Шта су мештани Великог Шиљеговца рекли o студентима?: Млади су пробудили успавану земљу!

Разговор студената и грађана у Великом Шиљеговцу није се свео само на велике политичке теме и предстојеће изборе. Довољно је било питати мештане шта им недостаје, па да се прича брзо врати свакодневици – води, канализацији, лекарима, малим газдинствима и могућности да се живи од сопственог рада.

Управо о томе су говорили мештани који су дошли испред Дома културе, где су крушевачки студенти у блокади поставили штанд у оквиру обиласка села Расинског округа.
Окупило се тридесетак људи. Једни су се задржавали у разговору, други прилазили да потпишу петицију, а подршка је повремено стизала и са улице – сиреном или махањем из аутомобила у пролазу.
На свега неколико метара од њих, око сат времена након почетка студентског окупљања, код споменика преко пута Дома културе постављен је и штанд Српске напредне странке, око којег се такође окупило тридесетак људи. Између две групе није било комуникације нити инцидената.
Док су два штанда остала на различитим странама улице, разговори са мештанима испред Дома културе кретали су се од политичке ситуације у Србији до проблема који су много ближи њиховим кућама.

Локалне теме у првом плану

Катарина Јевтић, студенткиња Факултета ветеринарске медицине Универзитета у Београду, каже да се током досадашњег обиласка села показало да људи желе да говоре управо о проблемима својих средина.
– Најупечатљивије ми је што нам, где год да дођемо, људи кажу да им је изузетно драго што смо дошли. Добродошлица је увек велика, а онда почнемо да причамо о локалним проблемима. Ова акција је и намењена томе да стварно разговарамо са људима и видимо који су њихови проблеми – каже Јевтић.
Део студената је са мештанима разговарао и током акције „од врата до врата“, док су се код штанда, објашњава она, више отварале опште политичке теме.
– Људима је драго што постоји нека нова нада. А када говоримо о локалном нивоу, у Великом Шиљеговцу смо највише чули о проблемима са водом – додаје Јевтић.
Да вода није само једна од успут поменутих тема показују и разговори са мештанима.

Мирјана Ружић, пензионерка из Великог Шиљеговца, каже да раније није долазила када су у селу биле друге политичке организације, али да је данас дошла јер подржава студентске протесте.
– Сматрам да су потпуно у праву. Да нам је земља у хаосу види се на сваком кораку. Прошле године, када сам кренула код лекара, схватила сам да је у здравству прави хаос. Радила сам у просвети, а ту проблеми трају већ деценијама. Просветни радници су штрајковали, а обећања им никада нису испуњавана – прича Ружић.
Каже да нема ништа против било које странке, али да верује да је време да млађа генерација преузме одговорност и „уведе неки ред“. А када говори о Великом Шиљеговцу, враћа се на проблем који се током дана више пута понављао.
– Ми овде немамо воду. Деценијама је то проблем. Одрасла сам у време социјализма и, шта год неко рекао, чак је и тада било боље. Имали смо врхунске лекаре, зубаре, апотекаре, а сада немамо. Мала газдинства такође имају проблем, не могу да опстану, немају од чега. Данас се само нерад награђује – каже Ружић.

„Мислили смо да само играју игрице“

Шездесетосмогодишњи Мирољуб Ивановић у доласку студената од села до села види могућност да се нешто промени.
– Пуно значи то што студенти долазе од села до села. Очекујем да крене све набоље, верујем у њих. Ово је генерација која је имала храбрости да крене и каже „Стоп лоповлуку и преварама!“ – каже Ивановић.

Сасвим другачије је, бар у почетку, на ту генерацију гледао 42-годишњи Иван Ивановић.
– Нисам имао никаква очекивања од ове генерације. Сви смо мислили да њих ништа не занима, да само играју игрице. Међутим, они су пробудили свест – каже он.
За себе каже да је песимиста, али су његова садашња очекивања врло конкретна.
– Од овога не може да буде горе, једино да буде неки рат. Моја очекивања сада су да упристоје ову земљу, да институције профункционишу, да може да се живи од свог рада, да не мора да се уцењује и да партијске везе не значе живот. Да овде у Шиљеговцу људи имају пристојну воду и канализацију, да се санирају депоније и да живимо у земљи из које неће да се бежи. Ништа више од тога – каже Ивановић.

„Стоп лоповлуку и преварама!“

Посебно му је, додаје, важно то што су студенти дошли у село и разговарали са људима непосредно.
– Четрнаест година је ово зло на власти, а за то време нико из опозиције није дошао да разговара са нама. Ови млади људи јесу. Ово је први пут. Није исто када нешто слушате преко медија и када неко дође уживо да разговара са људима – наводи Ивановић.
Поред флајера, беџева, мајица и другог материјала на студентском штанду налазила се и петиција за поновни јавни увид у Нацрт измена и допуна Просторног плана Града Крушевца и Извештај о стратешкој процени утицаја измена и допуна плана на животну средину.
Петицијом, коју грађани подносе заједно са Удружењем грађана „Сачувајмо Багдалу“, тражи се понављање јавног увида јер, како се у њој наводи, становници Крушевца и околних села нису били довољно и на разумљив начин упознати са садржајем докумената и могућим последицама планираних активности.
Међу темама о којима потписници траже потпуније информације су геолошка истраживања и експлоатациона поља, истраживање и коришћење подземних вода, као и локације за експлоатацију песка и шљунка и одлагање материјала. Тражи се и да грађанима буде омогућено да поднесу примедбе и предлоге и да буду обавештени о исходу њиховог разматрања.
Тако су се у неколико сати испред Дома културе смењивале велике теме и сасвим локални проблеми. Од питања у каквој земљи желе да живе, до онога што за мештане Великог Шиљеговца ту земљу чини у свакодневном животу – има ли воде, ради ли здравство, може ли мало газдинство да преживи и може ли човек да живи од свог рада.