ANALIZA CIVILNOG SEKTORA: Medijske slobode ugrožene, raste broj napada na novinare

Medijska sloboda, jedno od osnovnih ljudskih prava i temelja svake demokratske i pravne države, u Srbiji je ugrožena, prostor za debatu je sužen, a napadi na novinare su u porastu.

Ovo je ocenjeno na jučerašnjem predstavljanju analize “Sloboda izražavanja i medijske slobode u Srbiji u procesu EU integracija”.

Analizirana su stanja i trendovi u pregovaračkim poglavljima 5,8,10, 23, 28 i 32 u periodu od usvajanja medijskih zakona 2014. godine do sredine septembra ove godine, a odnose se na oblast slobode izražavanja i oslanjaju na postojeće izveštaje domaćih i međunarodnih organizacija i institucija, pravne propise i istraživačke tekstove.

Dragan Popović iz Kuće ljudskih prava i jedan od autora analize rekao je da je trend fizičkih napada, verbalnih pretnji i pritisaka na novinare u porastu od 2013. godine i da su 2017. zabeležena 92 napada, a da se trend nastavlja i ove godine i da je za prvih osam meseci zabeleženo 57 napada na novinare.

On je podsetio i da je Srbija pala za deset mesta, odnosno sa 66. na 76. u izveštaju “Reportera bez granica” i organizacije “Fridom haus”, što je jedan od najvećih padova u svetu. Popović je istakao da je problem što nadležne institucije na napade ne reaguju adekvatno, već veoma sporo ili uopšte i ne reaguju.

Maja Stojanović iz “Građanskih inicijativa”, takođe autorka analize, govorila je o finansiranju medija putem javnih nabavki, navodeći da brojni republički organi, kao i lokalne samouprave nastavljaju praksu finansiranja medija putem javnih nabavki i da na taj način zanemaruju pravila o konkursnom sufinansiranju medija i posredno vrše uticaj na uređivačku politiku.

Kako je navela, najdrastičniji primer je novinska agencija “Tanjug”, koja iako zvanično ugašena, odlukom Vlade Srbije još krajem 2015. godine, nastavlja da radi i dobija novac i druge poklone od državnih institucija.

Prema istraživanju CINS-a, od 31. oktobra 2015, kada je zvanično ugašena, pa do kraja 2017, agencija “Tanjug” dobila je od 33 državne institucije 114,4 miliona dinara. Ta davanja su obavljena većinom kroz javne nabavke ili kroz direktne dogovore bez objavljivanja javnog poziva.

Tanja Maksić iz BIRN-a rekla je da je proces konkursnog finansiranja pretvoren u koruptivni mehanizam, te da je neophodan efikasan sistem koji će pratiti kako se troši držvni novac i koji su efekti. U analizi o slobodi izražavanja autori su se osvrnulii na rad REM-a.

Maja Stojanović je naglasila da u radu tog tela ima nedostataka i nepravilnosti, a odnose se na sastav i izbor članova, izveštavanje tokom predizbornih kampanja za lokalne i parlamentarne izbore, kao i izbore upravnih odbora javnih servisa RTS i RTV. Problemi u rad REM-a, kako je navela, odnose se i na kontrolu medijskog sadržaja u medijima sa nacionalnom frekvencijom u kojim se neretko pojavljuje govor mržnje, a Stojanović je navela i da REM “žmuri” na političku zloupotrebu medija, funkcionersku kampanju u predizbornom periodu i slično. Kao primer navela je da je u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore 2017. organizacija BIRODI monitoringom utvrdila da je kandidat vladajuće većine Aleksandar Vučić dobio 15.000 sekundi više na vodećim televizijama nego svi kandidati zajedno.

Možda vam se dopadne i Više od ovog autora

Ostavite odgovor

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena.

thirteen + 19 =