Народни посланици су, пре свега, партијски војници а тек понекад, у ретким ситуацијама, представници грађана.
Ово је закључак након разговора са неколицином садашњих и бивших посланика из Расинског округа. Сви су сагласни да политичке партије а не грађани имају одлучујућу улогу у дефинисању начина рада и понашања посланика.
Након избора одржаних 23. децембра 2000. године у Скупштину Србије ушла су петорица посланика из Крушевца. То су били Властимир Будимовић (Грађански савез Србије), др Сава Попадић (Демократска странка), Бранимир Трајковић (ДСС), Драган Јовановић (СПС) и познати фудбалер Драгиша Бинић (Странка српског Јединства).
Четири године касније Расински округ је добио чак десеторо посланика. Реално, тај број је био мањи, јер су Богољуб Пејчић (СПО) и Војкан Томић (ДСС) вођени као посланици из Крушевца иако су живели у Београду. Из Крушевца су изабрани Момчило Дувњак (СРС), Миодраг Ђидић (ДС), Драган Јовановић (СПС) и поменути Пејчић и Томић. Тројица посланика били су из Александровца – Мирољуб Марић (Г17+), др Чедомир Петковић (ДС) и Горан Дуњић (СРС). По једног посланика имали су Трстеник, др Николу Јовановића (Нова Србија), и Варварин, др Гордана Чабрић (ДСС).
И тада је, као и данас, једна од дилема која је „лебедела“ у јавности гласила: Чији су посланици? Да ли су, заиста, народни или су ,пре свега, партијски?
„Од увођења вишепартијског система у Србији на рад посланика највећи утицај имају странке на чијој су се листи кандидовали. Контакти са грађанима су постојали док сам био посланик али нису били тако чести. Грађани нису долазили, нису ми се обраћали и тражили помоћ вероватно јер су видели да пресудну улогу имају странке а не они. Мислим да већина грађана и не разликује посланике од одборника нити знају шта су њихове дужности. У то сам убеђен. Углавном људи желе да преко посланика реше неке личне проблеме а не опште. Посланици треба да доносе законе који су у интересу друштва а не појединаца. Посланик не може да реши комунални проблем грађанина, не може да му одгоди плаћање струје и слично а највише представки је било око тога“, прича Миодраг Ђидић који је био посланик у три мандата.
Ђидић каже да иако су посланици одговорни својим странкама постоје примери када се надстраначким деловањем дошло до резултата од добробити за локалну заједницу.
„Заједничким деловањем доктор Сава Попадић (ДС), Бранимир Трајковић (ДСС), Милош Радуловић (ДСС) и ја успели смо да обезбедимо да се у Крушевцу отвори Привредна комора као и одељење Привредног суда које је пре тога било у Краљеву. Такође смо заједничким радом обезбедили инфраструктурне инвестиције као што су Северна заобилазница и детањан реконструкција улице Цара Лазара“, подсећа Миодраг Ђидић.
Од 2000. до 2022. године Расински округ је у Скупштини Србије представљало 27 посланика и 10 посланица
Након избора одржаних почетком 2007. године скупштински сазив је формиран 14. фебруара 2007. године. У посланичке клупе је село осморо посланика и једна посланица из Расинског округа.
Крушевац су представљали Момчило Дувњак (СРС), Радован Милованкић (СРС), Миодраг Ђидић (ДС), Ненад Крстић (Г17 Плус), Срђан Миливојевић (ДС) и Милош Радуловић (ДСС). Верица Калановић (Г17+) и Дејан Перјаничић (ДСС-НС) су били из Трстеника а др Чедомир Петковић (ДС) из Александровца.
Ненад Крстић није дуго обављао дужност посланика а на својој кожи је осетио како изгледа „партијско дисциплиновање“.
„Када ми је понуђен посланички мандат, после избора у јануару 2007. године, морао сам да потпишем бланко оставку иначе га не бих добио упркос резултатима које је странка коју сам предводио на тим изборима остварила. Када је врх странке решио да ми активира бланко оставку Млађан Динкић ми је рекао, у четири ока, да су морали да ми узму мандат да би дисциплиновали неке друга посланике. Уместо мене, мандат је добио колега из Ужица. Тако је Крушевац у том моменту остао без посланика, али мислим да у партији то никога није забринуло“, прича Крстић и наставља.
