Koliko su kvalitetni kulturni događaji koji se nude mladim Kruševljanima? Koliko su mladi zainteresovani za kulturu? Šta treba učiniti da se podigne kvalitet kulturne ponude u gradu? Da li institucije u kulturi “osluškuju” želje građana? Ovo su neka od pitanja na koje su naši sagovornici pokušali da daju odgovor u serijalu tekstova autorke Katarine Dragonjić.
Ana ima 18 godina i učenica je srednje škole. Često posećuje različite kulturne događaje za mlade, iako ih, kako kaže, nema toliko.
Najčešće idem u Kulturni centar, tamo su mi probe, ali ima i dosta interesantnog sadržaja, poput projekcija filmova.
Pored Kulturnog centra, Kruševac u svojoj kulturnoj ponudi ima i mnoge druge institucije, ali koliko o njima mladi znaju?
Zbog kulture čovek stasava u biće, ona održava naše postojanje i definiše nas kao društvo, neki su od odgovora na pitanje “Šta je za vas kultura?” koje je postavljeno mladim Kruševljanima. Međutim, ako je kultura toliko važna, šta mi kao društvo radimo kako bi je održali i razvili?
Krajem maja ove godine izvršeno je anketno istraživanje u kojem je učestvovalo tridesetoro mladih između 16 i 25 godina. Najveći procenat mladih koji su učestvovali su činili osamnaestogodišnjaci (36.7%) i devetnaestogodišnjaci (23.3%). Od ukupnog broja ispitanika, ženskom polu pripada 66.7% ispitanika, muškom 30% ispitanika, a jedan ispitanik nije želeo da se izjasni.
Cilj ankete bio je ispitivanje stavova mladih o informisanosti i učestalosti posećivanja kulturnih institucija na lokalu, kao i ispitivanje razloga za (ne)posećivanje istih.
Međutim, šta je ono što se krije iza vrata u odajama kulturnih institucija? Kako bismo obavili detaljno istraživanje, razgovarali smo sa predstavnicima najuticajnijih institucija, udruženja, ali i sa onima koji znaju nešto više o ovoj temi.
Kruševac slovi kao grad glumaca. Glumcima i drugim scenskim umetnicima su glavne kuće Kruševačko pozorište i Kulturni centar, dok su predstave čest događaj i u Alternativnom kulturnom centru „Gnezdo“. Ove tri ustanove predstavljaju glavne stubove kulturnog života mladih, po anketnom uzorku.
Šta sve radi Kulturni centar Kruševac?
Kulturni centar Kruševac je nastao spajanjem nekadašnjeg Doma omladine i bioskopa. Zadržao je koncept rada ovih ustanova i prilagođavao se promenama, trenutku i potrebama. Postoji od 1992. godine, a zgradu deli sa Kruševačkim pozorištem. Ispred ulaza Kulturnog centra, nalazi se Trg glumaca, koji je svečano otvoren na Vidovdan 2019. godine.
KCK je polivalentna, višeznačna i namenjena je ljudima svih uzrasta sa različitim interesovanjima. Bavi se i pruža kulturne potrebe i deci i mladima, kao i odraslima. Neguje i promoviše: kulturno-umetničke, kulturno-zabavne i kulturno-obrazovne sadržaje, objašnjava naša sagovornica Lidija Užarević.
Lidija radi u Kulturnom centru duže od tri decenije. Trenutno je urednica dramskog programa, nastavnica u Školi govora i glume, rukovoditeljka Dramskog studija KCK, a obavlja i poslove moderatora i voditelja u programima ove institucije.
Kulturni centar je aktivan u sprovođenju događaja. Održavaju se skoro svekodnevno, a dešava se da u istom danu imamo više paralelnih događaja. Dijapazon je takav da se u KCK realizuju školske priredbe, sekcije, radionice, ali i amaterski programi, kao i profesionalni, vrhunski kulturni događaji.
Svaka programska oblast, sadržaj, segment ove Ustanove posvećena je mladima. Ne mogu da govorim o procentima, ali mogu da potvrdim da većina programa pripada mladima.Deca i mladi su baza. Poseban segment rada ove Ustanove posvećen je njima i provlači se i realizuje kroz druge oblasti, dodaje Lidija.
