Mamurna mladost Kruševca

Mladi u Srbiji prvo pijanstvo dožive u periodu između 13. i 14. godine, dok se znaci zavisnosti od alkohola javljaju već posle 21. godine.

Prema poslednjim istraživanjima Evropske komisije svaki peti stanovnik Evropske unije star između 15 i 24 godine redovno i prekomerno pije alkohol. U Srbiji, na osnovu istraživanja Instituta za zaštitu zdravlja Batut, oko 50% mladih povremeno pije alkoholna pića, 20 % se povremeno opija, a njih 7% redovno pije.

Violeta Milićević, sociološkinja iz Zavoda za javno zdravlje, ističe da je problem preteranog konzumiranja alkohola među mladima prisutan i u Kruševcu.

„Mi smo 2004. godine radili istraživanje o konzumiranju cigareta u tri kruševačke srednje škole i tada nam je jedan profesor u Gimnaziji rekao „Mi nemamo problem sa pušenjem, mi imamo problem sa alkoholom.“ Dešavalo se da učenici na prvi čas dođu pijani! Zato smo 2015. godine uradili novo istraživanje u kojem smo akcenat stavili na alkohol i dobili smo specifične rezultate“, objašnjava Violeta Milićević.

Rezultati istraživanja koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Kruševac u velikoj meri se poklapaju sa nacionalnim istraživajem koje je prvi put sproveden 2008. godine, a po metodologiji evropskog školskog istraživanja o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima. Tada je utvrđeno da je veliki broj mladih probao alkohol i taj trend je stalno u porastu.

U proseku prvo pijanstvo u Srbiji, na osnovu ovog istraživanja, doživljava se sa 13,5 godina, a najkasnije u 20. godini života. Znaci zavisnosti prosečno se javljaju oko 21,5 godine dok na lečenje mladi dolaze između 25. i 27. godine .

U Beogradu od ukupnog broja lečenih alkoholičara skoro polovinu čine mlađi od 30 godina.

Srednjoškolci sve češće piju alkohol!

U poslednjih nekoliko godina gotovo da je postalo normalno da je svaki izlazak mladih, proslava rođendana, položenog ispita, propraćen velikom količinom alkohola i taj trend je u stalnom porastu.

„Moram da uporedim podatke istraživanja Zavoda za javno zdravlje koje sprovedeno 2004. godine sa onima iz 2015. godine da bismo uradili komparativnu analizu. Na osnovu rezultata tog istraživanja došli smo do zaključka da većina učenika u srednjim školama na području Opštine Kruševac konzumira alkohol, tačnije 83,1% . U odnosu na istraživanje koje je sprovedeno 2004. godine ne predstavlja veliku promenu jer je tada 81,7%  konzumiralo alkohol. Komparativnom analizom utvrdili smo da je došlo do promene u učestalosti konzumiranja alkohola kod naših srednjoškolaca, u pravcu češćeg konzumiranja i opijanja. Bilo je 400 ispitanika ali u odnosu na ukupan broj konzumenata jednom do dva puta nedeljno alkohol konzumira 28,1%, 2004. godine taj postotak je bio 18,2%. Vidimo povećanje. Jednom do dva puta mesečno pije alkohol 37,2% srednjoškolaca dok je 2004. godine  to  činilo 37,1 %“, informisala nas je Violeta Milićević.

Analizom stavova učenika po pitanju konzumiranja alkohola utvrđeno je da gotovo polovina anketiranih učenika ima tolerantan stav u odnosu na alkohol, iako većina, 80,9 % ispitanika ima pozitivan stav prema ljudima koji nikada ne piju. Bez obzira na ovakav pozitivan stav prema ljudima koji ne piju više od polovine ispitanika, 64,6%, se prilikom upotrebe alkoholnih pića  opijalo, dok je 2004. godine to bilo 50,4%. Veliki broj učenika je u alkoholisanom stanju izazvao neki problem, svađu ili tuču.

Inače, istraživanje Zavoda za javno zdravlje Kruševac je rađeno u tri kruševačke srednje škole – Gimnaziji, Medicinskoj i Hemijsko-tehnološkoj školi.