„Народни посланици су, на жалост, више партијски него народни. Разлог је једноставан. О додели и о одузимању мандата одлучује врх странке а не грађани. Када се промени начин избора народних посланика, када о томе буде директно одлучивао народ кроз гласове на изборима, посланици ће можда поново бити народни. Мислим да не постоји јака веза између посланика и грађана. Посланици нису превише мотивисани да издвајају време за грађане јер у основи нови мандат им неће они дати, већ странка на чијој су листи“, закључује Крстић.
Највише посланика и посланица је било из Крушевца- 21, Трстеника 6, Александровца 4, Бруса 3, Варварина 2 и Ћићевца само једна (Ана Пешић)
Мандат сазива из 2007. године трајао је тек нешто више од годину дана а након избора у пролеће 2008. године нови парламент је формиран 11. јуна 2008. године. Расински округ је овог а пута имао мање представника, само петорицу. Поред Срђана Миливојевића (ДС), Милоша Радуловића (ДСС) и Момчила Дувњака (СРС), нова лица у парламенту били су Милутин Јеличић Јутка (Нова Србија) из Бруса и мр Горан Михајловић (СРС) из Трстеника.
Момчило Дувњак је народни посланик био у три мандата, укупно више од осам година. Као посланик опозиције имао је велики маневарски простор и могућност да чује глас грађана и пренесе га са скупштинске говорнице.
„Мора се признати да странка диригује све. Српска радикална странка је била у опозицији па су нам давали одрешене руке. Говорили су нам „Саслушајте мало народ“, „Чујте глас народа“. Ја сам имао и мало среће јер смо ми били најјача опозициона странка у време када је почела приватизација. Зато је нама „лоповска приватизација“ била главна тема“.
Дувњак се присећа и једног покушаја заједниког деловања посланика из Крушевца и околине.
„Било је неких проблема у Хемијској индустрији „Жупа“, штрајк радника, па је одржан састанак на којем су били и посланици. Ту је био Љубиша Селић из СПО-а, посланик у Скупштини Србије и Црне Горе, Чеда Петковић из Александровца, из Демократске странке, нас петорица, шесторица. Договорили смо се да заузмемо исти став у Скупштини међутим, након свега, само сам се ја јавио за реч и дискутовао. Сви остали су ћутали. Селић ми је, после, лепо објаснио. „На наплатној рампи им је убачен чип и морали су да промене мишљење“. Партија ти диригује шта ћеш да кажеш. Народ можеш да саслушаш а ако си опозиција само удри по власти!“.
Дувњак истиче да је у Српску радикалну странку долазило доста грађана.
„Као посланик имао сам дан када сам примао људе у страначким просторијама. Невероватно колико њих је долазило да се жали. Некима сам и помогао. Јавио се човек из Трстеника чија је ћерка била омладинска првакиња у шаху. Тврдио је да не може да добије стипендију јер није чланица ниједне странке. У то време сам био члан Одбора за спорт у Народној скупштини. Председница је била Снежана Лакићевић Стојачић, опасна жена из Демократске странке. На састанку одбора ја дигнем руку, објасним ситуацију, покажем папире. Ту је био и Александар Шоштар, тада председник Спортског савеза Србије. Сутрадан ме је Шоштар позвао и рекао како ће девојка добити стипендију. Посланик може да уради доста тога за грађане чак и ако је опозиција“, закључује Дувњак.
Српска напредна странка (СНС) је, до сада, имала седам посланица и само двојицу посланика из Расинског округа
На изборима одржаним маја 2012. године, за посланике су изабрани из Крушевца Миодраг Ђидић и Срђан Миливојевић (ДС), Радослав Комленовић (Јединствена Србија), Бојана Ђорђевић (СПС) док је др Весна Ракоњац (СНС) заменила Братислава Гашића који је после само три месеца вратио мандат како би задржао функцију градоначелника. У скупштинске клупе се вратио и др Никола Јовановић из Трстеника, овога пута као члан Заједно за Шумадију.
