Odbornici u Skupštini grada Kruševca su, uglavnom, neprepoznatljivi široj javnosti a komunikacija sa građanima svodi se na razgovore sa političkim istomišljenicima u stranačkim prostorijama i na partijskim okupljanjima.
Lokalni izbori u Kruševcu 2020. godine mogu se okarakterisati kao poprilično neobični. Neke opozicione partije – Narodna stranka, SSP, Demokratska stranka, su bojktovale izbore ali je zanimljivo da su samo dve koalicije, SNS sa partnerima („Aleksandar Vučić – Za našu decu“) i SPS – Jedinstvena Srbija podneli svoje liste neposredno nakon raspisivanja izbora. Dugo je izgledalo da će se samo ove dve liste boriti za naklonost birača da bi se u samom finišu u trku uključili Srpska narodna partija, Srpska radikalna stranka, koalicija „Za Kraljevinu Srbiju“ i METLA 2020 (DSS).
Lista SNS je, prema očekivanju, odnela ubedljivu pobedu osvojivši 71,1% odsto glasova i 52 odbornička mesta. Koaliciji SPS – JS pripalo je 12% glasova i osam odborničkih mesta, DSS-u i koalicija Za Kraljevinu Srbiju po četiri odbornička mesta. Radikali su ostali „ispod crte“ ali je, iznenađujuće, dva odbornička mesta dobila SNP koja u Kruševcu nije imala ni veliki broj pristalica niti izgrađenu infrastrukturu.
Nakon izbora sve stranke osim DSS-a su ušle u vlast u kojoj odnose diktira Srpska napredna stranka.
U takvoj, poprilično unisonoj lokalnoj skupštini, kakva je uloga odbornika? Koliko glasno se čuje njihov glas i koliko su povezani sa građanima? Sudeći po mini-anketi koju smo sproveli – jako malo. Odbornici su neprepoznatljivi širem krugu građana i najčešće sarađuju i komuniciraju sa svojim političkim istomišljenicima.
„Poznajem svo četvoro odbornika iz stranke za koju glasam (DSS, prim. S.M.). Poznajem i odbornicu iz SNS iz moje mesne zajednice. Dobra, fina žena ali bez nekog većeg uticaja u svojoj partiji. Inače, nikada se nisam obraćao odbornicima sa nekim zahtevom. Oni se ništa i ne pitaju. Zna se ko donosi odluke. Većina ljudi, pogotovo mladi, niti zna ko su odbornici niti ih interesuje. Znaju samo oni koji se bave politikom – članovi stranaka, funkcioneri…“, kaže Milan Ilić koji živi u MZ Rasadnik u Kruševcu.
Sonja Nikolić iz naselja Pejton kaže da ne zna da li u lokalnoj skupštini ima odbornika iz njene mesne zajednice i komšiluka.
„Nisam ih ni srela u predizbornoj kampanji a mislim da se i ne pitaju mnogo…“
„Nemam pojma ko predstavlja Bivolje u lokalnoj skupštini. Uopšte, jako malo znam o lokalnim kandidatima na izborima. Sećam se da sam pre desetak godina upoznao jednog. Išao je od kuće do kuće, delio letke, pa je došao i do mene. Mislim da se odbornici ne pitaju mnogo. Možda mogu da predlože neke sitne stvari da se poprave, urade ali to je sve. Ključne odluke donose drugi ljudi“, mišljenje je Slaviše Đorđevića iz prigradskog naselja Bivolje.
Violeta Beara stanuje u Kruševcu, u naselju Bare.
„Ne znam ko su odbornici u Skupštini grada niti ko je odbornik iz moje mesne zajednice. Iskreno, nemam pojma ni šta rade ni čemu služe“.
Milan Tomić, takođe, ne poznaje nikoga iz aktuelnog saziva odbornika Skupštine grada Kruševca.
„Nisam upoznat sa radom odbornika jer ne pratim rad lokalne skupštine. Ne znam ni ko su ti ljudi ni šta rade. Nikada nisam ni bio u situaciji da se nekom od njih obraćam a i da jesam sumnjam da bi mogli da mi pomognu“, smatra Tomić.
„Znam nekoliko odbornika iz sadšnjeg saziva, uglavnom iz SPS-a i opozicije, jer su dugo u politici. Recimo mladog Tasića, Sinišu Maksimovića pa veterinara Sašu Anđelkovića iz DSS i još neke. Ovi iz SNS su mi uglavnom nepoznati. Možda zato što su novi. Ponekad pogledam prenose skupštine i vidim da se tu ništa bitno ne dešava. Par njih nešto priča, ostali stiskaju dugmiće. Nisu obornici tamo zbog nas već da bi završili neke svoje poslove, da dobiju posao, unapređenje i slično“, priča Rade Pavlović iz Prnjavora.
Tomislav Stanković (DSS) je jedan od nekolicine opozicionih odbornika u lokalnom parlamentu. Živi u prigradskom naselju Parunovac.
„Komunikaciju sa građanima Parunovca ostvarujem isključivo ličnim kontaktima. Nije bilo slučajeva da mi se neki građanin obratio pisanim putem. Svi kontakti su, uglavnom, spontani i ,uglavnom, se zbivaju na ulici, u prodavnici, ali i prilikom kućnih poseta kada se uvek pokrene neka tema koja se tiče lokalne zajednice. Može se reći da su razgovori sa građanima na naše, lokalne teme česti i uvek podstaknuti veoma jasno definisanim problemom. Najčešće su to problemi vezani za vodotokove kojih Parunovac ima nekoliko i koji su u vreme jačih padavina uzrok poplava dvorišta i njiva, zatim problem svakodnevnih, jakih eksplozija iz fabričkog kruga Trajal korporacije, potom nedostatak sigurnosnih ograda na mostićima preko potoka, nedostatak uličnog osvetljenja u nekim ulicama, nekoliko neasfaltiranih ulica, proširenjegroblja i tako dalje“, priča Stanković.
