Iako domski smeštaj starijih ljudi u Kruševcu postoji još od 1986. godine, tek je zadnjih godina primećen porast broja porodica koje se odlučuju da brigu o najstarijima prepuste stručnjacima.
U Gerontološkom centru napominju za CINK da u poslednje dve godine raste broj korisnika, ali na žalost, onih koji zahtevaju celodnevnu medicinsku negu.
– Prosečna popunjenost naših kapaciteta je 79 posto, što je oko 180 korisnika – navodi za CINK Slavica Đurđević, direktorka Gerontološkog centra Kruševac. – Na smeštaju imamo korisnike iz celog Rasinskog okruga (najviše iz Kruševca, Trstenika, Aleksandrovca i Varvarina), ali i iz Kraljeva, Bajine Bašte, Ivanjice, Novog Sada i Beograda, budući da korisnici imaju prava da biraju ustanovu.
Zakon poznaje stepene podrške koji se zasnivaju na stepenu očuvanosti vitalnih funkcija korisnika. Zastupljenost tzv. treće i četvrte kategorije u Gerontološkom centru sve je očiglednija, dok je broj korisnika prvog, odnosno drugog stepena zavisnosti (samostalna briga uz podsećanje i podrška pri oblačenju, higijeni, terapiji) konstantan. Pored usluga smeštaja, ishrane, higijene, zdravstvene zaštite i nege, korisnici uživaju socijalnu i pravnu sigurnost.
– Boravak u centru nije samo pružanje i podrška u vezi sa osnovnim životnim potrebama, već nas se tiču i druge njihove potrebe – ističe Đurđević. – Vrlo su važne radno – okupaciona terapija, sportsko – rekreativni, zabavni elementi boravka. Imamo obavezu da napravimo individualni program aktivnosti. Organizujemo izlete, kniževne večeri, priredbe, gostovanja raznih umetničkih društava, posete drugim domovima. Članovi mogu da se uključe u literarne i rukoradne sekcije.
Po uputu Centra za socijalni rad u Gerontološkom centru se radi i urgentno zbrinjavanje, ali se, prema rečima naše sagovornice, tačni razlozi (medicinska nega ili nasilje) ne istražuju.
– U prošloj godini imali smo osam urgentnih smeštaja, uvek na raspolaganju imamo izvesne kapacitete kako bi odgovorili na pozive – ističe Slavica Đurđević. – Naša ustanova radi 24 sata, telefonom se pozivaju kolege koje rade na prijemu.
Cenovnik za život u Gerontološkom centru opredeljuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja, ali podzakonski akti još uvek nisu regulisali neposredno ugovaranje boravka između korisnika i Gerontološkog centra. Tako se ugovor potpisuje sa predstavnicima CSR i srodnika.
Korisnicima su na raspolaganju tri stambena paviljona u Kosovskoj ulici br. 116, dok u okviru doma funkciše i četvrti objekat ekonomskog karakatera (kuhinja, trpezarija, vešeraj, majstorska radionica, frizerski salon).
U svakom paviljonu su jednokrevetne i dvokrevetne garsonjere, a zavisni korisnici smešteni su u pet stacionarnih paviljona objekta B. Svaki paviljon ima klub, TV salu i dnevni boravak. Različiti su razlozi života u instituciji domskog smeštaja za stare.
Jednom od najstarijih korisnika Živku Bačaninu (93), Gerontološki centar je stalna adresa blizu osam godina.
– Ponekad želim da idem mojoj kući, ali bratanac mi kaže da mi je bolje ovde – kaže Živko Baćanin. – Jeste, bilo bi mi teško samom, puno je tu posla. Nema u blizini nikoga, nemam ni kuća. Moji prijatelji su pomrli. Kad sve saberem, najbolje mi je ovde. Ne mislim ni o lekaru, ni o hrani. Družim se sa Radojkom. Pijemo kafu, razgovaramo. I svi poštuju i moje godine i mene, lično.
Milan Trivić (53), izbeglice iz Hrvatske boravio je po kolektivnim centrima sve dok ih nisu zatvorili. Stanar je Gerontološkog centra Kruševac već 13 godina.
– Ne mogu da se požalim, imamo dobre uslove, svi mi izlaze u susret ukoliko imam neki problem – kaže za CINK korisnik Milan Trivić. – Svakog drugog dana sam na dijalizi, tako da imam manje slobodnog vremena. Uglavnom od šper – ploče pravim razne radove. Rezbarenjem stvaram kola, kočije, bicikle, ukrasne predmete. Lakše mi je kada se zanimam.
Trivić podvlači da u domu ima hranu, negu, zdravstvenu zaštitu i društvo. Sa porodicom je u redovnom kontaktu. Brata koji živi u Beogradu posećuje jednom mesečno ili on, zajedno sa bratancem, dolazi u Kruševac. Ima i sestru koja živi u Batajnici i dve sestre u inostranstvu.
Vera Stojanović (79), koja je u domu od maja 2000. godine, poreklom je iz Velike Kruševice kod Kruševca. Njen motiv dolaska sasvim je drugačiji od većine stanara kruševačkog Centra.
– Dolazak u dom je bio iznenađenje i za mene samu. Živela sam kao podstanar sa sinom koji je preminuo ove godine – priča korisnica Vera Stojanović. – Moja poznanica, korisnica doma, upoznala me je sa Živojinom Stojanovićem koji je živeo u domu, inače povratnikom iz Australije. Družila sam se sa njima i Živojin je insistirao da počnemo da živimo zajedno. I tako, Živojin je postao moj muž i ja sam se preselila. Da nije bilo njega, nikada mi ne bi palo na pamet da dođem. A lepo nam je bilo ovde, lepo smo živeli. Na žalost, preminuo je 2014. godine.
Najlepši deo života, smatra baka Vera, za nju je upravo bio ovde u domu, gde je često posećuju bratanice.
– Radila sam u Konfekciji ,,Zvezda“ i volim da šijem i da vezem – otkriva nam gospođa Stojanović. – Imam šivaću mašinu u garsonjeri. Ranije sam šila svima i direktorki, doktorkama, sestrama, a i komšinicama u domu. Sad više ne mogu da krojim, ne slušaju me ruke. Uradim neku prepravku, ukrasim detaljima kakav komad garderobe. Aktivna sam u ženskom klubu. Odlazim do grada, pijace, prodavnice, a posećujem se i sa prijateljicama.
Za starije Kruševljane kojima je neophodna briga a nisu iz nekog razloga smešteni u Gerontološki centar, lokalna samouprava finansira dnevnu uslugu – pomoć u kući. Ukupno 16 geronto – domaćica pokrivalo je u 2015. godine potrebe 116 korisnika.
– Stručnjaci Centra za socijalni rad procenjuju stepen potreba ove uluge na dnevnom, nedeljnom i mesečnom nivou – iznosi Slavica Đurđević. – Pomoć se pruža i višečlanim porodicama, ali uglavnom su to staračka domaćinstva čija deca nisu u situaciji da se brinu o roditeljima.
Comments are closed.