Радослав Комленовић је био посланик само у једном, и то непотпуном, мандату. Мање од две године.
„Посланик више одговара партији него народу. Ја сам имао дискусију на сопствену иницијативу. Лепа прича за Винчу. Тамо постоји зграда за прављење изотопа у медицинске сврхе. Ти изотопи могу да се користе у раном откривању канцера. Имамо и два стручњака који су завршили обуку у Карлсруеу. Разговарали смо о томе на Одбору за науку, технолошки развој и информатичко друштво. Желели смо да тај центар сместимо у Клинички центар Србије или Клинички центар Војводине. Повео сам дискусију о томе у Скупштини и одмах након тога позове ме Палмин заменик и пита „Ко је теби рекао да причаш о томе?“ присећа се Комленовић.
Он подсећа да су регионалне и локалне иницијативе веома битне.
„Имали смо иницијативу око судства. Уложио сам амандман да Варварин добије судску јединицу и то је прихваћено. Народни посланик би требало више да слуша народ и износи свакодневне проблеме. Висока политика је нешто друго и тиме треба да се баве врх државе. Понекада би ме ујутро чекало по 20, 30 људи са својим проблемима. Добро је што су отворили посланичке канцеларије. Не знам колико посланици сада имају времена јер су продужили заседања преко викенда али један од задатака посланика је и да обиђе грађане, да саслуша њихове проблеме, да то каналише и , ако може, да помогне“.
Нови избори одржани су 2014. године а у сазив који је формиран 16. априла 2014. године ушле су четири чланице СНС – др Весна Ракоњац, др Виолета Лутовац из Варварина, Милена Турк из Трстеника и др Драгана Баришић из Крушевца као и Синиша Максимовић (СПС) из Крушевца.
Максимовић нема дилему чији су посланици.
„Посланици су страначки. То је очигледно. Они морају да поштују страначку дисциплину и врло мало су самостални јер је и систем њиховог избора такав. Постоји неколико контардикторности. Посланик, изабере га партија, а он може да партији окрене леђа и задржава свој посланички мандат тако да имамо пуно случајева „прелетача“. Партија му омогући да буде изабран, уложи у његову кампању, избор, он добије мандат и онда располаже мандатом као да је његов лични“, прича Синиша Максимовић.
Пракса да се у Србији одржавају на сваке две године настављена је и 2016. године. Сазив Скупштине Србије формиран је 3. јуна 2016. године а у њему је било седморо посланика и посланица из Расинског округа.
Др Драгана Баришић, др Виолета Лутовац, др Весна Ракоњац и Милена Турк су задржале мандате а придружили су им се Иван Манојловић (СНС) из Крушевца, Јелена Вујић Обрадовић (ЈС) из Александровца и Мирослав Алексић (НС) из Трстеника.
Иван Манојловић је вратио мандат 21. септембра 2018. године а Весна Ракоњац крајем децембра 2017. године.
Највише посланичких мандата имао је Срђан Миливојевић (Демократска странка). Први пут је изабран 2007. године а тренутно му је у току четврти мандат
„Данас су посланици народни само онолико колико одлуче да желе да буду. Систем је тако напарављен да народни посланици нису представници грађана у парламенту већ су представници политичких партија, да будем прецизнији шефова политичких партија. Зато они заступају, пре свега, њихове интересе а тек онда, ако уопште дође на ред да се подудари са интересима грађана, да заступају грађане. Предуслов да парламент функционише како треба, у интересу грађана, је измена изборних закона тако да грађани именом и презименом могу да бирају своје представнике из региона, градова и општина. На тај начин би посланици имали обавезу према својим бирачима а не према партији која одлучује на ком месту ће неки посланик да се нађе“, објашњава Мирослав Алексић и наставља.
„Велики проблем је што је парламент изгубио своју функцију. Парламент је постао сервис Владе Републике Србије. Постао је попут проточног бојлера актуелене власти да потврди одређена решења, служи да брани актуелну режим уместо да у фокусу буду интереси грађана Србије”.
