Kruševac rešava brojne ekološke probleme

Uz finansijsku i savetodavnu pomoć Evropske unije Kruševac pokušava da reši brojne ekološke probleme donošenjem planskih dokumenata i konkretnim projektima koji vode poboljšanju stanja.

Kruševac ima Lokalni program zaštite životne sredine 2015 – 2024, Lokalni plan o upravljanju otpadom 2016 – 2025, u koje je implementirana i regulativa Evropske unije. Pre tri godine usvojen je Program energetske efikasnosti grada za periodu 2015 – 2018, a trenutno se radi nastavak ovog dokumenta.

U lokalnoj samoupravi posebno su ponosni na Plan održive urbane mobilnosti. Kruševac je prvi u Srbiji doneo ovakav dokument koji nemaju ni mnogi gradovi u Evropi.

Neophodna izgradnja regionalne deponije

Kruševac ima nekoliko strateških ciljeva kada je reč o zaštiti životne sredine. Potrebna je izgradnja Regionalne sanitarne deponije i uvođenje reciklaže, što mi i radimo, ali na nižem nivou nego što je poželjno”, objašnjava Olivera Drenovac, pomoćnik gradonačelnika Kruševca za oblasti ekologije, održivog razvoja i enegretike.

U JKP “Kruševac” postoji instalisana oprema za reciklažu, za izdvajanje PET ambalaže i kartona, ali je to daleko od željenog cilja.

Izgradnja regionalne sanitarne deponije je jedan od prioriteta FOTO: CINK - S.Milenković

Izgradnja regionalne sanitarne deponije je jedan od
prioriteta FOTO: CINK – S.Milenković

Postoje različiti modaliteti selekcije otpada. U Evropi je prisutna selekcija na mestu nastanka, jer građani sami odvajaju otpad u posebnim kantama. Kroz pilot projekat, koji je podržala Nemačka razvojna agencija, pokušavamo da edukujemo građane da u kesama odvajaju ono što može da se reciklira, PET ambalaža, papir, limenke, a da ostatak otpada ide u kantu. U gradu mnogi građani nemaju tipsku posudu. Do sada smo dobili nekih 700 kanti koje su podeljenje građanima, a sada je na nama da radimo na promeni svesti, da izdvajaju ono što može da se reciklira i da nam predaju u tim kesama“, dodaje Olivera Drenovac.

Kroz projekat „Osnažiti“, koji je realizovan sa NVO „Treehouse“ i uz finansijsku pomoć Evropske unije, trebalo je unaprediti položaj romske populacije i socijalno ugroženih grupa i uključiti ih u sakupljanja reciklažnog materijala.

Vrednost ovog projekta bila je 200.000 evra, a Grad Kruševac je učestvovao sa 10%.

Nemačka agencija za razvoj je 2016. i 2017. godine donirala značajna sredstva u opremi za reciklažu, poboljšanja uslova rada, od instalisanja mašina i opreme za reciklažu do izgradnje nadstrešice i nabavke opreme – viljuškara i kanti.

Rešava se problem otpadnih voda

Za Dan oslobođenja grada, 14. oktobra 2017. godine, u Kruševcu je postavljen kamen temeljac za izgradnju Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda. Radovi bi trebalo da budu završeni do kraja 2018. godine, a kompletan projekat, koji obuhvata i izgradnju kolektora i kanalizacione mreže, iznosi 24 miliona evra.

Kruševac će se tako svrstati u malu grupu od tek 8% gradova u Srbiji koji će imati pogone za preradu otpadnih voda. Prema standardima Evropske unije svako naselje sa više od 2.000 stanovnika mora da ima rešeno pitanje prerade otpadnih voda.

“Kruševac je specifičan, jer ima mnogo naseljenih mesta, 100 sela i grad. Velika je disperzija otpadnih voda koje zagađuju naš prostor i u narednom periodu cilj nam je da instaliramo neka mala postrojenja da bi rešili te probleme”, objašnjava Olivera Drenovac.

Izgradnja Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda biće finansirana sredstvima Evropske unije

Izgradnja Fabrike za prečišćavanje otpadnih voda
trebalo bi da bude završena do kraja 2018. godine

Grad Kruševac se, silom prilika, uključio i savetodavno i donošenjem skupštinske odluke u izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda za Brus i Blace. Ove dve nerazvijene komune nemaju kapacitet da same iznesu projekat.

