U proteklih sedam godina Alternativni kulturni centar “Gnezdo” se profilisao kao mesto koje ima puno sluha za želje mladih kada je reč o kulturnim dešavanjima.
AKC „Gnezdo“ je Ani i njenim vršnjacima jedno od najdražih mesta, a razlozi pominjani u anketi su različiti. Uglavom su najčešći odgovori: zbog društva i žurki, kvalitetnog programskog sadržaja i besplatnog muzičkog studija. Dosta njih je, međutim, istaklo da je prostor daleko, te da ih to sprečava da ga češće posećuju.
„Gnezdo“ je nezavisni kulturni centar i kao takav, svakodnevno se susreće sa mnogim problemima. Nastao je 2017. godine u Kruševcu i zamišljen je kao platforma ili resurs dat zajednici na korišćenje. To je jedan samoorganizovani, nezavisni prostor u kome svoje programe sprovode različita udruženja, neformalne grupe i pojedinci.
Pre samog „Gnezda“, postojala je neformalna grupa „Fakiri sa juga“ koja je svoje prve eksperimente pravila u Beogradu u okviru samoorganizovanog kolektiva Inex Film. Zahvaljujući tom iskustvu u jednom samoorganizovanom prostoru, mi smo imali neka znanja i iskustvo koje smo bili u stanju da prenesemo u Kruševac, priča Kaća Dimitrijević, koordinatorka prostoora.
Našu ideju da ovde formiramo jedan alternativni kulturni centar izložili smo i vlasnicima objekta, Fudbalskom klubu „Borac“, i od njih smo dobili desetogodišnji ugovor o korišćenju prostora. Od početka smo mislili da u rad prostora ne budemo uključeni samo mi, nego neka šira zajednica koja možda ima potrebe za prostorom, za neke svoje inicijative i programe koje možda nailaze na zatvorena vrata, dodaje Kaća.
Glas publike
Pošto je „Gnezdo“ drugačiji centar u odnosu na ostale, ima potpuno drugačiji pristup prema zajednici. Kako njegova koordinatorka kaže “značajno dopunjava kulturnu scenu Kruševcai jer svaki grad koji imalo drži do sebetreba da ima neki alternativni i nezavisni prostor”.
Publika ima dominantan glas u ovom prostoru, a mladi su ti koji iniciraju deo programa.
Programski su uticali na „Gnezdo“, ali i na reputaciju prostora, i na to kako ga neka šira zajednica percipira. Mladi su, takođe, dosta učestvovali u donošenju pravilnika za funkcionisanje i način rada u prostoru.
Prostori koji su poput „Gnezda“ ne mogu da se obraćaju široj zajednici.
Ni mi sami pojedinačno nikad nismo bili ljudi koji su se uklapali u neku širu zajednicu. Upravo zbog toga je ovo alternativni kulturni centar i mi se obraćamo jednoj užoj grupi ljudi.
Što se tiče ostalih, sa njima je situacija složena, jer postoje situacije kada imamo drastično suprotstavljene stavove. Prošle godine je bio održan i protest ispred „Gnezda“ zbog otvorenog događaja čija je tematika bila LGBT populacija, što ukazuje na raskol u stavovima.
Sa druge strane, mislim da je jako važno da ipak čujemo jedni druge i da razumemo da smo mi različitih stavova i da je to sasvim u redu, kao i da možemo takvi postojati u istoj sredini, naglašava Kaća Dimitrijević.
Kao nezavisni kulturni centar, finansiraju se projektno, a sama opština ne daje doprinos.
Jedina podrška koju dobijamo je kroz projekte kojima apliciramo za konkurs za kulturu. Gradska uprava nam takođe ne pokriva ni troškove održavanja prostora.
Mislim da postoji nerazumevanje toga koliko nezavisni kulturni centri doprinose razvoju kulture i uopšte scene, ne samo u Kruševcu, naravno, već generalno. Nezavisna scena je i inače tretirana kao neka marginalizovana amaterska scena, verovatno zbog toga što ljudi koji odlučuju o tim budžetima za kulturu nemaju baš najbolje razumevanje toga šta je kultura i na koji način se ona podržava.
Turistička organizacija nas ne prepoznaje u okviru kulturne ponude. Možda oni ne smatraju da postoje turisti kojima bi bilo interesantno da vide ovakav prostor. Ili makar mural od 400 kvadrata. Nekome bi bilo to dovoljno interesantno da vidi šta je neka savremena ulična umetnost u Srbiji.
Uživanje u igri
Ipak, iako nemaju podršku institucija nezavisnost ima i svoje dobre strane.
Mi se igramo, i u tome uživamo. Trudimo se da kreiramo neke nove modele ponašanja, da ne idemo po ustaljenim načinima funkcionisanja klasičnih kulturnih centara. Mi smo ti koji odlučujemo šta ćemo i kako razvijati.