Опозиција је бојкотовала изборе одржане 2020. године тако да су округ представљали само посланици и посланице из редова СНС – др Драгана Баришић, Невена Ђурић, Марија Тодоровић и Зоран Томић.
Након последњих избора 2022. године опозиција и позиција у Расинском округу имају по троје посланика. СНС репрезентују Невена Ђурић, Зоран Томић и Марија Тодоровић а опозицију Мирослав Алексић (Народна странка), Срђан Миливојевић (ДС) и Марија Лукић (ССП).
„Као шеф посланичке групе Народне странке тражим од посланика да чују грађане. Сваке недеље примамо људе из неког града, поразговарамо. Обилазимо Србију. Трудимо се да будемо грађанима на располагању, да изнесемо проблеме који нам грађани износе. Имамо добар пример колегнице Иване Парлић која је добила позив од породице којој је дете одузето и дато на усвајање у Шведску. Након њеног обраћања дете је враћено из Шведске. Дакле, постоји могућност да утичено на неке ситуације иако смо опозиција“, закључује Мирослав Алексић.
АНКЕТА: ГРАЂАНИ О ПАРЛАМЕНТУ И ПОСЛАНИЦИМА
Мирољуб Јовановић
Политику сам престао да пратим још пре десет година када су ови из СНС дошли на власт. Парламент нема никаквог смисла а посланици само дижу руку и ништа се не питају.
Драгана Стојановић
Политика ме никада није превише интересовала тако да не пратим заседања Скупштине. То ради мој отац. Он је пензионер па има довољно времена за такве ствари. Не могу да се сетим ниједног посланика из Крушевца.
Раде Лазић
Редовно пратим заседање Скупштине и знам све посланике из Крушевца и Трстеника. Срђан Миливојевић је изванредан! Растура ове из власти! Добар је и Алексић из Трстеник. Ова мала из СНС (Невена Ђурић, прим. С.М.) је набеђена и безобрана а онај други дечко, Томић, се уопште не јавља.
Драгослав Милутиновић
Знам за неке људе који су били посланици. Срђана Миливојевића, Ђидића, доктора Николицу Јовановића из Трстеника. Ови новији су ми непознати. Нису битни јер за Крушевац нису урадили ама баш ништа. Углавном завршавају своје приватне послове.
Мирјана Костадиновић
Немам појма ко су посланици нити ме интересује. Свађају се у Скупштини ко доконе жене на пијаци! То би требало укинути.
Игор Петронијевић
Једина сврха постојања Скупштине је залуђивање овог глупог и наивног народа. Зна се ко доноси све битне одлуке. Посланици то само аминују. Баш их брига. Њима лепо. Имају плату, једу и пију за џабе у скупштинском ресторану, плаћени им сви трошкови.
Дарко Митровић
За мене је знак пропасти парламента у Србији био када је у њега ушао Момчило Дувњак. Човек који по граду шета у радничком комбинезону и уводи грејање одлучивао је о државним питањима! Посланици треба да буду образовани, културни, обавештени а не као ови сада, Марјан Ристичевић и слични.
Светлана Ристић
Мој муж редовно гледа седнице Скупштине док мене политика не интересује. За Крушевац је срећа што има Гашића који нам довлачи фабрике и инвестиције. Да није њега били би касаба. Посланици ничему не служе.
Младен Благојевић
Добро је што се опозиција вратила у парламент. Наши посланици, Срђан Миливојевић и Мирослав Алексић, су одлични. Разбијају напредњаке који су као фикус. Једино што знају то је да притисну дугме када им се каже. Као дресирани пси. Треба смањити број посланика на 120 или 150. Сада их је превише. Троше наше пари низашта.
Саша Стојадиновић
Ја сам гласач СНС али ми није јасно зашто се толико форсирају жене из овог краја. Биле су садашње председнице општина из Трстеника и варварина, сада Невена Ђурић, пре ње докторка Баришић. Све су паметне жене али су слабо дискутовале. Треба нам неко јачи, гласнији, одлучнији, да одговори овима из опозиције који стално нешто кукају.
Comments are closed.