„Očigledno je da period sazrevanja mladih ljudi prate postupci i ponašanje koje je u suprotnosti ne samo sa znanjima o posledicama pijenja, već i sa sopstvenim stavovima. Na osnovu prethodne analize uvideli smo da učenici imaju zavidan nivo znanje o ispitivanom problemu. Istovremeno, na osnovu rezultata, možemo da zaključimo da raspolaganje znanjima i činjenicama ne podrazumeva zdravo ponašanje. Informacije same po sebi nisu dovoljne da se spreči i suzbije upotreba alkohola. Upečatljivi rezultati koje smo dobili u ovom istraživanju odnose se na konzumiranje alkohola u odnosu na pol. Iz navedenih podataka smo uočili da je učestalost upotrebe alkohola kod muškaraca veća nedeljno i mesečno, nego kod devojaka koje pretežno konzumiraju alkohol u posebnim prilikama, nekoliko puta godišnje. Slični rezultati su dobijeni i za roditelje naših ispitanika. Zapaža se da je pijenje alkohola  mnogo izraženije kod očeva nego kod majki. Danas se često kaže da devojke, devojčice, piju isto koliko i muškarci, ali statistika kaže drugačije a ovo istraživanje to potvrđuje“, naglašava sociološkinja Violeta Milićević.

Kako naučiti mlade da kažu ne?

Rezultati istraživanja koje je sproveo Zavod za javno zdravlje Kruševac ukazuju da je uticaj porodice na mlade u periodu adolescencije gotovo neznatan. Naime, veliki broj učenika, nezavisno od porodičnog okruženja bez alkohola, redovno ili povremeno ipak konzumira alkohol. Dominatan uticaj u tom periodu imaju grupe vršnjaka. Ipak, uticaj porodice se ne sme zanemariti. Stabilnost porodičnih odnosa i zauzmanje jasnog stava u vezi konzumiranja alkohola  su od neprocenjive važnosti za formiranje stavova i navike mladih.

„Po mom mišljenju porodica je ključni faktor da sutradan njihova deca ne probaju alkohol. A to znači da, ne samo u porodici, nema bar  jednog roditelja koji pije, nego i da zauzmu stav o tome, da detetu stalno pričaju koliko alkohol šteti, da budu posvećeni deci, ali ne u smislu prevelike prezaštićenosti što danas porodice čine. Takav odnos vodi neprirodnom sazrevanju deteta koje nikako ne može da postane samostalno, emocionalno stabilno, odgovorno. Vrlo često ističem jednu rečenicu, koja je meni vrlo važna, a koja kaže da je „dobar roditelj onoliko koliko je uspeo da osamostali svoje dete“. To roditelji sve manje čine. Od onih koji zapostavljaju svoju decu zbog obaveza ili  nekakve prirode ili šta god do onih koji rade i domaće zadatke i sve druge obaveze umesto dece. Sve to vodi formiranju nezrele ličnosti koja će kasnije biti mnogo više sklona uticajima sa strane“, zaključuje Violeta Milićević.

Posmatrajući procentualno broj učenika koji piju po razredima uočava se rastući trend od prvog do četvrtog razreda, od 76,3 do 90,1%.

„Zabrinjava nas podatak da sa godinama učestalost konzumiranja alkohola raste. Zbog činjenice da nam mladi sve više konzumiraju alkohol, da se sve češće opijaju, moramo da pojačamo, kao društvo, promotivno-preventivne aktivnosti u kojima bi trebalo da učestvuju stručnjaci u javnom zdravstvu, prosvetni radnici, psiholozi, pedagozi, roditelji, kao i sami mladi. Informacija o štetnosti alkohola ne znači puno ukoliko nije u skladu sa ponašanjima mladih. Mora se mnogo više obratiti pažnja na programe koji se odnose na savladavanje veština odupiranju socijalnom pritisku. Veliki uticaj na mlade da li će probati alkohol pored porodice imaju vršnjaci, u adolescentnom dobu čak i veći uticaj od porodice. U tom smislu kod mladih moramo da utičemo na dizanje samopouzdanja, samopoštovanja, na odupiranju socijalnom pritisku vršnjaka, da ih učimo kako da kažu ne i alkoholu i cigaretama, naravno i mnogim drugim drogama koje postoje i koje vrebaju sa svih strana“, zaključuje Violeta Milićević, sociološkinja u Zavodu za javno zdravlje Kruševac.