On kaže da je sa građanima iz drugih delova grada imao samo nekoliko neobavezujućih, neformalnih razgovora.
„Zahtevi građana povodom komunalnih problema koje Parunovac ima upućeni su kako meni, kao odborniku opozicije, tako i odborniku vladajuće koalicije i Savetu mesne zajednice. Poznata mi je činjenica, a to se može videti i iz Planova razvoja Grada da mesna zajednica većinu ovih zahteva prosleđuje nadležnim organima i oni postaju deo zvaničnog, godišnjeg Plana. Smatram da je veći deo sa spiska problema rešiv u vrlo kratkom roku. O nekima od njih lično sam razgovarao sa gradskim funkcionerima koji su pokazali dobru volju za njihovo rešavanje“, dodaje Stanković.
Dragan Lazić, odbornik iz redova Jedinstvene Srbije i zamenik šefa odborničke grupe SPS – JS je jedan od, u javnosti, prepoznatljivijih odbornika jer je dugo godina bio direktor Sportskog centra a u dva navrata i kandidat za poslanika.
„Kao odborniku obraćaju mi se, pre svih, politički istomišljenici. Mnogo više oni iz seoskih sredina nego iz grada. Uglavnom se radi o infrastrukturnim problemima. Naravno, obraćaju mi se i ljudi iz komšiluka, koji znaju da sam odbornik, bez obzira na svoje političko opredeljenje. I oni traže da reagujem kada je reč o nekim komununalnim problemima, oštećenjima kolovoza, ulice i slično…Daju i dugoročne predloge koji bi trebali da se uklope u urbanističke planove i Program razvoja. Trudim se da sve sugestije i predloge prenesem ljudima u izvršnoj vlasti. Reaguju nekad brzo, nekad tromo. Nema pravila“, govori o svom iskustvu Lazić.
Zoran Radojević, privatni preduzetnik iz Male Vrbnice, za odbornika je izabran na listi koalicije „Za Kraljevinu Srbiju“. Četvoro odbornika sa ove liste je donedavno podržavalo vladajuću koaliciju a onda je došlo do razlaza. Radojević i Aleksandar Adžić su se pridružili odbornicima DSS i formirali odborničku grupu „Nada za Kruševac“.
„Obraćaju mi se najčešće naši glasači i simpatizeri. Obično dođu u stranačke prostorije ili ih obiđemo u mesnim zajednicama i selima. To radimo zimi. Srećemo se i na našim štandovima koje postavljamo povremeno naTrgu mladih i kod Zelene pijace, tamo gde ima najviše ljudi“, priča Radojević.
On kaže da najviše problema ima u seoskim sredinama koje su godinama zapostavljane.
„Poslednjih nekoliko godina saveti mesnih zajednica su izgubili svoju ulogu jer su se pretvorili u odbore SNS. Ljudi na selu nemaju kome da se obrate. Pre 6,7 godina meštani su se tamo obraćali za svoje probleme , tamo su imali nadu da će nešto biti rešeno. Ti ljudi mogu sada da se jave jedino lično gradonačelnici ili načelniku Gradske uprave. Dali će uspeti da ih nađu, da li imaju vremena da ih prime,to je pitanje. Došli smo do zaključka da u 95% mesnih zajednica imaju iste probleme – kanalizaciona mreža i poljski putevi. Zato se mi kao stranka posebno posvećujemo tim ljudima na selu“.
Radojević priznaje da mu se mnogo češće obraćaju politički istomišljenici nego njegove komšije iz Male Vrbnice i okolnih sela, Žabara, Trebotina, Meševa, Lukavca…
„Suseljani znaju da mi nemožemo, kao opozicija, da im rešimo te probleme. Uglavnom se javljaju odbornicima i članovima Srpske napredne stranke. Iz Žabara postoji još jedan odbornik, član SNS, i verovatno se obraćaju njemu. Mi možemo da ukažemo na probleme ali ne možemo da ih rešimo. Pokušavamo da pokrenemo diskusiju o određenim temama ali većina usvaja samo ono što im se naredi“.
Radojević smatra da deo krivice za trenutno stanje u lokalnom parlamentu snose i stranke koje su bojkotovale prethodne izbore.
„Sada je samo šest odbornika opozicije. Da opozicija nije bojkotovala izbore 2020. godine bilo bi između 15 i 20 odbornika opozicije. Ubeđen sam da nijedna skupština u budućnosti više neće izgledati ovako, da jedna stranka i jedna opcija imaju ovoliku dominaciju“.
Da bi unapredili komunikaciju između odbornika u Skupštini grada i građana u Gradskoj upravi Kruševca su svim odbornicima otvorili posebne mail adrese. Adrese su dostupne na stranici Gradske uprave a kako to funkcioniše u praksi uverili smo se i sami tokom rada na ovom tekstu. Pre mesec dana uputili smo pitanja na mejlove desetak odbornika i do danas nismo dobili nijedan odgovor!
Zašto je to tako objašnjava Milutin Tasić, šef odborničke grupe SPS – JS.
„Tačno je da su svim odbornicima otvorene mail adrese. Takođe smo dobili i tablete za lakšu komunikaciju ali sve to naši odbornici koriste, najčešće, za prijem materijala koji nam se šalje za sednice skupštine grada. Mislim da većina jako retko otvara te mejlove a i pitanje koliko im se građana obraća. Ljudi, ipak više vole da dođu u stranku, i tamo lično iznesu svoj problem. Pogotovo to važi za one koji poznaju odbornike lično“, zaključuje Tasić.
Comments are closed.