Alkoholizam glavni uzrok nasilja u porodici

Za Opštinu Varvarin su karakteristični brutalni, krvavi slučajevi nasilja u porodici izvršeni pod dejstvom alkohola.

Sredinom novembra 2015. godine, na Đurđic, N.P. (61) iz sela Varvarin je, pred sobom punom gostiju, kasapskim nožem zaklao suprugu M. (60). N. je, pod dejstvom alkohola, decenijama maltretirao suprugu, decu i unučiće. Iza M. je ostalo potresno pismo o torturi koju je trpela od svog partnera.

G. N. (45), takođe iz sela Varvarin, je nakon žestoke porodične svađe, u alkoholisanom stanju, sekirom napao suprugu S. i naneo joj povrede po glavi i ramenu.

U Varvarinu još uvek pamte i krvavi zločin iz avgusta 2011. godine kada je M.M., sa više udaraca sekirom u glavu i vrat, ubila bivšeg partnera  N.A. (49) iz Obreža, jer je seksualno uznemiravao njenu maloletnu ćerku.

Alkohol je najčešći okidač koji dovodi do nasilja u porodici, a posledica su krvavi, brutalni zločini koje smo pomenuli.

– Kada su praznici, obično se pojača intenzitet sukoba koji traju godinama. Najčešće se takve stvari dešavaju pod dejstvom alkohola. Naš problem je što ne postoji obaveza lečenja od alkohola za takve osobe. Neki apstiniraju godinu ili dve, pa se ponovo dohvate čaše. Porodica N. je, recimo, korisnik socijalne pomoći, ali već dugo su odnosi poremećeni zbog alkohola. Što se tiče P. mi smo imali prijavu zbog nasilja koja je prosleđena policiji. – objašnjava sociološkinja Ivanka Milenković, rukovodilac Centra za socijalni rad u Varvarinu.

Ivanka smatra da brutalni slučajevi nasilja ohrabruju alkoholisane siledžije. Nekoliko dana nakon ubistva u selu Varvarin sredovečni muškaraca je u selu Izbenica maltretirao i tukao suprugu preteći joj „da će proći kao M.“.

U prošloj godini na području Varvarina registrovani su jedno ubistvo i dva pokušaja ubistva, što je izuzetno veliki broj za opštinu koja ima manje od 20.000 stanovnika.

U 2014. godini Centar za socijalni rad u Varvarinu je od policije primio deset obaveštenja o nasilju u porodici. U svim slučajevima radilo se o žrtvama fizičkog nasilja, od kojih su dva slučaja ostarela lica muškog pola, jedno odraslo lice muškog pola i sedam odraslih osoba ženskog pola.

U istoj godini prijavljeno je šest slučajeva zlostavljanja i zanemarivanje maloletne dece zbog čega su pokrenuta dva postupka za lišenje roditeljskog prava, u dva slučaja je primenjen institut privremenog starateljstva, tri deteta su smeštena u hraniteljsku porodicu. U dva slučaja izvršeno je usmeno upozorenje roditeljima. Jedan roditelj je upućen na psihijatrijsko lečenje, jedan na dobrovoljno lečenje od alkoholizma.

IZ ARHIVE: Pripadnici policije u Varvarinu uhapsili su I.Z. (33) zbog sumnje da je izvršio krivična dela nasilje u porodici i napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti. Osumnjičeni se tereti da je maltretirao suprugu i dete, a potom i vređao policijske službenike i ometao ih tokom intervencije. Očekuje se privođenje osumnjičenog Osnovnom javnom tužilaštvu u Kruševcu, a za sada mu je određeno zadržavanje do 48 sati. (16.10.2016.)

– U 2015. godini od strane Policijske stanice u Varvarinu bilo je 10 obaveštenja o prijavi nasilja od strane građana. Dve prijave su podnete Centru od samih žrtava. U svim slučajevima se radilo o žrtvama fizičkog nasilja, o odraslim osobama ženskog pola. Centar je u 2015. godini podneo jednu tužbu za nasilje u porodici sa traženim merama zaštite od nasilja u porodici i to za izdavanje naloga za iseljenje nasilnika iz porodične kuće, bez obzira na pravo svojine, izdavanje naloga za useljenje žrtve nasilja u porodičnu kuću bez obzira na pravo svojine, zabranu približavanja nasilnika žrtvi nasilja na udaljenosti manjoj 200 metara. – priča Ivanka Milenković.

U 2016. godini za osam meseci bilo je 45 prijava nasilja. Prijave su se odnosile na fizičko, psihičko i verbalno maltretiranje. U prvih šest meseci, prema podacima koji su obrađeni, ukupno je bilo 13 porodica u kojima je utvrđeno postojanje nasilja u porodici.

Među žrtvama je bilo 18 osoba, 14 odraslih, troje starih i jedno dete. U 13 porodica identifikovano je 17 nasilnika pošto je u nekim slučajevima nasilje bilo međusobno. Od tih 17 nasilnika 15 su muškarci, a dva žene.

