Враћање општине или бацање пара: Шта хоће Велики Шиљеговац?

Велики Шиљеговац је пре више од шест деценија имао статус општине. Питање да ли би његово поновно осамостаљивање од Крушевца донело бољи положај овом месту и околним селима и данас изазива различита мишљења међу мештанима.

Док једни сматрају да би Велики Шиљеговац поново требало да постане општина, други оцењују да би формирање нове локалне администрације донело додатне трошкове, а да би расположива средства било корисније усмерити на конкретне потребе становништва.

Велики Шиљеговац је до 1965. године био седиште истоимене општине. Њу су чинила насеља Беласица, Бојинце, Бољевац, Црквина, Дворане, Ђунис, Гревци, Јошје, Каоник, Ловци, Мала Река, Мало Крушинце, Петина, Пољаци, Позлата, Рибаре, Рлица, Росица, Срндаље, Сушица, Велики Шиљеговац, Велико Крушинце, Здравиње, Зебица и Зубовац. Рибарска Бања у то време није имала статус самосталног насеља, већ је припадала Рибару. Након укидања општине, њено подручје је у целини ушло у састав општине Крушевац.

Међу мештанима нема јединственог става о томе да ли би враћање статуса општине данас било добро решење.

Снежана Канић сматра да би Велики Шиљеговац требало поново да буде општина. Истог мишљења је и Данкa Динић, која такође подржава идеју о враћању некадашњег статуса. Са друге стране, Мирољуб Рајковић сматра да формирање општине не би донело стварну корист грађанима, већ пре свега нову администрацију и додатне трошкове.

– Не. Ако бисмо ми постали општина, запослили бисмо администрацију која би само расла. Ако бисмо издвајали за њихове плате, доприносе, службени ауто и трошкове репрезентације, ми грађани тиме не добијамо ништа – каже Рајковић.

Према његовом мишљењу, новац би било много корисније усмерити на решавање конкретних проблема становника Великог Шиљеговца и околине.

– Сматрам да је паметније тај новац преусмерити на здравствену заштиту, односно 24-часовно дежурство у амбуланти, санитетско возило које би у потпуности служило намени и ватрогасно возило, барем у летњим месецима. Немамо ми јаку привреду да бисмо се одвојили од Града. По мени је најпаметније да се боримо за што више средстава и права за наше месне заједнице, а не да дуплирамо администрацију. Ми већ имамо председника Месне заједнице који нема плату, а ради све што треба – наводи Рајковић.

Са његовим ставом сагласна је и Светлана Илић. Она као једну од потреба овог места издваја отварање вртића.

– Можда би требало отворити вртић, јер има мале деце, како би мајке могле да се запосле и раде, а деца да се друже са својим вршњацима – каже Илић.

Иначе, на подручју некадашње општине Велики Шиљеговац, према подацима из Пописа становништва из 2022. године, живело је око 7.500 становника. То је више него што су имале општине Ражањ (7.041), Лапово (6.595) и Голубац (6.638). На овом подручју, поред Специјалне болнице Рибарска бања, ради велики број приватних фирми тако да је и економски потенцијал сасвим солидан а упошљеност становништва велика.

Питање поновног формирања општине наш портал упутио је и надлежним институцијама. Градској управи Крушевац 8. јула послата су питања о томе да ли је у претходним годинама разматрана могућност да Велики Шиљеговац поново добије статус општине, да ли је постојала званична иницијатива, какав је став Града о таквој могућности и које би предности и изазове евентуална промена територијалне организације донела. Одговор није стигао ни након поновљеног упита.

Истог дана питања су упућена и Месној заједници Велики Шиљеговац. Из Месне заједнице су, након подсећања на упит, навели да је за изјашњавање о овим питањима надлежан Савет Месне заједнице, али да од 8. јула, због сезоне годишњих одмора, седнице Савета нису одржаване.

Како су навели, након одржавања седнице и изјашњавања чланова Савета биће нам достављени одговори и њихови ставови. До закључења овог текста они нису достављени.

Иначе, неки градови у Србији у свом саставу имају и општине (Ужице-Севојно, Пожаревац-Костолац). 

Више од шест деценија након што је Велики Шиљеговац изгубио статус општине, питање његовог поновног успостављања остаје отворено. Ставови мештана са којима смо разговарали показују, међутим, да питање није само да ли Велики Шиљеговац треба поново да буде општина, већ и шта би становници тиме конкретно добили – и да ли су им у овом тренутку потребнији нова локална администрација или боља здравствена заштита, вртић и друге јавне услуге.