Negativna strana naše nezavisnosti je što mi nemamo otvorenu komunikaciju sa školama. Zbog toga što nismo državna institucija kulture, kada se obratimo školskoj upravi sa idejom da održimo neke radionice ili promovišemo događaje koji se dešavaju u „Gnezdu“,često nailazimo na zatvorena vrata. Školska uprava kaže da nema tu mogućnost, da nam dozvoli promociju, da treba da se obratimo Ministarstvu. Oni kažu da treba poštovati autonomiju škola. Sve u svemu, mi smo onda neka loptica kojom se dobacuju. Ne vide reputaciju ili sigurnost u „Gnezdu“ kao u svojim prostorima ili u drugim institucijama kulture, dodaje Kaća Dimitrijević.
„Gnezdo“ je i pored problema postalo izutetno poznato mesto među meštanima, ali i na širim nivoima. Zbog čestih žurki, svirki, izložbi, ali i drugih programa, u ovaj kulturni centar dolazili su ljudi iz cele Srbije, a takođe i iz drugih zemalja.
Mladi su tvorci jednog dela programa, ali na koji način oni dolaze na poziciju kreatora? Kaća kaže da onaj ko želi da napravi svoj događaj mora da ima potrebu za prostorom.
Treba da dođe na mesečni sastanak „Otvoreni sastanak Gnezda“ ili da nam se obrati preko mejla ili društvenih mreža. Mnogim ljudima je lakše da se dogovarju uživo, a i mi mislimo da se onda bolje razumemo. Jednostavnije je objasniti koncept, ideju, postaviti pitanja i razrešiti nedoumice. Mi trenutno radimo dosta na jačanju same zajednice korisnika „Gnezda“ i pravljenju radnih grupa kako bismo podelili poslove, težimo nekom participativnom upravljanju i to je nešto što pokušavamo da razvijamo.
Bitno je napomenuti da se „Gnezdo“ ne koristi samo kao neki prostor za prikazivanje gotovih radova ili predstava, već je zapravo i prostor u kome se dešavaju probe. Razvojnog je karaktera, što je izuzetno značajno za umetnike.
Približiti kulturu potrebama mladih
Iako su mladi okruženi kulturom, sagovornica kaže da ju je potrebno približiti njihovom uzrastu i potrebama.
Da bi približili kulturu mladima, pretpostavljam da bi morala da postoji mnogo veća podrška nekoj savremenoj kulturi, da bi ona mogla da privučuje mlade. Moguće je da postoje mladi koji su zaista privučeni nekim tradicionalnim formama, ali moje iskustvo nije tako. Mislim da postoji forsiranje, možda nekog to i može privući, ali mladi žive u 21. veku i vide što se dešava oko njih, imaju internet. Ja jesam za to da mladi treba da idu u muzej, ali mislim da ako govorim o nekom privlačenju mladih, da tu treba da postoji jedan obrazovni kadar ljudi malo širih shvatanja koji mogu to da prenesu mladima.
Iako postoji spektar sadržaja koji se danas mladima nudi, on ne dopire do njega, ili oni ne dopiru do njih? Neke stvari su lakše ili teže dostupne, ali za njihovo postojanje je potrebno izgraditi dobar glas. U prethodnom periodu u „Gnezdu“ se desila izvedba performansa koji je sagovornica uzela za primer „dobronamerne“ cenzure.
Povodom performansa koji se izvodio kod nas, kontaktirala sam jednog profesora i pitala ga da dovede svoje učenike; prosto bila je jedinstvena prilika za njih da to tada vide. On je bio skeptičan, mislio je da neće da im se svidi ili da ga neće razumeti. Mislim da nisu morali razumeti, performans treba da probudi neku emociju u njima, makar to bilo i čuđenje ili neka potpuno nedefinisana emocija. Samo da nije ona jedna prava linija koju osećamo svakog dana gledajući istovetne stvari.
Kako bi na pravi način i direktno dopirali do ciljnih grupa, potreban je izuzetan marketing koji nudi sadržaj koji ta grupa želi. Često se u poslednje vreme pojavljuje praksa gde mladi učestvuju u pravljenju promotivnih materijala za svoju grupu, a to se dešava i u „Gnezdu“.
Marketing nam se svodi na komunikaciju preko društvenih mreža i plakate za događaje u gradu. Više puta su mlađi korisnici „Gnezda“ nešto snimali za TikTok ili Instagram Reels, te smo i na taj način dopirali do publike. Definitivno treba više pažnje da posvetimo tom segment, zaključuje Kaća Dimitrijević iz AKC “Gnezdo”.
Comments are closed.