Jedan od događaja po kojem je KCK poznat van okvira Kruševca je i Festival srednjoškolskog teatra ili Tinfest.Jedini je u zemlji, možda i u regionu, koji okuplja sve srednje škole na nivou grada.Nastao je zahvaljujući želji i nastojanju mladih “Feštovaca”, učesnika FEŠT-a (Festivala školskog teatra grada Kruševca, koji okuplja učenike osnovnih škola) a koji su prešavši u srednje škole, poželeli su da se i dalje bave školskim teatrom.
Zahvaljujući ovim festivalima, ali i u okviru tribinskog programa, organizuju se edukativne i interaktivne radionice iz svih oblasti (umetnost, književnost i jezik, društvo, komunikacija, internet, zdravlje itd.), kao deo već postojećih programa, ili u okviru ciklusa radionica.
Kad govorimo o festivalima koje Kulturni centar organizuje, mladima se nudi učešće ili uživanje ovih kulturnih događaja – Festival muzike za decu i mlade, Međunarodni festival humora i satire ”Zlatna kaciga” koja ima konkurs za mlade do 18 godina, iznosi Lidija.
Mladima je namenjen i Međunarodni festival akademskih predstava “Čkaljini dani” koji je po prvi put organizovan ove godine povodom 100 godina od rođenja legendarnog glumca.
Predstave nastale u okviru Dramske radionice KCK, u koprodukciji pozorišta “Čkalja” i neformalne grupe “Kulturociklin” još jedna su ponuda kulturnih sadržaja za mlade. Veći broj gostujućih dramskih programa namenjen je upravo mladima.
Organizacija diplomskih koncerata učenika srednje muzičke škole, koncerti i predavanja o poznatim kompozitorima, solistički koncerti mladih i neafirmisanih umetnika, još jedan su kultrno-umetnički sadržaj koji tradicionalno organizuje KCK u maju ili junu.
Književni program ove Ustanove neguje i promoviše rad Poetskog teatra KCK, ali i saradnju sa Književnom omladinom Kruševačke gimnazije (podrazumeva organizaciju tematskih književnih večeri skoro svakog meseca). Mladima su namenjene i književne večeri poznatih pisaca, kao i mogućnost učešća u njima, ali i mogućnost predstavljanjasvojih prvih knjiga, dodaje Užarević.
Praćenje novih tendencija
Ono što je važno napomenuti jeste da Kulturni centar ima i svoju publikaciju koja postoji više od 20 godina. Časopis za kulturu i umetnost “Putevi kulture” sadrži eseje iz mnogih oblasti, ali i rubrike u kojima se pojavljuju mladi književni stvaraoci i njihova dela.
Zahvaljujući filmskoj delatnosti, organizuju se različite revije filmova umetničke i dokumentarne vrednosti (“Slobodna zona”, Revije italijanskog i nemačkog filma, Revija studentskog kratkog i dokumentarnog filma itd. Posebno mesto u ponudi programa za mlade imaju škole, sekcije, radionice, studija (Škola govora i glume, plesna i baletska škola, likovni studio “Maja Olić”, Poetski teatar, škola gitare itd.) koji postoje u ovoj Ustanovi i koje vode stručni nastavnici i mentori,kaže naša sagovornica i dodaje.
One su baza, osnova u razvoju talenata, ali i formiranju ukusa, kulturnih potreba, publike. Tako su javni časovi, koji se organizuju po tradiciji na kraju školske godine, prilika da predstave svoj rad, ali i da privuku zainteresovane.
Iako bi laički rekli da postoje velike razlike u dostupnosti i kvalitetu događaja, sagovornica tvrdi da se ista pažnja sadržaju za mlade se posvećuje i u gradskoj i seoskoj sredini.
Kroz rad Kulturno-umetničkih društava (koji pripadaju radnoj jedinici Kulturno-prosvetne zahednice koja je u sklopu KCK) neguje se tradicija, baština, a veći deo članova su deca i mladi. Učesnici su, ali i publika, tradicionalne Smotre sela, raznih tradicionalnih smotri, programa (“Padeški kladenac”, “Belovodska rozeta”, Muzička manifestacija “Stanislav Binički”, “Vuletovi dani” i drugi), dodaje Lidija.