Imali su probleme sa pripremom dokumentacije, pa smo se uključili da im pomognemo, jer su mogli da ostanu bez projekta. To smo pogurali, jer je nama vrlo važno, pošto ispuštanjem otpadnih voda zagađuju jezero Ćelije iz kojeg se Kruševac snabdeva vodom“, pojašnjava Drenovčeva.

Pre nešto manje od tri godine Skupština Grada Kruševca donela je odluku da će Kruševac participirati u finansiranju tih postrojenja kada budu izgrađena, jer se studijom izvodljivosti došlo do podataka da građani Brusa i Blaca nisu u mogućnosti to da plaćaju

Prvi u Srbiji planiraju održivu urbanu mobilnost

Prošle godine Kruševac je, prvi u Srbiji, doneo Plan održive urbane mobilnosti.

Kada smo radili program za energetsku efikasnost primetili smo da iz godine u godinu broj novoregistrovanih vozila raste. Po 1.000 novoregistrovanih vozila imamo svake godine. Ukoliko se trend nastavi, imaćemo velike probleme sa traženjem parking mesta“, naglašava Jelena Brković, diplomirani inženjer saobraćaja i jedna od autorki dokumenta.

Krajnji cilj je da se pešaci stave na prvo mesto, jer grad treba prvenstveno da bude dostupan ljudima, a ne mašinama.

Veoma je bitna promena navika građana, a posebno vozača koji su navikli da vozila parkiraju u centru, često nepropisni, na trotoaru, preko ploča koje služe za navođenje osobe sa slabijim vidom ili tamo gde se voze deca u  kolicima“, dodaje Jelena Brković.

Analize su pokazale da se najviše saobraćajnih nesreća dešava u gradskom jezgru, a da pojačani saobraćaj negativno utiče na kvalitet vazduha i povećanje buke.

Treba naći kvalitetna rešenja za privatne automobile kroz poboljšavanje staza za pešačenje, formiranje biciklističkih staza i novih funkcija, poput uvođenja iznajmljivanja bicikli, uvođenja integralnih karata, unapređenje samih vozila javnih prevoza i dostupnosti informacija o polascima na autobuskim stajalištima. Kvalitena rešenja mogu da doprinesu da ljudi biraju druge vrste prevoza“, nabraja Jelena Brković.

Kruševac je učestvovao u nekoliko zanimljivih evropskih projekata kao što su „TIDE“, „Switch“, „Bump“, „Flow“ što će pomoći unapređenju znanja. Primena iskustava iz Evrope trebalo bi da doprinese realizaciji plana do 2030. godine.

Međunarodna biciklistička staza, Eurovelo 11, koja kreće iz severnog dela Norveške i ide do Atine, prolazi kroz Kruševac. Ta trasa bi trebalo da se realizuje i da služi za kretanje turista i lokalnog stanovništva. Predviđeno je i uvođenje elektromobilnosti kroz punjače za elektrovozila. Za nekoliko godina planirana je nabavka vozila i promena infrastrukture“, govori o planovima za budućnost Jelena Brković.

Poboljšanje energetske efikasnosti

Uz pomoć švedske agencije SIDA Kruševac je 2013. godine pokrenuo nekoliko akcija za poboljšanje energetske efikasnosti.

To je bila ekspertska podrška, ali nam je dala impuls da krenemo u tu priču. Konkurisali smo za sredstva kod Ministarstva rudarstva i energetike i sa tim novcem sredili Osnovnu školu „Dragomir Marković“ koja je postala prva energetski efikasna škola u gradu“, podseća Olivera Drenovac.

Sa sredstvima dobijenim na drugom pozivu Ministarstva rudarstva i energetike radi se na poboljšanju energetske efikasnosti škole u Trmčaru. Uz finansijsku podršku Kancelarije za javna ulaganja završeni su radovi u OŠ “Nada Popović” i radi se u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”.

U Osnovnoj školi „Nada Popović“ troškovi grejanja su sada prepolovljeni, što je ogromna ušteda. Nije isto plaćati 600.000 i 1.500.000 dinara. U gradu imamo velike troškove za grejanje javnih objekata i moramo raditi na njihovom smanjenju. Kruševac ima 300 javnih objekata i tek smo krenuli u tu priču“, podseća Olivera Drenovac.

Uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske u narednom periodu biće poboljšana energetska efikasnost sedam objekata, šest škola i jednog vrtića.

Uštede se postižu i u oblasti javnog osvetljenja. Uz pomoć Nemačke razvojne agencije zamenjen je deo javne rasvete u centru grada 2015. godine, a kroz javno i privatno partnerstvo biće zamenjena javna rasveta u seoskim naseljima.