim se sve susretao na terenima – od najezda opasnih stršljena i zaboravljenih „klintonki“, preko prepredenih glodara, pa sve do zaštićenih gmizavaca u rudnicima.
Leto donosi bube i bolesne ubode, zima tera glodare na toplo
Posao u „Eko Flashu“ deli se na dve glavne sezone, mada stroga pravila u ovom poslu često ne postoje.
„Imamo dve sezone. Jedna je letnja, sada na izmaku, i tu se najviše radi zaštita od buva, krpelja, stršljena i komaraca“, objašnjava Igor. „Ove godine smo imali pravu najezdu stršljena, pa smo imali dosta posla oko uklanjanja legala. Prošle godine je, recimo, bilo dosta intervencija sa zmijama. Naravno, tu su uvek i bube, smrdibube, uleži, najezde bubamara…“
Zimska sezona rezervisana je za glodare. Period oktobra i novembra je vreme kada miševi i pacovi pred hladnim danima traže toplije prostore za skrivanje i legenje. Ipak, Igor naglašava da posla ima tokom cele godine – bubašvabe i buba-ruse aktivne su i zimi, dok se leti ponekad neočekivano pojave najezde pacova.
Poseban izazov u ugostiteljskim objektima predstavljaju kafemati. Kako ističe naš sagovornik, puno bubašvaba i buba-rusa krije se upravo oko aparata za kafu u kafićima, jer tamo nalaze idealne uslove za legenje.
Najveći izazov: Kada je suzbijanje štetočina zapravo – pravi lov
Dok zakoni nalažu lokalima, firmama i prodavnicama obavezno sprovođenje preventivnih DDD poslova, pojedini klijenti imaju specifične zahteve.
„Neki klijenti rade po HACCP standardu, pa tu imamo potpuno drugačiji vid usluge koji se prati kroz tabele i mape. Pravimo precizan prikaz gde su postavljeni mamci i gde su obeležene kutije u odnosu na, recimo, zaraženi podrum neke privatne kuće“, navodi Igor.
Ipak, suzbijanje štetočina nosi dozu neizvesnosti koja prevazilazi običnu primenu hemije. Suština je u tome da je reč o – lovu.
„Možeš da upotrebiš najkvalitetnije preparate i uradiš posao na najbolji mogući način, ali to je ipak lov. Pacovi i miševi znaju da budu izuzetno pametni, da izbegavaju kljuse i klopke. Onda moramo da dolazimo ponovo i menjamo mamac. Nije baš prosto uhvatiti miša, a pogotovo pacova“, iskren je Igor.
Sa sasvim drugačijim izazovima suočavali su se ove godine kada se, posle dužeg vremena, ponovo pojavila mala mušica krvopija – u narodu poznata kao „klintonka“. Ova napast je mnogima nanosila ozbiljne povrede, što je izazvalo lavinu poziva zabrinutih građana.
Zmije u rudnicima i depetrizacija
Kada je reč o gmizavcima, strah je kod ljudi često ogroman, ali stručnjaci iz „Eko Flasha“ znaju kako sa njima. Zmije su zakonom zaštićene, bez obzira na to da li su otrovne ili ne, pa se umesto klasične istrebe primenjuje depetrizacija.
„To jest, radimo odbijanje gmizavaca repelentima od prostora u kome ljudi imaju problem“, objašnjava naš sagovornik. „Ove sezone ih nije bilo preterano, sudeći po pozivima, dok je prošle godine bilo malo više. Zmije vole kamen, potok, ali i sunčanu stranu, dok se glodari najviše skupljaju oko šahti, kanalizacije, nesređenih prostora i podruma.“
Sa svojim timom od šestoro zaposlenih i četiri vozila, „Eko Flash“ pokriva teren cele Srbije. Najviše se radi u Centralnoj Srbiji – Kruševcu, Kraljevu i Kragujevcu – ali pozivi stižu i iz Bora, Blaca, Leskovca, pa čak i Beograda, gde je konkurencija znatno veća. Ekipa je intervenisala i na specifičnim lokacijama poput rudnika, gde su uspešno rešavali probleme sa zmijama.
Zlatni savet stručnjaka: Vaša žurka počinje kad se ugase svetla
Šta savetovati građanima kako bi sveli mogućnost pojave insekata i glodara na minimum? Igor Jolić ima jasnu poruku, naročito za stanare u zgradama.
„Ljudi treba da budu svesni da, ako stanuju u zgradi, postoji ogromna mogućnost da se pojave bubašvabe i buba-ruse. Osnovni savet je održavanje higijene i preventivna dezinfekcija. Posebno je važna deratizacija podruma i zajedničkih prostorija“, ističe Igor.
On upozorava i na jednu neprijatnu istinu koju mnogi zanemaruju: „Ako primetite samo jednu bubu ili miša, znajte da su oni tu već duže vreme – nedelju, dve, možda čak i čitav mesec. Njihova ‘žurka’ počinje uveče kad se ugase svetla, tako da stanari često nisu ni svesni da imaju problem. Zato su redovna higijena, uz dezinsekciju i deratizaciju, jednostavno – neophodni.“