– U 2016. godini Centar za socijalni rad je, konačno, počeo da dobija presude koje se donose u osnovnom sudu. Dobili smo presudu za fizičko nasilje počinjeno u 2013. godini gde je žrtva odraslo muško lice, nasilnik takođe odraslo muško lice. Radi se o ocu i sinu. Nasilniku je izrečena kazna zatvora od 6 meseci, kao i mera bezbednosti obaveznog lečenja od alkoholizma u zavodu za izvršenje izrečene kazne ili specijalizovanoj ustanovi. – kaže Ivanka Milenković.

U Centru za socijalni rad u Varvarinu kažu da najmanji broj prijava nasilja u porodici dolazi iz sela Gornjeg Temnića, dok je najviše prijava iz pomoravskih sela, Obreža, Bošnjana, Izbenice i samog Varvarina.

Kako izgleda foto robot nasilnika?

– Prema statističkim podacima, nasilnik je, najčešće, muškarac srednje dobi, alkoholičar koji zlostavlja svoju suprugu, odnosno partnerku. Nažalost, imamo slučajeve da se žene opijaju i da su nasilne. Kada se sve sagleda, u najvećem broju slučajeva se radi o poremećenim porodičnim odnosima. Najveći problem sa kojim se suočavamo kod porodica gde je nasilnik alkoholičar je taj da je lečenje na dobrovoljnoj osnovi. I uglavnom ne prihvataju lečenje. U situacijama kada prihvate lečenje, neki prekinu proces lečenja, a drugi završe celu terapiju od godinu dana apstinencije i nakon toga se ponovo vraćaju alkoholu. U našoj sredini alkohol je lako dostupan svima, pa i najsiromašnijim porodicama. Uglavnom se tu radi i o nerazrešenim porodičnim imovinsko – pravnim odnosima i kada se sve to skupi dođe do ekscesne situacije. Postojanje duševnog oboljenja nasilnika je, takođe, jedan od čestih uzroka nasilja. – analizira najčešći uzrok nasilja Ivanka Milenković.

IZ ARHIVE: Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Varvarinu su juče, po odobrenju zamenika Osnovnog javnog tužioca, odredili zadržavanje do 48 sati N.M. (1976) iz okoline Varvarina zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Osumnjičeni se tereti da je u dvorištu porodične kuće, uputio ozbiljne pretnje maloletnom sinu, a potom nasrnuo sekirom i drvenom motkom. (21.08.2016.)

Da bi se smanjio broj slučajeva nasilja potrebno je preventivno delovati. U Varvarinu ne postoje bračna savetovališta, radionice za prevenciju alkoholizma, organizacije koje bi ohrabrile žrtve da prijave nasilje…

– Ovde toga nemamo. Savetodavno – terapijske usluge su predviđene Zakonom o socijalnoj zaštiti kao usluga, ali u Varvarinu nemamo kadar, nemamo licenciranog pružaoca usluga, tako da takvu uslugu nema ko da pruži. Lečenjem od alkoholizma se isključivo bave zdravstveni centri. Mi imamo dobru saradnju sa Domom zdravlja, i od njih i od škola dobijamo informacije da se nešto dešava u porodici. Na osnovu tih prijava proveravamo da li se radi o nasilju ili ne. – objašnjava Ivanka Milenković.

U postupcima koji se vode protiv nasilnika žrtve, kao i u drugim mestima u Rasinskom okrugu, najčešće odustaju od optužbi.

– U 99,99% slučajeva imamo takve situacije. Žrtve koje su pretrpele nasilje posle određenog perioda kažu da je pogrešno protumačeno, da to nije bilo tako. Ukoliko su pokrenuti postupci kod suda odustaju od prijava, trude se da zaštite nasilnika što zbog emocionalnih veza i odnosa što zbog ekonomske zavisnosti. Čak i žena koju smo zbrinuli u sigurnoj kući, koja je dobila svu stručnu pomoć, posle izvesnog vremena odlučila je da se vrati nasilniku. To je za nas i izazov i enigma za dalji posao. – nabraja Ivanka Milenković i dodaje – Kada je reč o siromašnim porodicama, treba istaći da ukoliko bi se žena razvela od supruga koji je vršio nasilje ona bi ostvarila određena prava preko Centra, kao što ih ostvaruje zajedno sa suprugom. Porodični, bračni, partnerski odnosi su polje rada kojim treba da se bave terapeuti. U Centru mi nemamo kapaciteta da dovoljno vremena posvetimo radu na razrešenju partnerskih odnosa. Poseban je problem što se radi o osobama niskog obrazovnog nivoa, sniženih intelektualnih potencijala i nižeg nivoa socijalne inteligencije, tako da je potreban dugoročniji i sveobuhvatniji plan. Sa kadrom koji imamo u Centru nismo u mogućnosti da na pravi način odgovorimo svim zahtevima.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.