На мети СЛАПП тужби нису само новинари већ и бројни еколошки активисти који покушавају да спрече девастирање природних богатстава Србије.
У срцу источне Србије, на месту где се сурова индустрија судара са прирoдом, а правда с надом, стоји планина Старица – данас више симбол него географски појам. Тридесетак активиста и грађана окупљених око удружења „НЕ ДАМ NU DAU“ из Мајданпека већ три године брани овај камени бедем између рудника и града, не само телима, већ и речима, правним биткама и истрајношћу.
Шта је „НЕ ДАМ NU DAU“?
Удружење грађана „НЕ ДАМ NU DAU“ настало је као реакција на бројне неправде у локалној заједници, али и као сведочанство отпора. Сам назив удружења, објашњава Ирена Барбуловић, активисткиња и једна од чланица, спаја српски и влашки израз за отпор: не дам, nu dau. Удружење постоји формално већ две године, иако је њихов рад започео знатно раније.
„Ми смо из Мајданпека, познајемо се годинама, а неки од нас већ петнаест година алармирају јавност о корупцији и проблемима. Оно што радимо кроз удружење јесте залагање за поштовање људских права, право на живот, слободу говора и, наравно, екологију. Природно, питање Старице нам је било централно,“ каже Барбуловић.
Поред удружења, из исте групе грађана потекла је и истоимена изборна листа „НЕ ДАМ“ која данас има своја три представника у локалном парламенту. Иако су правно раздвојени, суштински је реч о истим људима – грађанима који желе промене.
Ко је компанија Зиђин?
Компанија „Serbia Zijin Copper d.o.o.“ је кћерка фирма кинеске рударске корпорације „Zijin Mining Group“, која је од 2018. године постала већински власник некадашњег РТБ Бор. У Мајданпеку управља рудником бакра и злата, као и великим површинским коповима. Од почетка пословања, присутни су бројни спорови и незадовољства због начина на који компанија утиче на животну средину, услове рада и здравље становништва.
Почетак борбе: Сто дана на планини
„Старица је планина између рудника и самог града. Она је природна брана јер брани Мајданпек од прашине, буке и свега што долази из рударског језгра. А онда, јуна 2022. године, без икакве најаве, почело је минирање. Толико јако да је камење падало у град, у насеље испод. Људи су били запрепашћени“, описује Барбуловић.
Активисти су одлучили да делују. Неки су се попели на саму планину и ту остали – данима, недељама, месецима.
„Једини начин да их спречимо био је физички – да се налазимо ближе од 300 метара од места минирања, јер тада не смеју да минирају. Тако је почело наше дежурање. Били смо на планини сто дана,“ додаје она.
СЛАПП тужбе: Право као средство застрашивања
Као што је уобичајено када се грађани нађу на путу крупном капиталу, убрзо је уследила тужба. У питању је SLAPP тужба – стратегија која подразумева „стратешке тужбе против учешћа јавности“, односно судске процесе усмерене на застрашивање активиста и новинара.
Компанија „Зиђин“ је тужила активисте за ометање поседа, иако, како наводи Барбуловић, „и сами папири које су приложили као доказ из катастра говоре да се ради о државном земљишту. Дакле, није њихов посед, а траже да се ми не крећемо по њему.“
Судски поступак је трајао годину дана, након чега је тужба одбачена, али је, како истиче саговорница, остварила своју сврху: „Да нас застраше, уморе, финансијски и психички исцрпе. Све по обрасцу SLAPP-а.“
Напади, фантомке и хапшења
Током сто дана одбране Старице, активисти су били жртве бројних напада.
„Доводили су људе у фантомкама, рушили нам камп. Нападали су нас људи за које знамо да имају криминалне досијее. Подносили смо кривичне пријаве, али ниједна није уважена.“
Кулминација се догодила 24. септембра 2022. године, када је, како тврде активисти, компанија инсценирала инцидент.
„Тврде да је запаљена нека машина, да је неко ударио радника. Тада је дошла полиција из целе Србије. Претресали су станове чак и људима који нису били на планини. Сакупљали ДНК, радили полиграфе, привођени смо. Неке су тукли у полицијској станици. То је било страшно.“
Тројица активиста су ухапшена и спроведена у притвор у Неготин. Првобитна оптужба је била „изазивање опште опасности“, али је преко ноћи промењена у „изазивање расне, верске и националне мржње“.
Апелациони суд у Нишу је недавно укинуо ту одлуку, наводећи да нема доказа. Сада се, како каже Барбуловић, „оптужница вратила у игру, али под другим називом: поново општа опасност и лаке телесне повреде.“
„Све ово и даље траје. Само да би се људи ућуткали. Ми не добијамо никаква званична решења, све сазнајемо из реда, од адвоката. Финансијски нас је исцрпело до краја. Срећом, неки адвокати раде и про боно, али психички – то је најтеже. Не знаш кад те опет могу позвати, опет претрес, опет хапшење. А све што желимо јесте да дишемо нормално, да планина остане ту, где јој је место,“ каже Барбуловић.
Активисти „НЕ ДАМ NU DAU“ не планирају да одустану. Иако су већ три године под сталним притиском, сматрају да је отпор питање опстанка.
„Ми не тражимо немогуће. Само поштен живот, здрав ваздух и право да кажемо шта мислимо.“