Kako bi se stvarao kreativni sadržaj koji je relevantan za ciljnu grupu, od izuzetnog je značaja „osluškivati“ javno mnjenje, što Kulturni centar obavlja kroz ankete, ali i uz pomoć društvenih mreža.
U tom procesu je značajno umrežavanje sa drugim kulturnim centrima, manifestacijama, ustanovama, nevladinim organizacijama,neformalnim grupama, obrazovnim ustanovama, učeničkim parlamentima i kancelarijama za mlade, kaže urednica dramskog programa.
Promocija događaja ostvaruje se putem sredstava javnog informisanja, društvenih mreža, sajta (https://www.kck.org.rs/novosti/index.php), elektronske pošte, poruka putem vibera, plakata, pozivnica, reklamnih panoa, izloga.
Potrebne su nam te „moderne, nove tendencije” i načini da budemo vidljiviji i bliži mladima. Trudimo se i nalazimo način da mladima izađemo u susret uvek kad smo u mogućnosti. U to ne spada samo poseta programa, već posetiocima omogućavamo besplatno korišćenje naših resursa (sale, prostora za vežbu, stručnu i tehničku pomoć). Većina naših programa je besplatno, poručuje Lidija.
Trenutno u našoj Ustanovi postoje dve mlade osobe zaposlene u okviru „Prve plate“ na poslovima tehnike i marketinga. Svakako da u okviru svojih radnih mesta, pozicija, učestvuju u pospešivanju nivoa posvećenosti od strane mladih.
Mišljenja sam da je „podmlađivanje” kolektiva potrebno, neophodno i neminovno. S druge strane moje kolege i ja imamo dobru saradnju sa mladima okupljenim u školama, organizacijama, ali i pojedincima. Otvoreni smo u svakom trenutku za razmenu mišljenja, predloge, pomoć, dodaje ona.
Gde su mladi?
Međutim, iako su skoro svi programi besplatni, i pored svih napora koji se ulažu, mladih nema dovoljno.
Na osnovu iskustva kreatora i potrošača kulture, mogu reći da posećenost nije dovoljna.Nema dovoljno mladih na programima. Ne mislim samo na programima Kulturnog centra, već i na sadržajima drugih organizatora. Nisam stava da je krivica do mladih. Možda deluje poznato i izlizano – svi smo krivi, svi smo zakazali – ali istina je da zajedno delimo odgovornost. Svi treba da preispitamo sebe (i ustanove kulture,obrazovni sistem, država i roditelji, i mladi, i mediji to treba da učine).
Kakva nam je kulturna ponuda? Kulturna politika? Koliko materijalnih sredstava imamo, ali i znanj, stručnjaka? Da li smo spremni da se menjamo i saslušamo? Da li poštujemo sistem vrednosti? Možemo li da se odupremo masi, neukusu? Treba naći odgovor na ta i na mnoga druga pitanja, poručuje Užarević.
Kulturni centar se ne bavi i ne promoviše masovnu, manifestacionu kulturu. Ako smo i organizatori i kreatori nekog većeg događaja, razlog su vrednosti i značaj za opštu zajednicu, za budućnost pojedinca. Nije broj gledalaca u sali, dvorištu, na trgu ili nekom drugom mestu događanja, uvek pokazatelj da li je program kvalitetan; kao i nezainteresovanost mladih gledalaca za umetnički vredne sadržaje, koje nastojimo da prikažemo.
Različita su poimanja kulturnih vrednosti, pa se ne razumemo. Ponekad je lakše i lepše sa površnim i „lakim” sadržajima. Zabavno je, ali da li smo svi ispunjeni? Čuju se „kritike” sa obe strane, od nas, koji nudimo sadržaje, i od onih kojima su namenjeni. Svi smo nezadovoljni ali to ne treba da obeshrabri nikog. Želja i cilj je da nas bude više ispunjenih i zadovoljnih. Verujem u to, poručuje za kraj Lidija Užarević.
Comments are closed.